„Kada pričam o legalizaciji reciklažne delatnosti, pričam da treba uvesti poreske olakšice za neformalne sakupljače, obezbediti tim ljudima zdravstveno osiguranje što je jako bitno. Hoću da postignem da neformalni sakupljači postanu deo ovog velikog sistema“
Predrag Finci: U unutarnjem, istina; TIM press, Zagreb, 2022; Predrag Finci: Prošle godine u Barnetu; Buybook, Sarajevo, 2022.
Prvo će službeno posetiti Brisel, odnos Crne Gore prema nezavisnosti Kosova neće se menjati, pozdravlja ulazak Finske u NATO. Prve izjave izabranog crnogorskog predsednika govore u prilog njegovog obećanja da će mu prioritet biti članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji
Poznati ruski vojni bloger Vladlen Tatarski, čije pravo ime je Maksim Fomin, poginuo je juče u eksploziji u kafiću u Sankt Peterburgu. Tatarski je kritički pisao o ruskim oružanim snagama u Ukrajini. Ruske vlasti tvrde da su za napad odgovorne ukrajinske bezbednosne snage
Milo Đukanović je priznao poraz na današnjim predsedničkim izborima i Jakovu Milatoviću čestitao pobedu. Najavio je da čeka parlamentarne izbore, jer, kazao je, Crna Gora nema vladu. Jakov Milatović je svoju pobedu označio istorijskom, jer je pobeđen prevaziđen režim Mila Đukanovića
O pravim srpskim tužiteljkama, „Lažnim Laurama“ i tome šta povezuje naprednjake Vladimira Đukanovića i Svetozara Vujačića sa narodnjakom Vladimirom Gajićem
Četiri države regiona koje su uskladile stopostotno svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom napravile su neformalnu platformu. Nužnost punopravnog članstva u EU udružio je Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i Kosovo. Za Srbiju i Bosnu u ovakvom klubu nema mesta
Bivši v.d. direktor iz vremena kada je EPS doživeo potpuni kolaps ponovo se vraća na direktorsku funkciju u ovo javno preduzeće, ovog puta na čelo Pro Tenta, preduzeća koje u okviru EPS-a radi na pružanju usluga
Posle više od sedamdeset godina postojanja na istoj lokaciji, Pozorište “Boško Buha” našlo se pred mogućnošću iseljenja sa Trga Republike, centralne tačke Beograda. Razlog je imovinsko-pravna greška, koja je dovela do otuđenja njihovih prostorija. Glumci su se javno pobunili, podigla se prilična bura, a onda su novinari otkrili ko je novi vlasnik, sakriven iza proceduralne greške. Radi se o Aleksandru Kajmakoviću zvanom Aca Bosanac, kontroverznom biznismenu, vlasniku nebrojenog niza lokala po Beogradu, hapšenom zbog saradnje sa Veljkom Belivukom, ali i najnovijem vlasniku Geneks kule
Tačno je da predstavnici ultradesničarskih partija koriste svaku priliku da posete Moskvu i slikaju se sa nekim od tamošnjih funkcionera, ali je činjenica da su ti kontakti na prilično niskom nivou. Stiče se utisak da bi oni u Rusiju zapucali i da ih pozove predsednik kućnog saveta nekog većeg solitera, samo da bi to medijski obznanili, odnosno da bi prezentovali svoju bliskost sa “velikim bratom”. Reklo bi se da je trenutno ovim strankama Rusija potrebnija nego one njoj
Novi Pazar. Na ulicama hiljade mladih ljudi, scena kakva se ne viđa u drugim manjim gradovima u Srbiji, u restoranima se čeka 18.01 da odjekne top sa tvrđave i označi početak iftara, večere kojom se prekida ramazanski dnevni post
Knjige postoje da, između ostalog, čuvaju vrednosti koje život ne sačuva. Stara očeva fotografija čuva Kragujevac kojeg nema
“Ono što se naziva intelektualnom elitom verovatno je najpropaliji deo društva. Oni nisu u nuždi da se prodaju, oni se prodaju iz obesti da bi živeli udobnije nego do sada, jer potrebe su narasle. To je tragično i zato više optužujem njih nego običnog čoveka koji radi od jutra do mraka, pa ga stave u autobus sa sendvičem da ide negde da aplaudira”
Na samom početku, serija je imala ozbiljan problem moralne relativizacije. Obraća se mladim ljudima, njihovim jezikom, muzikom i estetikom, sa porukom da je važno preživeti i maznuti kintu. Promoviše se ozbiljna prevara o poštenom mafijašu, koji se trudi da preživi ratujući sa još gorim od sebe
Iznošenjem neistina, stoji u tužbi gradonačelnika Beograda, prouzrokovana mu je „neizmerna nematerijalna šteta“, tj. pretrpeo je „duševni bol“ zbog „povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva“ čime su dovedene u pitanje njegove (Šapićeve) „ukupne moralne vrednosti koje uživa u određenoj društvenoj sredini“
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Predstavnici opozicije imali su nedavno sastanke sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom u kontekstu ohridskog verbalnog sporazuma. Kakva je komunikacija dela proevropske opozicije sa predstavnicima Zapada? Šta im Zapad poručuje? I koliko je svestan problema koje imaju Vučićevi protivnici? Koliko su njihovi predstavnici zaduženi za Balkan kompetentni? S obzirom na prirodu tih komunikacija, koja podrazumeva i poverljivost, imena naših sagovornika nećemo otkrivati, ali ističemo da smo razgovarali sa bezmalo svim relevantnim opozicionim partijama sa građanskog spektra
Milan Milovac (desno) je vozio svoj beli SUV 4k4 ford eksplorer kada su mu se dvojica plaćenih ubica na motociklu približila dovoljno da ga upucaju dva puta. Zadobio je povrede u predelu vrata i levog ramena. Nakon tačno šezdeset dana bio je mrtav. No, 19 dana kasnije ispostavilo se da je glasao na izborima u Kolumbiji. Ko je zapravo čovek čije je ubistvo, kako se osnovano sumnja, naručio Darko Šarić (levo), narko-bos iz Beograda
Samo jedna četvrtina svih sigurnih kuća u Srbiji odgovara propisanom minimumu kvaliteta i standarda koji se zahteva. Broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji je za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije
Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.
Svako ima količinu laži koju je u stanju da proguta, pa i poslušno izgovori, zarad vlastitog probitka ili pukog opstanka. Kod Dubravke Ugrešić, očigledno, tolerancija na laž bila je veoma niska. I zato joj je Laž odgovorila svakom merom odmazde koja joj je bila dostupna
Među devet pojedinaca i tri subjekta na koje se odnose sankcije su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici iz Južnog Sudana, Burme, Irana i Sirije. Sve države osim Srbije su podržale odluku
Nijedna strana ne pokazuje da suštinski uopšte želi bilo kakvu relaksaciju, naprotiv, već škrgućući zubima razgovaraju i pregovaraju zato što je tako odlučeno „na višem mestu“. Pa gde su onda tu stabilnost, okončanje sukoba, mir, prosperitet o kojima toliko pričaju predstavnici međunarodne zajednice?
Žozef Borelj je objavio da su obe strane postigle dogovor. Predsednik Vučić je naglasio da nije ništa potpisao, ali i da je zadovoljan dogovorom, i da je formiranje ZSO prioritetna obaveza. O svemu će detaljno narodu govoriti sutra
Mnogo je vlasti prešlo preko glava Roma. Mnogo ih je dobrano zaradilo od romskih glasova. Mnogi su svašta obećavali, a niko ništa ili gotovo ništa nije dao. Ova vlast što se toga tiče nije ni bolja ni gora od drugih. A kada kaže da Romi ne žele da žive civilizovano i da je njihov izbor da prose, Aleksandar Šapić zapravo ponavlja opasne koncepte koji su Rome vodili na giljotinu i u gasne komore
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i zbog čega je naposletku i život izgubio
