Država je ponovo upala u referendumsku groznicu. Uz manje "savetodavne", dakle neobavezujuće referendume (o privatizaciji državne železnice i odšteti za građane koji su finansirali javni telekomunikacijski sistem) na pomolu je izjašnjavanje i o učlanjenju Slovenije u EU i NATO
Ivica Dačić, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, posle Šestog kongresa partije na kojem nije prihvaćeno naređenje Slobodana Miloševića da se iz stranke izbace Dačić i Milomir Minić (B92)
Kao i u politici, tako bi i u Hagu Milanu Milutinoviću ponovo moglo da se dogodi da od njega očekuju neuporedivo više nego što on objektivno može da pruži. U poslednjim godinama Miloševićeve vladavine od njega su mnogi potajno očekivali da kao predsednik Srbije makar ponekad podigne glas protiv jedne očajne politike. Kada je preživeo oktobarske promene i ostao u kabinetu na Andrićevom vencu, socijalisti su od njega tražili da maltene promeni tok istorije – da kao predsednik Srbije uspori sve zakonske predloge novih vlasti, da spreči odlazak Miloševića u Hag. Sada kada je i sam stigao u Hag, od njega tamo, izgleda, očekuju da bude možda i krunski svedok protiv Miloševića, čoveka čiju je "državničku mudrost" nekada hvalio
Ka sezoni mira na Balkanu
Trebalo je da prođu tri i po godine da se Kosovo vrati u srpski politički život. Da li je prerano ili prekasno da se razgovara o trajnoj promeni statusa pokrajine?
"O poštenju i skandalima"; "Vreme" br. 624
Uprkos očiglednom zamoru od do sada najvećeg "talasa" proširenja EU-a, predsednik Evropske komisije Romano Prodi ponovio je prošle nedelje u Atini da su vrata Unije i dalje otvorena; za Balkan, međutim, "na dugi rok"
Diplomatska dinamika vezana za nedavno dogovorena proširenja NATO-a i Evropske unije stavila je OEBS u drugi plan, a po nekima otvorila i pitanje njegove svrsishodnosti u novim okolnostima
Mi još nismo doveli strateškog partnera. Ne verujem da niko nije hteo da dođe. Bilo je zainteresovanih, ali bojim se da postoji negativno nasleđe koje se zove Zastava i koja se gura u miraz svakom potencijalnom stranom partneru. A partner neće nasleđe, pogotovo negativno. On hoće čist račun i čistu početnu poziciju. Neće doći ni Opel, ni Mercedes, ni Suzuki, ni Daevu, ni Tojota, niko. Jer Folksvagen ima fabriku tu blizu, u Sarajevu, i Balkan je "pokriven" automobilima čija je cena prilagođena kupcu u ovom regionu
Po prvobitnim obrisima koji će postati vidljiviji sredinom ove godine, EU će po svom ustrojstvu imati čvršći karakter od zajednice koju budu činile Srbija i Crna Gora
Ovih je dana Samizdat B92 objavio obe zbirke priča Roberta Perišića, učinivši ga tako drugim znamenitim pripadnikom "fakovskog" proznog naraštaja (nakon Ante Tomića) koji objavljuje knjigu u Srbiji
Ono što je najveće postignuće ove predstave jeste to što nam ona, otklonivši ozbiljne sumnje prouzrokovane nekim prethodnim mjuziklima Pozorišta na Terazijama, jasno potvrđuje da je našoj sredini potreban i jedan ovakav teatar, da on ima svoj puni raison d’être, da se vredi boriti za opstanak jedinog muzičkog pozorišta na Balkanu
"Beogradski/džukački sindikat", ti miljenici zatelebane malograđanske čaršije Koji Su Ovima Novima Sve Skresali U Brk, zatražili su da svi Mađari u dvorani SPENS-a dignu tri prsta
O zasićenosti naroda politikom i elitom i o elitističkom zapostavljanju vitalnosti sirotinje. Da li je slučajno da u društvu koje se tako grčevito nada velikom brzom preokretu ima toliko kladionica
U decembru 1903. Orvil i Vilbur su odneli delove svoje letelice u Kiti Hok i tamo sklopili Flajer. Bio je to dvokrilac, sa dva prednja elevatora, dva zadnja kormila i dve elise lančanicima povezane sa motorom, pri čemu je pilot ležao na donjem krilu i konopcima kontrolisao komande. Avion nije imao točkove, kao stajni trap koristio je jednu vrstu skija postavljenih na šine koje su se mogle okrenuti u pravcu vetra prilikom poletanja. Nakon jednog neuspešnog pokušaja od 14. decembra koji je završen manjim oštećenjima na letelici, istorijski let obavljen je 17. decembra 1903. u 10.35 po jakom vetru i tmurnom vremenu
Sumanute dogodovštine u bezimenoj korporaciji koja proizvodi neku posve nedefinisanu robu, usluge ili šta već, smeštenoj negde u severnoj Kaliforniji, toliko su nadrealne da ponekad zaliče na žanrovske nonsens-prizore iz života "kardeljevskih samoupravljača"
Šta su vesti godine u našoj Srbiji, zemlji čuda; u kojoj postoji Skupština, ali se ne zna ko su poslanici; ima izbora, ali se ne može izabrati predsednik; ne može se izabrati predsednik, ali njegovu dužnost može preuzeti svaki poslanik većine; u zemlji u kojoj ima transparentnosti, ali se ne zna ko su podizvođači javnih radova; u kojoj se govori o svetskim ekonomskim standardima, a kriminalce javno nazivaju "biznismenima" (ili "kontroverznim biznismenima"); u kojoj ima kapitalizma, ali nema kapitala; gde se hvali ekonomski deo reformi, a pravi se 3,6 milijardi dolara spoljnog deficita; u zemlji u kojoj hvataju špijune, pa im se izvinjavaju; u kojoj se još ne zna da li će biti federacije s Crnom Gorom, ali se već zna ko će biti federalni ministri...
Ne zanima me ozbiljno jesam li domaći ili strani pisac u Jugoslaviji, kao što me ne zanima ozbiljno ni kako se zove jezik kojim pišem. Nastojim biti dobar pisac i pišem za čitaoca koji je prerastao kategorije "domaće" i "strano"
Božidar Đelić, republički ministar finansija, odgovarajući na najnovije zahteve železničara i najavljujući da će oni ubuduće morati sami da obezbede novac za svoje plate (B92)
