Istraživanje nedeljnika »Vreme«

Percepcija Nemačke u srpskim štampanim medijima 2003–2014.

S jedne strane, Nemačka je najveći bilateralni donator, jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije, zemlja u koju bi većina građana najradije otišla da radi. S druge strane, zbog dva svetska rata i uloge Nemačke u raspadu SFRJ i priznavanju nezavisnosti Kosova mnogi građani Srbije ne doživljavaju Nemačku kao "iskrenog prijatelja". Presudni uticaj na percepciju Nemačke u srpskom društvu, na to koji će segment višeslojnih odnosa prevagnuti, imaju mediji

Studija jednog slučaja

Šampionka i psi lutalice

Najavljena izgradnja najsavremenijeg atletskog stadiona u Novom Pazaru neće zaustaviti trend po kome se najviše novca iz lokalnog budžeta izdvaja za fudbal, a na uštrb drugih sportova u kojima se postižu vredniji rezultati

Konferencija povodom pokretanja projekta PERFORM

Kako da se odluke temelje na nauci

Društvene nauke mogu da skrenu pažnju na alternativne opcije politike, ojačaju neophodnost političkih reformi i neguju javnu raspravu i, kao takve, mogu da doprinesu izgradnji više otvorenog i demokratskog društva, stoji među najvažnijim zaključcima skupa

TV manijak

Rijaliti život

"X-faktor" je najbolji dokaz da je ozbiljno regionalno muzičko nadmetanje moguće napraviti jedino u Beogradu. Već nedeljama se potvrđuje da je duh tolerancije prisutan u Beogradu, da je potpuno normalno nadmetanje učesnika iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore i Makedonije

Sterijino pozorje 2015.

Kazimir, Dolar i drugi neprijatelji naroda

Jubilarno Pozorje prikazalo je manje-više realno stanje našeg teatra, što je i zadatak ovakvog festivala, a valjda i doprinelo kreiranju nekog boljeg, što mu je takođe misija

Dosije – Amerikanci na Balkanu

Između dve vatre

Kosovo i Bosna su predstavljali američku lekciju Evropljanima koje su kritikovali zbog nedostatka vizije u politici prema regionu. Da li su počeli da uviđaju da iz njega ni sami ne mogu izaći

Vreme uspeha! (jun 2015.)

Poslovne vesti

Zoom

Srbija kao veliko Pasjane – Broj obmana raste s Vučićevom potrebom da očuva rejting i kako nisam otišao u »Tešku reč«

Potajno sam se nadao da ću nekom milošću onog Boga koji određuje pravdu u odabiru novinara koji mogu nešto da propitaju Aleksandra Vučića ja biti selektovan da zastupam javni interes na nekadašnjoj televiziji Olje Bećković. Jok, brate, to je zapalo boljima

TV manijak

Bečka škola

Možda ste mislili da samo mi, na ex-Yu prostorima, ovom festivalu lakih melodija pridajemo preveliki značaj. Naravno, nije tako jer se preko malograđanskog ukusa i sklonosti ka kiču gotovo 200 miliona TV gledalaca diskretno menja javno mnjenje

Intervju – Borislav Stefanović, DS

Beda i siromaštvo su okovali Srbiju

Socijaldemokratija nema odgovor na krizu koja vlada u Evropi, na krizu kapitalizma. Nema odgovor zato što pokušava da kroz nijanse primeni isti model i istu politiku. I zbog toga ja imam nerazumevanje u vrhu DS-a. Zato što se tu nalaze mnogi ljudi baštinici tog modela i sada im je teško da ga se odreknu, jer se na taj način odriču i nekih svojih mladalačkih zabluda. Ovo što nudimo ja i ljudi oko mene jeste nešto suštinski novo i moderno. To nije deo izolacionističke levice, nije deo levice koja je za jednopartizam ili za gušenje građanskih prava. Ovo je evropska levica

Intervju – Miroslav Momčilović, režiser i scenarista

Nežnost u apokaliptičnim vremenima

"Ovo što sada živimo je kao u vremenu ranog hrišćanstva. Onim ljudima koji su držali do nekog sistema vrednosti, koji su držali do sebe, njima je jako teško, oni su se sklonili, postali su nevidljivi, oni su, u prenesenom smislu u šahtu. Baš kao što su beskućnici nevidljivi, nevidljivi su i dobri lekari, inženjeri, matematičari, fini i pristojni ljudi, oni koji nisu vaspitavani da preko leševa dolaze do nečega. Oni su u šahtu, tom nekakvom podzemlju – tu je Srbija koja vredi. To su ljudi koji se druže između sebe, nemaju novca da izlaze, sami su u svojoj državi postali građani drugog reda. A s druge strane, onaj Beograd gore trešti i šljašti"

(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.

Na kauču s Končitom

Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope

U susret Sterijinom pozorju

O jagodama i teatru

Ovogodišnje jubilarno, 60. Sterijino pozorje biće održano od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu i predstaviće u zvaničnoj selekciji devet predstava

Intervju – Dragoljub Zbiljić, direktor kompanije Energotehnika Južna Bačka

Kako smo isušili more

"Već godinama je praksa da svaki tender na kome pobedi srpska kompanija bude osporavan; sumnja se u stručnost, traže se zakulisne radnje i vidi navodna korupcija. Ako posao dobije bilo koja inostrana kompanija, automatski se sve smatra regularnim. Postoje zagovornici teze da sami ništa ne umemo da uradimo"

Tenis kao posao – Novak Đoković

Čovek od milijardu dolara

Najboljem teniseru sveta tek predstoje godine u kojima će, pored turnirskih nagrada, zaraditi i neuporedivo veći novac od sponzorstava i marketinga

Zoom

Zakletve – Ne dam Gazivode i druge priče kao uvod u ustavnu raspravu koja nema mnogo smisla ako ne stigne do Kosova

Aleksandar Vučić u očima glasača ostaje borac za našu stvar, što je u dogledno vreme dovoljno da se dobiju izbori, ali teško da bi prošao na referendumu, ma koliko velika šargarepa visila na kraju štapa

Rumski vašar

Dan od dva dana

Na najvećem vašaru, nema šta nema, od jaja, druge rasade, sve vrste gaća, do nadgrobnih spomenika. Sve je tu, da se citira umetnica Vendi, vertikala, i sve je horizontala... sve je ta Srbija!

Intervju – Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije

Kada sam video ko je u Vladi, znao sam da će Vučić mnogo da radi

Mislim da Vlada nije jedinstvena, a to će Aleksandar morati da rešava, ako stigne od ministarskih obaveza koje je preuzeo na sebe. Ja se ne mešam da li je izbor ministara morao da bude ovakav ili onakav. U politici ne možete uvek sve po svojoj želji i ukusu ili po onome što znate o ljudima. Predsednik Vlade ne sme da dozvoli da mu se Vlada obruka, i zato mora da uskoči da nešto rešava umesto ministara. Nema uspešne vlade ako postoje univerzalni ministri koji mogu da skaču iz resora u resor

Nuspojave

Liberland – uputstvo za upotrebu

Odakle je i čemu služi ideja o utopijskoj besporeznoj državici na dunavskom ostrvu, i kako bi se njen pelcer mogao iskoristiti na opštu korist

Lični stav

Uloga Pedra u kulturnoj politici

O prodaji "Avala filma", uništenju beogradskih bioskopa, Kinoteci, ministru Ivanu Tasovcu, Radoslavu Zelenoviću, Srđanu Dragojeviću, Nebojši Bradiću, Nadi Popović Perišić, krivici "žutih", odgovornosti naprednjaka, ulozi socijalista i kulturnoj politici vođenoj u Srbiji poslednjih petnaest godina

Nuspojave

A sada nešto sasvim drugačije

Da li smo prihvatili kao normalne i ozbiljne populističke performanse vlasti namenjene opsenjivanju prostote?

Intervju – Edo Jaganjac, lekar i pisac

Smrt u Sarajevu

"Tog 30. jula 1993. petogodišnja Irma Hadžimuratović igrala se pred kućom. Kad je granata zazviždala, majka je stigla da je uhvati, obori na zemlju, i pokrije svojim tijelom. Geler je prošao kroz majku, ubio je, i ranio Irmu. Geler joj je uletio s leđa i oštetio kičmu i crijeva. Nakon godinu i po dana je umrla. Da je evakuisana iz grada samo dan ranije, to dijete bi danas bilo živo. Ovo je knjiga o tome"

Reč o delu

Temza utiče u Crno more

Čitalac koji o najslavnijem Ficdžeraldovom romanu ne zna ništa, bez problema bi mogao da uživa u čitanju romanesknog prvenca Vesne Goldsvorti. Onaj, međutim, koji zna Velikog Getsbija, uživaće više. Moglo bi zapravo da se kaže: što bolje znaš Getbsija, više ćeš da uživaš u Gorskom

Srpsko-vatikanski odnosi

Različiti slojevi jedne istorije

"Papa ima vrlo gust kalendar susreta. O poseti predsednika Nikolića razgovaralo se još dok sam bio ambasador u Vatikanu, u leto 2012, vrlo brzo nakon predsedničkih izbora u Srbiji. Međutim, brzina kojom će sastanak između Tomislava Nikolića i pape Franje biti ponovo zakazan biće indikativna – ako se to dogodi uskoro, značiće da se nešto ozbiljnije dešava u odnosima između Vatikana i Srbije"

Intervju – Vladimir Vuletić, sociolog

Rob pragmatizma vlada Srbijom

Umetnost vladanja u današnje vreme jeste kako obezbediti političku stabilnost u uslovima kad imate sve žešću eksploataciju. Oni koji u tome uspevaju visoko su cenjeni u međunarodnim institucijama. Vučić je uspeo da sprovede reforme koje su ne samo nepopularne nego i kontraproduktivne za kvalitet života većine ljudi, a da pri tome to nije izazvalo ozbiljnije potrese. Tajna uspešne politike onako kako je ona danas shvaćena jeste da ljudi glasaju za vas uprkos tome što radite protiv njihovih interesa

BIRN-ova mera Vlade Srbije

Godinu dana »Treće Vučićeve vlade«

Sa stanovišta onoga što su predstavnici vlade, odnosno njen predsednik, obećali građanima, samo uvidom u jedan pisani i javno dostupni dokument kakav je Ekspoze, može se videti da dosta obećanog nije ispunjeno uopšte, da nije ispunjeno u planiranom roku ili nije ispunjeno na način kako je to zamišljeno i planirano

Intervju – Vesna Goldsvorti, književnica

Roman u Londonu

„Gorski je prevashodno roman o Londonu. Međutim, svi glavni junaci su u London stigli natopljeni politikom istoka i juga Evrope, i svoje otadžbinske priče upisuju u istoriju Britanije na jedan polifon, mnogoglasni način, često u protivurečju jedni s drugima a i sa samima sobom. Gorski je ruski patriota, čak i nostalgičan u odnosu na predjeljcinovsku Rusiju, ali istovremeno je i Jevrejin koji nosi određenu svest o tome da nije ’slovenska duša’. Natalija, u koju je zaljubljen, sanja da pobegne iz Rusije po svaku cenu, ali na Zapadu ne zna šta bi sa sobom. Nikola je beogradski tinejdžer čak i kada se približava četrdesetoj. U Englesku stiže u bekstvu od mobilizacije, kao čovek bez politike, ali i bez strasti; on je na neki način predstavnik srpske ’izgubljene generacije’ koja se devedesetih rasula po svetu i koja je moj pandan izgubljenoj generaciji Ficdžeralda i Hemingveja"