Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine
Pisma sakupjena u ovoj knjizi su nastavak književnosti drugim sredstvima. Uostalom, život Danila Kiša, čak i u najtežim trenucima, kao da nije drugo do niz književnih detalja, niska motiva u kojima se kriju čitavi romani, kao kada piscu, već jako načetom bolešću, posle terevenke u Dubrovniku i, kako kaže u jednom pismu, u pokušaju da nadglasa loše sviranje, otkaže glasna žica
Godinama srpski političari prete „Olujom“ na Kosovu. Sa tim je počeo je Ivica Dačić još 2011. godine, a nastavio Aleksandar Vučić kome je kosovska „Oluja“ postala jedna od ključnih reči
Sve u svemu, na smotri naoružanja se doslovno nije moglo videti ništa novo ni modernizovano, a da se stvarno uvodi u Vojsku Srbije. Sve su to poznata sredstva, već u upotrebi, ili ona koja nisu prošla ispitivanja i ko zna kada će biti prihvaćena
Sledeće nedelje u Briselu Aleksandar Vučić će se sastati sa Aljbinom Kurtijem pre nego što se 1. septembra na terenu povuku sledeći potezi iz Beograda i Prištine i utvrdi da li je sačuvan mir ili se događa “Oluja”
Žiriranje filmova na Međunarodnom festivalu animiranog filma Anibar u Peći (13–18. jul) bilo je povod i razlog jednog prvog susreta sa Kosovom. Krcate projekcije, momak koga na Srbiju asociraju Dragana, Čeda i “plazma” keks, moleban Stefanu Dečanskom svakog četvrtka, jeleni koji između rogova nose kristalne kugle, predivna meka brda pokrivena vinogradima i voćnjacima, Rugovska klisura, i ostalo što treba sačekati za neka bolja vremena i neke bolje ljude
Činjenica da opozicione, navodno građanski orijentisane partije, mnogo žešće i jače podržavaju poljoprivrednike u protestu, nego LGBT aktiviste koji organizuju Europrajd, govori mnogo o kalkulantskoj prirodi političkog života
Činjenica da opozicione, navodno građanski orijentisane partije, mnogo žešće i jače podržavaju poljoprivrednike u protestu, nego LGBT aktiviste koji organizuju Europrajd, govori mnogo o kalkulantskoj prirodi političkog života
Koalicija NADA (Novi DSS, POKS i 25 udruženja građana) tražila je u ponedeljak od Vlade Srbije da otkaže održavanje Europrajda u Beogradu koji je najavljen za polovinu septembra, jer je to „velika sramota“ za Srbiju
“Konkurs za petu frekvenciju nije morao da bude raspisan, nijedan rok na to nije obavezivao. Ali mišljenja sam da on nije raspisan u prvom krugu zato što je dobar mamac i mogućnost za razne vrste eventualnih pogodbi. Moguće je i da se čekaju određene televizije koje se tek osnivaju. Takođe, kupio se izvestan period za pacifikaciju tržišta i javnosti da oni koji su zainteresovani ne budu previše glasni u svom negodovanju jer postoji mogućnost te pete frekvencije koja će možda nekome od njih pripasti“
Ekstremna desnica raste na egzistencijalnim strahovima ljudi. Vremena kriza, kakvo je naše obeleženo najezdom migranata na Evropu, pandemijom i ratom u Ukrajini, im pogoduju. Kada su Fejsbuk i Tviter počeli da ih cenzurišu, okrenuli su se Telegramu - sada tamo u kanalima sa preko hiljadu ljudi šire svoje ideje. Iako je prema mišljenju stručnjaka deo njih usisala Srpska napredna stranka, pitanje je koliko se njh otrglo kontroli
Od proklinjanja, preko ograđivanja, do inicijative za zabranu – ovako se može opisati atmosfera dobrog dela javnosti uoči održavanja manifestacije Europrajd u Beogradu od 12. do 18. septembra. Kao i mnogo puta do sada, šetnja od nekoliko sati koja se održava jednom godišnje pokreće u srpskom društvu rasprave o paradama i ponosu. Godinama unazad to je povod za promociju konzervativnog i desničarskog diskursa, a retko koji političar može tome da odoli i otvoreno se zauzme za prava LGBTI+ zajednice
