Šta će Srbiji zakoni i Ustav kad ima samoproglašenog vrhovnog sudiju, predsednika države Aleksandra Vučića i jedan broj partijskih poslušnika raspoređenih kao sudije, da njegove političke naloge, a u ime naroda (!), bespogovorno uobličavaju u presude koje s pravom nemaju veze
Šta ako cisterne sa opasnim teretom iskliznu sa šina usred tunela "Vračar" koji ide ispod centra Beograda, kao što uporno isklizavaju na pruzi Niš–Zaječar? Da li postoji plan za evakuaciju, i na koje alternativne pravce će se preusmeravati putnički i teretni saobraćaj, s obzirom da se vlast zafarbala u ćošak i više nema kuda da "protera" kompozicije
Država je pokušala da pronađe rešenje za vojne beskućnike iz hotela "Bristol", ali tako što je obmanula penzionere, kao i pritiscima na one koji su još zaposleni, pretnjama prekomandom ili prebacivanjem na niža radna mesta, pa su mnogi pristali na drugi smeštaj u okviru vojnih samačkih hotela
Zašto moramo da trpimo sistematsko ponižavanje od beslovesnih tipova lišenih svakog ukusa, uključujući i onaj loš
"Kada govorimo o urbanizmu, u svim ovim stvarima postoje dva aspekta: pravni i tehnički. Mislim da za pravni aspekt nema goreg primera od vrha Kopaonika i onog bespravnog objekta. To je potpuno strašno, jer se vidi da je država nemoćna, i to nemoćna u smislu stvarnosti, a ne u smislu toga čija je nadležnost, da li će izaći policija ili neće; oni tu igraju pingpong, a svi mole boga da se ništa ne promeni. Druga je tehnička sakatost, koja se vidi i po stradanju jednog čoveka u Ulici Kneza Miloša, i po padu potpornog zida na Koridoru 10. Mene ne čudi što je Vesić odmah izašao i rekao da je sve u redu, i eto, bože moj, desilo se, jer on štiti investiciju. U normalnim okolnostima to gradilište bilo bi zatvoreno, pa bi bilo ispitivanje šta je ko uradio i kako"
Filmski centar Srbije ne želi da gledate sat i po ili dva filma 2020. Možda zato što već postoji besplatna dvadesetčetvoročasovna verzija
Aleksandar Vučić je simbol svega u ovoj zemlji, personifikacija autokratskog režima. On je i Beograd na vodi i Er Srbija i firme u kojima ljudi rade za dvesta evra i Kosovo i autoputevi i poljoprivreda – rečju, on je sve. I onda nam kažu – Savez je protiv Vučića. Ama, ljudi, nismo mi protiv njega lično, nego protiv onoga što on i njegov režim rade. Kada kažemo Vučić, mi kažemo i Rističević, Vulin, Stefanović, Zelja... Jer, između njih nema razlike. Savez je promena shvatanja politike u Srbiji – seli su ljudi koji ne misle o svemu isto i rekli – čekajte, ima nešto važnije od naših razlika. Ne možemo građanima da ponudimo da jedna vlast zameni drugu jer je zemlja podeljena, nego moramo da formiramo vladu uglednih, nestranačkih, stručnih ljudi da upravo oni pomognu i uvedu zemlju u normalu da bi Đilas, Obradović, Jeremić, Stefanović, Janković, Lutovac i drugi mogli jednog dana izaći na normalne izbore sa svojim stavovima
Tačno pre šest godina i jedan dan od izlaska ovog broja "Vremena" – 27. jula 2012. – formirana je vlada Ivice Dačića sa naprednjačkom većinom i Aleksandrom Vučićem kao prvim potpredsednikom, poznatijim kao PPV. Od tada u Srbiji više ništa nije isto – da ne kažemo nešto drugo. Uglavnom, u čast ovog jubileja, a povedeni primerom otvaranja renoviranih Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, te planovima za pretvaranje zgrade železničke stanice u Beogradu u muzej istorije Srbije, pokrećemo inicijativu da najveći deo ovog prostora zauzme stalna postavka naprednjačkih dostignuća. To što se pravimo da izložba postoji i o njoj tako pišemo, samo je još jedan od klasičnih i široko prihvaćenih manira aktuelne vlasti
Dugoročno, najveći problem koji će za Vučićem ostati jeste dramatičan gubitak takozvanog ljudskog kapitala – mi ne doživljavamo više iseljavanje, nego egzodus pametnih, obrazovanih, civilizovanih i mislećih ljudi
Epizoda sa spomenikom kosmonautu asocira na Srbiju danas: ako imaš para i moći, možeš da sagradiš i postaviš šta god hoćeš i gde ti srce ište, a da struku i nadležne ne pita niko ništa. Dok ne pukne bruka
Iako su nebrojeno puta pomerani rokovi za završetak prvih objekata na prostoru Savskog amfiteatra, taj prostor danas dobija neki izgled i izvesno je da će u nekom trenutku neki stanari biti useljeni u nebodere koji se tamo podižu. Jedino je problem što rokovi uvek nekako izmiču i jedino je izvesno da će se na tom prostoru još dugo zidati
Srpska opozicija je kriva za sve što danas ne valja jer "takvi ne doživljavaju državu kao svoju, već samo razmišljaju o tome kako će da sednu u fotelju i dočepaju se kase"; oni "crtaju metu na čelu" i predsedniku Vučiću i njegovoj porodici; Krik, Birn, Cins i Crtu plaćaju neprijatelji iz inostranstva s akcentom na Majkla Davenporta i Džordža Sorosa, televizija N1 je "američka", "Vreme" je "Miškovićevo", a svi zajedno su "ološ, jadnici, bednici i nesrećnici"
Kao i na republičkim i pokrajinskim, i na beogradskim izborima je sejanje mržnje prema "neprijateljima", to jest lopovima, to jest opoziciji, bila jedna od glavnih disciplina esenesovske kampanje. Ona je sama po sebi bila objava rata urbanom duhu koji je ustuknuo pred naletom primitivne agresije koja sve deli na "nas i njih"
Ogroman je spisak nepravilnosti, zloupotreba, kršenja propisa, zakona i Ustava u ovogodišnjoj izbornoj kampanji. Međutim, sve će to proći "kao štapom po vodi", s obzirom na to da institucije koje bi trebalo na to da paze suštinski – ne postoje
U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, dajemo skromni doprinos o temama iz bliže i dalje prošlosti koje bi trebalo prećutkivati. Idemo ni hronološki, ni logički, nego eto tako, kako nam padne na pamet, uz povremena obrazloženja, ako nekome nije baš odmah jasno
"Verujem da ćemo jednog dana dobiti metro, ne verujem u ove priče: 2020. ili 2022. godina, to je suviše optimistično. Ali, u predizbornim pričama je sve dozvoljeno. Projekat metroa je uvek zanimljiv za predizborne teme kao što su i projekti mostova, tunela ili nekih velikih gradskih uređenja. Takve stvari uvek golicaju političare i zgodne su im za promociju. S druge strane, iskustvo govori da te jako velike projekte nikad nije svečano otvorio onaj koji ih je započeo"
Nejasno je i nedorečeno zbog čega se buduća glavna železnička stanica useljava u objekat koji je u sivoj fazi u svakom pogledu – kako građevinskom, tako i saobraćajnom – i za koji nema sumnje da će u takvom statusu da ostane još koju godinu
Radnici u Narodnom muzeju prijatno su se iznenadili kad su na Badnji dan prepoznali drage glasove: "Jel slobodno korinđati?!"
„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"
"Vučić je sklon velikim greškama. Setimo se njegovih međusobno suprotnih izjava o rušenju Hercegovačke. Iz toga vidite da je on suštinski nesiguran i da je pod uticajem emocija sklon ishitrenom reagovanju. U nekim razvijenijim društvima bi završio političku karijeru još u vreme onog urlanja za vreme poplava. On se za sad održava zahvaljujući kontroli televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali mislim da je ta propaganda postala odurna čak i onima koji su pristalice SNS-a"
Odluka Arbitražnog suda po kojoj je Srbija dužna da plati grčkoj kompaniji Mitilineos oko 40 miliona dolara na ime starih dugova nije uzbudila ni vladu ni ministre pojedinačno, jer je slučaj predstavljen kao brljotina onih od pre, sa kojima se ova vlada hrabro nosi za dobrobit cele nacije
On deluje kao čovek koji rešava sve probleme: od organizacije stranačkih, lokalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, ali i u susednim zemljama, do uklanjanja deterdženta iz beogradskih fontana. Ceni svoje prijatelje, ali se nimalo ne dvoumi, kad dođe trenutak, da od njih napravi neprijatelje. Bio je poslanik, savetnik, član i predsednik raznih upravnih i izvršnih odbora, uticajan u dve vladajuće stranke, kao i u Crvenoj zvezdi. Goran Vesić je gradski menadžer i njegovi nastupi izgledaju kao da se sprema za gradonačelnika Beograda
Izjavivši u gaćama na Crnogorskom primorju da je spreman da Crvenu zvezdu popne na krov sveta, Bogoljub Karić je još jednom pokazao u kojoj meri poznaje kako "diše" Srbija. U mesecima ispred nas videćemo da li je sada opet "sluga režima" kao u vreme Slobodana Miloševića ili će se opet baciti u političke vode koje su ga umalo potopile
"Unutrašnji dijalog" o Kosovu je u medijima na nemačkom predstavljen baš kako Vučiću odgovara – kao stvar istorijska, a on kao vizionar. Bilo je to odstupanje od mahom kritičkog tona koji štampa u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj obično neguje prema Vučiću
Da li zbilja bilo ko iz izvršne vlasti može kredibilno da govori o borbi protiv korupcije, kada maltene svaki ministar shvata državu kao privatno vlasništvo? Na primer, tender za nabavku opreme za KC Niš nije bio u skladu sa zakonom, ali Ministarstvo zdravlja pozvalo se "na nacionalni interes"
Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića
