Slovenačke turističke organizacije rešile su da krenu u kampanju promocije Slovenačkog primorja i nastupe na istoku nekadašnje zajedničke države. Ciljna grupa na koju slovenački turistički poslenici računaju i kojoj se obraćaju je, naravno, ovdašnja viša klasa, ali i sofisticiranija srednja ili pre viša srednja klasa
"Nisam zagovornik velike retorike i geopolitike i nisam zaslepljen klasičnim pitanjima državnog suvereniteta, ali moram da kažem da država koja nema svoje rafinerije nafte niti ikakav uticaj na naftno tržište gubi prostor za vođenje bilo kakve samostalne razvojne politike", kaže u intervjuu za "Vreme" Branislav Pomoriški, predsednik Upravnog odbora NIS-a
Kancelaru Šiselu nije ništa drugo preostalo nego da prizna da, eto, ipak nije uspeo da ukroti Hajdera i da najavi prevremene izbore, najverovatnije za 24. novembar
Hiljade siromašnih imigranata i dalje kuca na vrata Evrope. Desnica ima jasne i kratke odgovore; šta je s drugima
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1949. godine. Jedini publikovani autobiografski zapisi objavljeni su u "Godišnjaku Srpske kraljevske akademije" 1921. godine. U feljtonu koji će "Vreme" objaviti u narednih nekoliko brojeva naći će se sva tri Predićeva autobiografska teksta, od kojih je autobiografija pisana 1921. godine objavljena, ali sa kojom šira publika nije imala prilike da se upozna, kao i dopune autobiografije koje je Predić pisao 1946. i 1949. godine, a koje se sada prvi put publikuju. Osim toga, čitaoci će imati priliku da se upoznaju i sa do sada nepoznatim dokumentima, delovima prepiske i reprodukcijama koji nigde ranije nisu bili publikovani. Materijal je priredio Darko Garić
Nagli uspeh desničarskih partija zatekao ih je nespremne za savremene evropske integracione tokove
Prvo je bio srpski, sad bosanski, a na vidiku je i slovenački. Jedno je bar konstantno – reč je o slovenačkoj robi. Uvek kao objekt – ovdašnji analitičari bi rekli – sužanj, raznih loših politika
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Individualno majstorstvo brazilskih asova, posebno famoznog "trija R" (Ronaldo–Rivaldo–Rivaldinjo), ipak je potisnulo u drugi plan osrednjost šampionata i nadasve slabo suđenje (do polufinala)
Ako se zna da jedna sezona u našoj Prvoj ligi košta od milion do milion i po maraka, na mestu je i pitanje koji klub može da obezbedi toliki novac i na osnovu čega? Sponzori i firme koji ulaze u naš fudbal gotovo da ne postoje, a od publike više niko ne živi
Gotovo svaki peti građanin dao je svoj glas komunistima
U jedan ozbiljniji "projekat", kako estradne zvezde vole da nazivaju svoje umetničko delo, ne može se ući bez 20.000 DM, tvrde poznavaoci prilika. Toliko se, naime, plati diskografskoj kući, koja onda plati autore, kompozitore, studija. Tekst u proseku košta 500 DM, a muzika 1000 DM. Kako se vraća uloženi novac
Ceo susret je od početka nakićen i praćen ceremonijalom koji je zvanicama trebalo da pruži carski ugođaj a domaćinima da smanji nelagodnost što mnogo šta nije ispalo kako su planirali
"Nemam ništa protiv narodnjaka, ali, ako je to medijski toliko zastupljeno da ne možemo imati ni najmanji mogući prostor, onda ne mogu biti previše za narodnjake. Džez je sigurno povezan i s nekim dubljim stvarima od razbijanja čaša", kaže za "Vreme" Matija Dedić
Za promenu jezika potrebna je ne samo promena imena već i promena (temeljna) celokupnog jezičkoh sistema. A sistem dosadašnjeg govornog korpusa i sistema biće da ipak nije izmenjen
Sledećeg predsednika Češke izabraće novi parlament, posle junskih parlamentarnih izbora, dakle početkom iduće godine, pa je pitanje koje sve više zaokuplja pažnju političke javnosti, ne samo u Češkoj nego i u Evropi, ko će naslediti Havela
Ovogodišnja spirala nesporazuma oko Benešovih dekreta krenula je kada je premijer Zeman rekao u jednom intervjuu da su sudetski Nemci bili Hitlerova peta kolona, da su izdajnici i da su proterivanjem izbegli teške zatvorske kazne
Velika nagrada Diagonale 2002. dodeljena je, uz demonstrativno povlačenje iz žirija gospođe Barbare Frencen, filmu Praznik za sve Frica Lenera. Film je sniman od 1996. do 2002, s Klausom Marijom Brandauerom, Žilijet Greko, muzom egzistencijalizma, i buketom dvadesetogodišnjih manekenki
Crkva je isto legalista – ono što joj država dodeli koristiće sa ispravnom uskogrudošću zakonitog vlasnika
Srbija neće prihvatiti ništa manje od onoga što postoji u Evropskoj uniji, a to je zajedničko tržište koje podrazumeva jednu valutu, carinu i bankarski sistem. Ako se prihvati virtuelna zajednica, onda paritet ne može biti 50:50, nego 70:30 u diplomatiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Bez toga nema dogovora. Ukoliko neko pokuša da Srbiji nametne loše rešenje koje će je skupo koštati, tražiće se raspisivanje referenduma
"Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih traćiti je 300 miliona eura"
Neočekivano brz i veliki ratni uspeh protiv Turske doprinosi da među balkanskim saveznicima u prvi plan izbiju pitanja teritorijalnih pretenzija i međusobnog razgraničenja na osvojenim (oslobođenim) teritorijama. Nikola Pašić nastoji da obezbedi čvrstu podršku Rumunije u srpsko-bugarskom sporu oko Makedonije
Šta deli, a šta spaja nekadašnju austrougarsku uniju od ove koju predlaže Solana. Mi smo uočili da novom projektu "fali" Franja Josif – mada za njegovu funkciju ima mnogo kandidata, od Solane pa nadalje na domaćem terenu
