Lokalne vlasti ne vraćaju zemlju manastiru Visoki Dečani uprkos takvoj odluci kosovskog Ustavnog suda još od pre šest godina. Tim povodom OEBS i zemlje Kvinte pozivaju Prištinu da bez odlaganja izvrši donetu sudsku odluku
Uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je svoju ideju za „reformu politike proširenja“. Proces bi, po njemu, trebalo da bude "sektorski, postepen i reverzibilan". Detalji bi mogli da budu poznati nakon sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu
Srbija se polako, tiho i neprimetno usaglašava sa spoljnom politikom Evropske unije. Nakon sankcija Viktoru Janukoviču, Vlada Srbije se još u aprilu uskladila sa sankcijama koje je EU uvela režimu u Minsku zbog umešanosti u rat u Ukrajini, samo što se to u prorežimskim medijima ne spominje. Toliko o „principijelnoj“ politici neuvođenja sankcija koja „odoleva pritiscima“ zbog „ličnog sentimenta”, jer je Srbija bila iskusila sankcije Zapada
Vučić je Mišelu obećao reforme u oblasti vladavine prava i poboljšanje stanja u medijima. Razumeo je poziciju EU kada su u pitanju pregovori sa Prištinom i sankcije Rusiji. Građanima je poručio da besplatnog sira ima samo u mišolovci
Predsedniku Crne Gore Milu Đukanović uručena je u Prištini međunarodna nagrada za ljudska prava internacionalnog koledža AAB "za prijem i smeštaj izbeglica sa Kosova tokom rata 1999. godine i doprinosu unapređenja građanskih prava u Crnoj Gori"
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Evrosong je bio ujedinjen u osudi Rusije. Trebalo je pokazati jedinstven stav, a to se i desilo. Teoretičari zavere i TV manijaci primetili su i diskretne poruke gledaocima jer je u sali dominiralo plavo svetlo dok voditelj nosi žuto odelo, pa nam je pred očima neprekidno bila zastava Ukrajine
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u sredu u Prištini na konferenciji za novinare sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani da Podgorica podržava zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope.
Retorika o “specijalnom ratu” vuče korene još iz vokabulara JNA i podseća na od stvarnosti otuđeno naklapanje poslednjeg jugoslovenskog ministra odbrane Veljka Kadijevića koji je krivicu za raspad Jugoslavije prebacivao na neke kobne navedene i nenavedene strane sile
Što duže Srbija bude odugovlačila sa odlukom da li da uvede sankcije Rusiji ili ne, to manje može da računa na podršku i ruske i zapadne strane. Na kraju svega, ma kako Vučić bude odlučio, biće i za jedne i za druge nepouzdan partner na koga se gleda sa podozrenjem. Što duže Srbija bude insistirala na principijelnosti neuvođenja sankcija Rusiji, to će neprincipijelnije izgedati njeno eventualno priklanjanje Zapadu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da on neće uvoditi sanckcije Rusiji dokle god to bude bilo moguće. Rekao je i da zakletvu predsednika države u drugom mandatu mora da položi do 31. maja, a da o mandataru za sastav buduće vlade još razmišlja. Rekao je Vučić i da se veliki i moćni G 7 okomio na malenu Srbiju, to jest njega
Vođa jednog od najopasnijih balkanskih narko klanova Mileta Miljanić optužen je u SAD za proneveru. Upkos dugogodišnjem međunarodnom švercu narkotika pao je zbog zloupotrebe državne pomoći u krizi izazvanoj pandemijom, ali i nelegalnog držanja pištolja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je sinoć u Briselu da će prištinske vlasti u četvrtak podneti zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope i ocenio da je to kršenje svih principa međunarodnog javnog prava i normi - od Rezolucije 1244 UN do Vašingotnskog sporazuma. Naglasio je ponovo da se Srbija sada "ne nalazi u lakoj poziciji", ali i odbrusio da Srbiju, njega, niko ne može da ucenjuje
Svoj antifašizam smo pogubili, ruski je korišćen da se prikaže politika sedenja na više stolica, a Dan Evrope obeležavamo kao zemlja kandidat, kao tuđu slavu
Politika iznad struke, (ne)reagovanje da bi se dodvorilo glasačima, “ratni bogataši”, kao i nedovoljna stručnost odgovornih kumovali su katastrofalnom saldu obolelih i preminulih od kovida u Makedoniji. Da li je makedonski zdravstveni sistem naučio lekciju, teško je reći, ali logikom zdravog balkanskog razuma – verovatno nije
Među domaćim elitama sve popularnija priča o modularnim nuklearnim reaktorima kao deux ex machina rešenju za energetsku budućnost Srbije zvuči zgodno i moderno, ali ima jednu neugodnu manu – još uvek je praktično niko ne koristi. Možda će vas iznenaditi, ali dok u svetu danas aktivno radi oko 450 konvencionalnih reaktora, broj modularnih koji trenutno daju struju je tačno – jedan
Nakon diplomatske kanonade Nemačke, Vučićeve posete Berlinu i najave dolaska kancelara Šolca u Beograd, javnost i dalje ne zna kakve se mere očekuju od Srbije i dokle je Vučić spreman da ide. Jasna je samo poruka da “nema sedenja na dve stolice”, ali Vučić izgleda misli da još može da kupuje vreme i izbegava sankcije protiv Rusije
„Srbija nije imala izbor. Mogla je izabrati Vučića ili Vučića. Pretpostavljam da mali narodi koji žive u nebitnim zemljama smiju izabrati koga hoće. Sudeći po tome koliko dugo je Vučić predsjednik, Srbija je mala i nebitna zemlja. Da je bitna, srpski narod bi izabrao onoga koga bi mu nametnuo netko kome je Srbija u fokusu“
Eventualno uvođenje sankcija Rusiji ne bi za naprednjačku Srbiju bila nikakva istorijska prekretnica, već samo otpočinjanje nove igre mešetarenja i odugovlačenja sa ciljem da se Srbija nikako isuviše ne približi standardima Evropske unije, jer bi to bio kraj vlasti Aleksandra Vučića
Večitu „evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je preimenovao u "Evropsku političku zajednicu". Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo narednih godina i decenija da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to jednog dalekog dana da postanu
„Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granca. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma.“
Srpsko priznanje Kosova uslov je za okončanje dijaloga Beograda i Prištine, ali i nastavka puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, osnovni je zaključak sa sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu
Nemačka će nastaviti da podržava evropski put Srbije, ali od nje očekuje da brani zajedničke vrednosti Evropske unije i drži se dogovorenog. U poslednje, posbno, spada i dijalog o Kosovu
“Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granica. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma”
“Taj se oteo kontroli, mislim da mu je sada kraj... otkačio sam ga jer je pravi alkos i narkoman... sve sam bežao od toga, mislio sam urazumiće se... brzo ćemo ga završiti”, napisao o Milanu Milovcu iz zatvorske ćelije Darko Šarić. Poruku je preko aplikacije Skaj primio njegov poverljivi čovek Petar Ćosić. Odmah su unajmljene plaćene ubice
Inspektori koji godinama prate Filipa Koraća kažu za “Vreme” da je njegov dobrovoljni odlazak u istražni zatvor nešto najsumnjivije što je ikada uradio. Ceo život je od organa reda bežao ili se s njima otvoreno sukobljavao. Da Korać ima “kratak fitilj” kad ugleda uniformu bilo je jasno i svakom pozorniku ili saobraćajcu koji ga je ikada sreo
