Izjava nedelje
„Kad se Ustavna povelja nađe pred Skupštinom Srbije, Nova Srbije će za nju glasati reda radi.“
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije (B92)
Ličnost godine 2002 - Mlađan Dinkić
Čak i ja štedim u našim bankama
Redakcija "Vremena" je guvernera Mlađana Dinkića proglasila za ličnost godine 2002. pre svega zato što je u protekloj godini uspeo da od Narodne banke Jugoslavije stvori stabilnu i efikasnu instituciju, koja je uspela da stabilizuje dinar kao nacionalnu valutu i da mu obezbedi priznanje konvertibilnosti; koja je postigla dragocene aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, što joj je omogućilo da rapidno uveća državne devizne rezerve; koja je vratila poverenje u bankarski sistem Srbije – čisteći nemilosrdno sve propale i prevarantske banke sa svog novčanog tržišta; koja je u pet meseci bez ikakvih krupnijih incidenata glatko izvršila konevrziju oko 8 milijardi maraka i drugih evropskih valuta u euro ili druge svetske valute; koja je jesenas izvršila valjane pripreme za prenos platnog prometa iz državne službe u poslovne banke početkom ove godine. Ne potcenjujući napore reformista u drugim državnim institucijama i ne umanjujući značaj promena koje se odvijaju u privatizaciji i restrukturiranju naše privrede, ocenili smo da su rezultati guvernera Mlađana Dinkića u sređivanju toliko značajne, naše centralne monetarne ustanove u protekloj godini daleko isprednjačili ispred svih drugih pokušaja u drugim institucijama (da ne spominjemo one u kojima stvari uopšte ne kreću s mrtve tačke ili idu nagore) – da zaslužuju i naše skromno priznanje. Mlađan Dinkić je, to je utisak koji malo ko može da ospori, ličnost koja raspolaže i ogromnom "pozitivnom energijom" u popravljanju prilika i modernizaciji Srbije i jednostavnom "stručnom efikasnošću" koja njegove akcije čini delotvornim. (Mnogi imaju energiju bez rezultata ili stručnost bez efikasnosti ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) Po običaju proglašenja ličnosti godine, koji smo uveli pre godinu dana, kada smo Božidaru Đeliću omogućili da na našim stranicama ispriča svoju životnu priču, i Mlađanu Dinkiću dajemo istu priliku (uz najnužnija skraćenja snimka njegove ispovesti).
Mjuzikl - Poljubi me, Kejt, Pozorište na Terazijama
Brodvej u Beogradu
Ono što je najveće postignuće ove predstave jeste to što nam ona, otklonivši ozbiljne sumnje prouzrokovane nekim prethodnim mjuziklima Pozorišta na Terazijama, jasno potvrđuje da je našoj sredini potreban i jedan ovakav teatar, da on ima svoj puni raison d’être, da se vredi boriti za opstanak jedinog muzičkog pozorišta na Balkanu
Jugoslovenske institucije kulture
Ime bez države
Država po imenu Jugoslavija uskoro će, sa usvajanjem Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, i formalno prestati da postoji. Šta će se desiti sa saveznim ustanovama kulture i sa onima u čijem je nazivu odrednica – jugoslovenski
Posle "reotkupa" Telekoma Srbija od Telekoma Italija
Đinđić u 063 kvizu
Kao nekakav novogodišnji poklon građanima Srbije, predsednik Vlade Srbije je 29. decembra protekle godine saopštio (na vanrednoj konferenciji za štampu) da je s Telekomom Italija, dva dana ranije postignut dogovor o reotkupu njihovog udela
Pogled u 2003
Aparat za predskazivanje budućnosti
O zasićenosti naroda politikom i elitom i o elitističkom zapostavljanju vitalnosti sirotinje. Da li je slučajno da u društvu koje se tako grčevito nada velikom brzom preokretu ima toliko kladionica
Pet ključnih privrednih događaja 2002. godine
Ipak se kreće
Iako prosečan građanin Srbije ne deli u potpunosti zvanično mišljenje svetskih finansijskih institucija da se ekonomske reforme u našoj zemlji odvijaju brzim tempom i da daju dobre rezultate, u jednom su svi saglasni: da su se 2002. godine u privrednoj sferi dogodile one promene posle kojih više nije moguć povratak na stari sistem. Redakcija "Vremena" nudi svojim čitaocima izbor pet reformskih akcija koje su tokom protekle godine, po našoj oceni, imale presudnu ulogu
Deset scena iz narodnog života u godini 2002.
Šta su vesti godine u našoj Srbiji, zemlji čuda; u kojoj postoji Skupština, ali se ne zna ko su poslanici; ima izbora, ali se ne može izabrati predsednik; ne može se izabrati predsednik, ali njegovu dužnost može preuzeti svaki poslanik većine; u zemlji u kojoj ima transparentnosti, ali se ne zna ko su podizvođači javnih radova; u kojoj se govori o svetskim ekonomskim standardima, a kriminalce javno nazivaju "biznismenima" (ili "kontroverznim biznismenima"); u kojoj ima kapitalizma, ali nema kapitala; gde se hvali ekonomski deo reformi, a pravi se 3,6 milijardi dolara spoljnog deficita; u zemlji u kojoj hvataju špijune, pa im se izvinjavaju; u kojoj se još ne zna da li će biti federacije s Crnom Gorom, ali se već zna ko će biti federalni ministri...
Lotar Mateus, trener Partizana
Veliki fudbaler, nepoznat trener
Dolazak bivšeg velikog igrača nesumnjivo je važan događaj, ali – kao u svakoj kocki – nema garancije da će opklada uspeti. "Crno-beli" su spremni da preuzmu taj rizik i samo će vreme pokazati da li su imali dobar instinkt ili su bacili novac i vreme
Povodom privođenja Dafine Milanović u Nemačkoj
Dafimenijada se nastavlja
Dafina Milanović se našla iza brave – na nevolju naših sudskih organa i Dafininih političkih mentora. Naime, kako tvrdi njen nekadašnji kolega u istom poslu Jezdimir Vasiljević ("Nacional", 21-22. decembra), ceo sudski postupak koji je pokrenut u Beogradu protiv Dafine Milanović samo je "najobičnije zamajavanje naroda"
Iz čega puca 007
Naoružan i glup
Decenije su prošle dok su se reditelji setili da u soundtrack ubace zveckanje izbačenih čaura; da primete kako akteri akcionih scena s pucnjavom treba povremeno da napune svoje oružje; danas od zveckanja čaura i izbacivanja praznih šaržera ne može da se živi. Seća li se iko da je Šon Koneri ikada menjao šaržer u svom pištolju?
Haško priznanje Biljane Plavšić
Zločin i kazna
Pre vremena podignuta zavesa u haškoj sudnici, pre nego što su uključene kamere, pokazala je prvog dana neobičan kadar: Karla del Ponte bila je nagnuta nad stolom za optužene i prijateljski razgovarala sa Biljanom Plavšić. Jedan od svedoka odbrane američki diplomata Robert Frovik, često je, čekajući da na njega dođe red da govori, dolazio na novinarsku galeriju i odatle pratio raspravu. U jednom trenutku je, mimo uobičajenih haških pravila i potpuno nediplomatski, kroz staklo mahnuo gospođi Plavšić na šta je ona uzvratila širokim osmehom
Mladenovac - slučaj Hrišćanske adventističke crkve
Dika iz DOS-a i Dida iz SPS-a
Iako je opštinska vlada, na osnovu zakonskih akata, predložila skupštini da prihvati odluku o rekonstrukciji zgrade Adventističke crkve, odbornici to jednoglasno odbili jer su se zakleli da će raditi po zakonu
Irak
Prst na okidaču
Zvanični Bagdad tvrdi da je odbacio sve programe za tajnu izradu nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Da li je to predah pred novu Pustinjsku oluju?
Spomenici NATO intervencije
Skrušeno dostojanstvo
Još se nije ni slegla prašina na spomeniku ustanicima u Karađorđevom parku, osušila boja na cerskom spomenu niti stegao malter na obeležju oslobodiocima Beograda, a već su počeli da niču novi spomenici u Beogradu, Valjevu, Grdelici, Aleksincu, Ćupriji, Varvarinu i drugim mestima. Nekad su se slavile velike pobede i slavne bitke, realne i izmišljene, sada se podižu spomenici žrtvama i porazima, neprijatno stvarnim
Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji
Velika je iluzija da se u Evopru moće sasvim separatno, paralelno ili konkurentski
"Spoljnopolitički prioritet priključivanja političkoj Evropi nije, nažalost, postao i unutrašnjepolitički. Stranačke podele i konflikti natkrilili su i zamaglili prihvaćenu stratešku orijentaciju. Međunarodne obaveze zemlje i uslovi koje moramo ispuniti, ako želimo da se postepno uključujemo u evroatlantske integracije, postali su predmet političkih manipulacija i nadmetanja. Dobija građanstvo uverenje da svoje obaveze nožemo izvršavati i polovično, pa su neki odlučni koraci bili praćeni rezervom i opstrukcijom"
Dugo putovanje u Evropu
U organizaciji Evropskog pokreta, Fondacije "Fridrih Ebert" i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu je 6. i 7. decembra održana međunarodna konferencija "Srbija i Crna Gora na putu ka EU – dve godine kasnije". Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, među kojima su bili visoki predstavnici administracije Srbije, Crne Gore, Jugoslavije, ali i zemalja regiona, EU i međunarodnih institucija, predstavnici parlamenata, političkih stranaka, eksperti iz raznih oblasti, aktivisti nevladinog sektora. Podneto je 30 referata koji će biti objavljeni u zajedničkom zborniku
Intervju - Nenad Milić, zamenik ministra policije
Ekstremno liberalne sudije
"Ja mogu da naredim u policiji da se neke greške isprave i tužilac može da naredi u Tužilaštvu jer obe službe imaju jasan lanac komande. Kod sudija je druga stvar, njima niko ne sme da naređuje jer je to onda mešanje u nezavisnost sudstva. Međutim, sve analize koje su u poslednje vreme rađene pokazuju da su sudovi usko grlo"
Ekologija
Katastrofa zbog „Prestiža“
Potapanje tankera iz koga je u vode Galicije iscurilo preko 11.000 tona nafte prouzrokovalo je jednu od najvećih ekoloških katastrofa u poslednjoj deceniji i istovremeno izazvalo veliku polemiku u zemljama EU o ispravnosti i sigurnosti "ekoloških bombi" koje krstare morem
Srebrenica - pitanje crkve i pitanje života
Čekaonica smrti
Gradić je u stanju u kome su ga ostavili srpski "oslobodioci", promena je jedino u tome što Srbi, koji su naterani u njega, odlaze, a Muslimanima se ne dolazi. Oni koji su tu žive u getu sopstvenog grada, nema života, ali je pitanje svih pitanja odluka bošnjačke vlasti da dislocira započeti pravoslavni hram u Potočarima jer je tu "na smrt osuđeno 3500 Muslimana"
Istraživanje - cena nasleđa
Korupcija na carini
Korupcija i carina gotovo da su postali sinonimi. To nije slučajno – mnoge specifičnosti carinske službe dovode do toga da je iskušenje (kako davanja, tako i primanja mita) u slučaju svih carinskih uprava u svetu daleko veće nego u slučaju nekih drugih državnih službi. U Srbiji je veza korupcije i carine jedno od glavnih obeležja režima koji je oktobra 2000. godine otišao u prošlost