U poslednje vreme primetni su komentari vlasti o propuštenoj prilici da se eksploatiše litijuma, što liči na vraćanje ugovora sa Rio Tintom. Očigledno da postoje obaveze vlasti prema ovoj kompaniji, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta. Naglašava da Srbiji umesto meda i malina, nude cijanid i koncentrovanu sumpornu kiselinu
Namera Evrope i SAD da Vučić i Kurti dogovore je očigledna. Do kraja ove nedelje očekuju se sastanci Prištine i Beograda sa Lajčakom i Eskobarom. Šolc priprema sastanak sa Vučićem i Kurtijem na jesen
Demonstracija sile i sa ruske i sa američke strane preti da postane svakodnevna realnost u vremenima najvećih tenzija od Hladnog rata. Samo je pitanje ko je spreman dalje da ode u provociranju onog drugog i dokle ide crvena linija koja se nikako ne bi smela preći
Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine
„Srbizacija“ i „ćirlizacija“ sve više prete da uništi dobri, stari „lalinski duh“ koji je značajan za celu Srbiju. Mnogo je pisano o identitetskim korenima Vojvodine koji su sami po sebi čudo, pisalo je „Vreme“ još pre devet godina kada je nastao ovaj tekst. Jer reč je o pokrajini u koju se večito neko doseljavao i čiji su svi stanovnici bukvalno dođoši i kolonisti. Neko je došao pre, neko kasnije, a kolonisti su večito ostali samo oni koji nisu poštovali ono što je najbitnije za Vojvodinu: voli je i ne pitaj čija je, jer samo tvoja ona biti neće
Europrajd je Vučićev projekat. Nije za to da Beograd bude gej prestonica Evrope po cenu sukoba među građanima. Zalaže se za jednakost svih, ali treba imati pravu meru. Kaže da ko je on da sudi jednom vladiki SPC, to jest Nikanoru
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
Aljoša, mladić iz Novog Sada, radi kao barmen ovog leta u Hrvatskoj. “Bez Srba, turizam u Hrvatskoj ne bi funkcionisao” kaže on za “Vreme”. U porodičnom hotelu u Podstrani, malom mestu kraj Splita, većina radnika su Srbi. “Bio sam i na Hvaru, u Splitu i mogao sam da vidim da u većini objekata rade Srbi zato što Hrvati ne žele da rade sezonski. Znaju koliko je to teško, a za njihove standarde plata za sezonce je ništa, a nama je to veliko”
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
Žiriranje filmova na Međunarodnom festivalu animiranog filma Anibar u Peći (13–18. jul) bilo je povod i razlog jednog prvog susreta sa Kosovom. Krcate projekcije, momak koga na Srbiju asociraju Dragana, Čeda i “plazma” keks, moleban Stefanu Dečanskom svakog četvrtka, jeleni koji između rogova nose kristalne kugle, predivna meka brda pokrivena vinogradima i voćnjacima, Rugovska klisura, i ostalo što treba sačekati za neka bolja vremena i neke bolje ljude
U Beogradu je upravo završeno jubilarno deseto izdanje manifestacije Dani slovenačkog filma. Kratkim dokumentarnim filmim „Ita Rina – Diva iz Divače” Vladimira Šojata o jednoj od zvezda nemog filma, koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog beogradske ljubavi, evocirana je uspomenu na ovu glumicu koja povezuje Sloveniju i Srbiju
Ekstremna desnica raste na egzistencijalnim strahovima ljudi. Vremena kriza, kakvo je naše obeleženo najezdom migranata na Evropu, pandemijom i ratom u Ukrajini, im pogoduju. Kada su Fejsbuk i Tviter počeli da ih cenzurišu, okrenuli su se Telegramu - sada tamo u kanalima sa preko hiljadu ljudi šire svoje ideje. Iako je prema mišljenju stručnjaka deo njih usisala Srpska napredna stranka, pitanje je koliko se njh otrglo kontroli
