Predaja Darka Šarića
Šlag na izbornoj torti
Aleksandar Vučić kaže da je Darko Šarić osetio da je lociran i pritešnjen; možda i jeste. Može se takođe pretpostaviti da su njegovi latinoamerički poslovni partneri osetili izvesni svrab zbog njegove slabe bezbednosne kulture, a oni nisu poznati po sentimentalnosti. Ako je tako, onda ne bi bilo čudno da je Darko Šarić zaključio da je bolje biti živ u Ustaničkoj ulici nego mrtav u nekoj Bogoti ili Kaliju. A koliko para je ostalo u štekovima – nećemo saznati nikada, pogotovo ako je nekima bio ostao dužan
Podsećanje – Ćamil Sijarić (1913–1989)
Priče sa tromeđe
„Na ovom je svijetu najvažnije da imamo nešto da ispričamo", kaže jedan Sijarićev junak. „Nije važno je li ono što se priča istina – da pouči, ili izmišljeno – da zabavi; nego da se pričajući i slušajući dva puta živi..."
Intervju – Žan-Noel Žanene, istoričar
Kad istorija postane histerija
"Srbija se osećala ugroženom od Austrougarske. Srbija je za Austriju bila pretnja kao centrifugalna sila za slavenske zemlje unutar Habzburške monarhije. Rusija je mislila da će biti oslabljena ako ne bude ispoljavala solidarnost sa slovenskim narodima. Nemci su imali utisak da će ih okruženje ugušiti. Belgija je imala utisak da Nemačka ugrožava njen suverenitet i bila je u pravu. Francusku je ugrožavao strah od nemačke invazije na Belgiju naročito jer je još bilo živo sećanje na amputaciju Alzasa i Lorene. Englezi su se bojali da će nemačka mornarica postati jača od britanske"
Nuspojave
Ne diraj u ledinu
Kako su se građani jednog beogradskog naselja pobunili protiv izgradnje crkve umesto škole ili ambulante
Intervju – Akan Suver, predsednik Marmara fondacije
Zdravstveni turista potroši pet puta više od običnog
"Neke kompanije, kako bi smanjile troškove, nude svojim zaposlenima medicinske tretmane u inostranstvu, što pokazuje da se industrija rapidno širi. Kako bi zdravstveni sektor dobio deo prihoda tržišta zdravstvenog turizma, potrebno je da uspostavi i ojača odnose sa inostranim osiguravajućim kućama"
Pozorište – Neoplanta
Novi Sad i posledice
Svojim pozorišnim čitanjem Vegelovog romana Andraš Urban povisuje pripovedački glas za značajan broj decibela
Intervju – Vladimir Kecmanović, pisac
Mediji lažu
Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...
Lični stav
Vučićeva zlatna ribica
Danas među običnim svetom o izborima malo ko uopšte i govori. Uopšte, ima nešto apsolutno perverzno i zlokobno u čitavoj ovoj, samo naizgled komičnoj situaciji, gde se – uz izuzetke koje bukvalno možete prebrojati na prste jedne ruke – svi, narod, mediji, analitičari i politički akteri naprosto utrkuju ko će se lepše i maštovitije diviti carevom novom odelu. I u kojoj se svaka kritička ili satirična reč dočekuje kao krunski dokaz saučesništva u mračnoj "tajkunskoj zaveri" protiv Velikog Vođe
Izložba – Skriveno blago Doma Jevrema Grujića
Kad kuća progovori
Dva su razloga velike zainteresovanosti za izložbu "Skriveno blago Doma Jevrema Grujića" u Galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu: prvi u znatiželji običnog sveta za privatnost domaće buržoazije 19. veka, a drugi se tiče prve diskoteke na Balkanu, diskoteke "Kod Laze Šećera" otvorene krajem šezdesetih upravo u Domu Jevrema Grujića
Socijalisti na izborima
Ima li u novoj vladi mesta za Dačića
Što veštim manevrima, što silom političkih prilika koje u Srbiji uvek podrazumevaju da je važnije o kome je reč nego šta je taj uradio, vrh Socijalističke partije i njen lider uspevali su da odole brojnim prozivkama za zloupotrebe i afere. Da li će uspeti i ovaj put
Intervju – Nenad Džoni Racković, umetnik
Nisam odmetnik, umetnik sam
"Posle iskustva sa snimanja filma Marble Ass, Želimir Žilnik je za mene bio jedno od najvećih čuda koje sam imao prilike da vidim, večita inspiracija, obrazac da umetnik mora da bude spreman na sve, da nema stvari u životu koju ne može da izdrži. To je smisao i suština umetnosti. Davanjem takvog primera on kao čovek i kao umetnik ima validnost. Bez toga, sve je sviranje kurcu. Mislim tu i na sebe, istrajao sam trideset godina"
Lični stav
Ostali samo dugmići
Ekonomska kriza je za sobom donela i poplavu populizma, koji se kao i uvek sastoji od dve komponente: lažnih obećanja i potrage za dežurnim krivcima. Narod je gladan, nezadovoljan i očajan. Frustracija se ne može poništiti niti se energija može uništiti, ona se može samo usmeriti. Mubadala, Takata, polo klub u Čačku, Maršalov plan, Al Dahrinih osam poljoprivrednih kombinata, Beograd na vodi i druga slična obećanja mogu se ponavljati unedogled dok god se pospešuje zaborav a mediji ne smeju da podsete
BIH – Kratka biografija Fahrudina Radončića
Vožd iz Ivangrada
Radončić i ne krije ambiciju da nakon ovogodišnjih izbora postane "bošnjački Vučić". Kako sada stvari stoje, ta ambicija ima velikih izgleda da se ostvari
Orkanska košava
Prohujalo sa anticiklonom
Košava je brz vetar koji duva pri zemljinoj površini do 2000 metara visine, i to u jesen i u zimu, najčešće od 25 do 40 kilometara na čas, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo osetili prethodnih dana
Intervju – Kornelije Kovač
Šta sam dao muzici a šta ona meni
"Bio sam prvi jugoslovenski kompozitor koji se nije bavio samo usko orijentisanom i određenom vrstom muzike. Umesto toga, kombinovao sam rok, klasiku, džez, etno, filmsku i pozorišnu muziku, želeći na taj način da pokažem i da, ako je prava, muzika zapravo nema granica; da je igra. I da je kao takva – najbolja... Ako bih na kraju morao da napravim neki zaključak, da sumiram, reći ću vam iskreno: nisam ni zadovoljan, a ni nezadovoljan onim što sam uradio. Najzad, imao sam sreću da živim u sjajnim vremenima"
Izbori i cenzura
Hrani Simu pa šalji na Tviter – internet se umiriti ne može
Slučaj cenzure satiričnog klipa o Aleksandru Vučiću indikativan je za to kakva nas kampanja čeka. Dalje, slučaj Srđana Miletića pokazuje da mi ovde više nemamo posla sa, za izborne kampanje tipičnim, pritiskom vlasti na medije, nego i sa pritiskom na pojedince, građane koji ne participiraju aktivno u političkom životu. Nije potrebna velika pamet da se zaključi koliko je to opasno
Plivanje za Časni krst
Bog iz našeg sokaka
Ozgo, iza krivine, sav u bršljan i latice, izbi crni gumeni čamac u kome je stajao vladika Milutin, neko reče, Bože me prosti, vladika hoda po vodi, svi prihvatiše, Vaistinu, ko da hoda po vodi
Intervju – Andrej Engelman, međunarodni stručnjak za evropske integracije
Pregovaračka geografija
"Moje mišljenje je da su potpuno jasno definisane državne granice Srbije i da to ne može drugačije da se tumači u okvirima Evropske unije. EU prihvata Srbiju bez Kosova. Svako zakonodavstvo će ubuduće morati da uvažava geografiju sa državnim granicama Srbije bez Kosova"
TV manijak – Film Montevideo, vidimo se
Odmor za dušu
Možete mu naći mnogo nedostatka, ali film Montevideo, vidimo se odlična je bioskopska zabava! Neko voli fudbal, neko voli lepotice iz Urugvaja, neko obožava Srbiju. Možete voleti samo jedan element ove filmske melodrame ili sva tri, kako vam volja, Dragan Bjelogrlić vas ne forsira da birate, a možete prosto i neobavezno da uživate u lepim slikama – film funkcioniše čak i na tom nivou
Predizborna ekonomija
Bilioni, kanali i bal na vodi
U srpskoj ekonomiji, na prelazu iz jedne u drugu godinu, kao da dolazi do izvesnog preokreta – razdoblje "politike improvizacije" izgleda da smenjuje "politika privrednih bajki", ovde tipična za svaki predizborni period "omamljivanja" birača pljuskom obećanja iz "lepše budućnosti"
Bugari i Rumuni na tržištu rada EU
Čekajući Bugaroa
Bavarski i britanski konzervativci upozoravaju na horde Bugara i Rumuna koji tek što nisu pohrlili ka zapadu Evropske unije ne bi li tamo za nerad dobijali novac. Naime, od 1. janura 2014. građani ove dve zemlje imaju pravo na rad širom EU i, u slučaju da su nezaposleni, na socijalnu pomoć. U priči u kojoj se populizam prepliće sa stvarnim socijalnim, ekonomskim i demografskim temama, može se ispostaviti i da Nemci, Britanci i ostali zapravo čekaju Godoa, to jest da od najezde Bugara i Rumuna neće biti niti ništa
Račun za struju
Isti onaj, drugo pakovanje
Novi izgled računa za utrošenu električnu energiju najavljivan je kao "pojednostavljen" i "razumljiv svima bez obzira na nivo obrazovanja". Međutim, kome dosadašnji račun za struju nije bio razumljiv, neće biti ni ovaj, ali to nije do računa, njegove forme i rasporeda, već do onoga ko ga čita
Balkanski ratnici u Siriji
Žeđ za smrću
"Eno mi ga stariji brat počeo puštat bradu i ko fol čitat Kuran, a nije nikad uspio doć ni do pola Komandanta Marka", žali se glavnom junaku u romanu Bekima Sejranovića "Ljepši kraj" njegov rođak, pričajući o bratu koji je postao vehabija. Mirza Ganić (19), koji je 8. januara poginuo ratujući u Siriji, sigurno ne odgovara navedenom opisu. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, odličan učenik gimnazije u Novom Pazaru, miran i povučen. Ipak je dva meseca pre završetka gimnazije otišao da se bori na strani pobunjenika protiv Bašara el Asada
Kultura sećanja
Ko je heroj 1914.
Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama