Na učmaloj demokratskoj ponudi, Klark deluje kao prava politička poslastica, takoreći kao idealan kandidat. Rođen na srednjem zapadu, odrastao na jugu, u poznim danima otkrio da mu je otac bio Jevrejin ruskog porekla, koji je iz baptističke crkve prešao u katolike. Što reče ugledni komentator "Financial Timesa" Džerald Bejker: "Još samo da se otkrije da mu je čukundeda potomak afričkih robova, da tečno govori španski i da je izmislio lek protiv proždrljivosti." Tada bi biračko telo Amerike bilo perfektno pokriveno
Foto: VremeVesli Klark
„Demokratska stranka ima dve zvezde“, izjavio je pred biranim zvanicama na intimnoj večeri na svom imanju bivši američki predsednik Bil Klinton. „Hilari i Vesa Klarka.“ Klinton je tako najavio podršku moćnog bračnog para generalu Vesliju Klarku, bivšem glavnokomandujućem snaga NATO-a u Evropi, čiju je uspešnu vojničku karijeru brutalno prekinuo 2000. godine. Upravo je Klinton svojim parafom poslao generala Klarka u penziju nedugo pošto se slegla prašina izazvana NATO intervencijom protiv SRJ. Kasnije će se ispostaviti da su Klintona nasamarili Klarkovi neprijatelji u Pentagonu kojima je ovaj briljantni vojnik oduvek bio trn u oku.
Podrška, u kojoj su mnogi prepoznali makijavelistički trik Klintonovih, ipak, može biti od dragocene pomoći generalu s četiri zvezdice koji se, po mišljenju eksperata, prekasno uključio u trku za pravo da naredne godine na predsedničkim izborima u SAD izazove predsednika Džordža Buša. General Klark je isticanjem svoje kandidature šokirao Ameriku, ali i ostalih devet demokratskih kandidata koji su svoju kampanju odavno započeli.
Vilijem G. Majer, politikolog s bostonskog univerziteta Northeastern, autor zbirke eseja o predsedničkim kampanjama smatra da su pravila igre znatno promenila u poslednje dve do tri decenije. On je za dnevnik „Njujork tajms“ rekao da je sve što bi neki kandidat tada trebalo da uradi bilo da obavi uspešnu kampanju i prikupi dovoljnu količinu novca u državama Ajovi i Novom Hempširu i da, na osnovu toga obavi posao u drugim državama. Sada, kandidati poput Klarka moraju da sakupe celokupna sredstva za kampanju već u ovoj fazi, a to je najmanje 20 miliona dolara, pre nego što i budu izabrani kao protivkandidati na izborima. Rouds Kuk, stručnjak za odabir kandidata, smatra da će „Klark želeti da dan traje 50 sati i da bude istovremeno prisutan u svim državama gde će se kandidat birati ranije“.
VRŠNjACI: Klarkovi takmaci iz redova Demokratske stranke, ali i Bušove pristalice, požurili su da ga otpišu kao novajliju u politici, koji je u nadmetanju sa demokratskim veteranima poput bivšeg guvernera Vermonta dr Hauarda Dina (trenutne uzdanice demokrata), i senatora Džozefa Libermana, prema kojima Klark deluje kao pravi poletarac, unapred osuđen na neuspeh. Zbog toga su cinici protumačili neformalnu podršku bračnog para Klinton ne kao altruističku, već kao svojevrsnog „trojanskog konja“.
Kolumnista „Njujork tajmsa“ Vilijam Safir je u uvodniku insinuirao da Klintonovi Klarku nameštaju smicalicu. Podržavajući upravo najslabijeg kandidata, Klintonovi idu na to da kupe vreme kako bi se Hilari valjano pripremila za utrku na predsedničkim izborima 2008.
Ukoliko bi bivša prva dama pobedila na izborima, Klarka bi uzela za potpredsednika. Sam Klark već je odbacio ovakve insinuacije odbrusivši: „Ne pada mi na pamet da budem potpredsednik.“
Klintonovi su i direktno i indirektno već uticali na karijeru generala Veslija Klarka. Upoređujući im biografije, čovek bi pomislio da su Bil i Ves stari znanci čiji su životni putevi gusto isprepletani. Praktično vršnjaci (Klark, koji će u decembru napuniti 59 godina, samo je godinu dana stariji od Klintona), obojica su iz Litl Roka u Arkanzasu, obojica su rano ostala bez oca, obojica su postdiplomci na Oksfordu jer su kao izvrsni studenti dobili jednu od najprestižnijih stipendija za američke studente, Roudsovu stipendiju. I jedan i drugi imali su briljantnu karijeru, prvi prvaničko-državničku, drugi vojničku.
Klark je diplomirao kao najbolji u klasi na akademiji Vest Point, bio je učesnik rata u Vijetnamu gde je i ranjen („telo mi je puno ožiljaka od rana“), odlikovan je za hrabrost ordenjem Purpurno srce i Srebrna zvezda, a general je postao već sa 43 godine. Međutim, Ves i Bil jedva da su se poznavali. U svojim memoarima Voditimoderanrat Klark kaže da je Klintona prvi put sreo 1965. na studentskoj konferenciji u Vašingtonu, a da je Hilari upoznao skoro dvadeset godina kasnije na konferenciji u Parizu. Jednom je bio gost na večeri kod Klintonovih dok je Bil bio guverner Arkanzasa, i to je sve. PREDSEDNIKOVŠAMAR: Ipak, zbog ovakvih podudarnosti u biografiji na sebe je navukao gnev kolega u Pentagonu, kojima je zapravo više smetala njegova besprekorna karijera. Prilika da mu vide leđa ukazala se nakon NATO interevencije na Kosovu 1999, tokom koje je Klark bio glavnokomandujući alijanse za Evropu (SACEUR). Frustriran zbog sudara vojne i političke logike, Klark je dao nekoliko neprimerenih izjava što su ljudi bliski Klintonovom sekretaru odbrane Koenu vešto iskoristili i ubedili Klintona da ga smeni. Za Klarka je takav kraj karijere bio pravi šamar posred lica, nakon čega je osnovao privatnu konsultantsku firmu koja uspešno posluje.
Međutim, za nekoga sa takvom karijerom, makar i vojničkom, teško bi se moglo reći da je opersan od političkog iskustva, što zlobnici pripisuju Klarku. „Njegova titula možda je dugačka i impozantna“, pisao je o Klarku Majkl Ignjatijef u knjizi Virtuelnirat, „ali je to čovek s mnogo gospodara: 19 nacija koje čine Alijansu i čiji ambasadori sede u Severnoatlantskom savetu; Španac Havijer Solana, generalni sekretar NATO-a, čiji je zadatak da Klarkove vojne operacije drži pod političkom kontrolom, i najzad, kao najvažnije, on kao komandant američkih snaga u Evropi odgovara Pentagonu, Generalštabu, državnom sekretaru i, u krajnjoj liniji, samom predsedniku.“
Osim toga, na učmaloj demokratskoj ponudi, Klark deluje kao prava politička poslastica, takoreći kao idealan kandidat. Rođen na srednjem zapadu, odrastao na jugu, u poznim danima otkrio da mu je otac bio Jevrejin ruskog porekla, koji je iz baptističke crkve prešao u katolike. Što reče ugledni komentator „Financial Timesa“ Džerald Bejker: „Još samo da se otkrije da mu je čukundeda potomak afričkih robova, da tečno govori španski i da je izmislio lek protiv proždrljivosti.“ Tada bi biračko telo Amerike bilo perfektno pokriveno. Još ako se na to doda činjenica da je krvario u Vijetnamu dok je Džordž Buš, sin teksaškog bogataša, izbegavao vojsku da bi se provodio u studentskim danima, romantična slika je već stvorena.
VOJNICIIPRAVNICI: Istina, 12 od 42 američka predsednika bili su generali, i vojnička profesija je najzastupljenija, ako se izuzme pravnička. Iako je vojnička karijera u prvih sto godina istorije SAD bila sigurniji put do predsedničkog mesta nego danas, i tokom poslednjih pedeset godina generali nisu bili daleko od Bele kuće. I ako se u obzir uzme činjenica da će glavna tema oko koje će se ukrštati koplja na predsedničkim izborima biti nacionalna bezbednost, Klark bi zaista mogao da ima velike šanse. Bio bi, onda, prvi general od predsednika Dvajta Ajzenhauera (1952. i 1956) koji je u bici za osvajanje Bele kuće izdržao do kraja. Ukoliko stigne do toga, to jest, ukoliko prethodno pobedi takmace iz redova demokrata.
San o slavi
Sjajna vojnička karijera Veslija Klarka za sada mu je i najbolja preporuka za predsedničkog kandidata, njegova najveća snaga, ali i izvor slabosti. Sudbina je htela da ga ratno poprište u Bosni i kasnije na Kosovu lansira u vojničke visine, ali i sunovrati s mesta glavnokomandujućeg savezničkih snaga u Evropi (SACEUR).
Ovdašnjoj javnosti Klark je mnogo poznatiji kao čovek koji je dirigovao vazdšnim napadima na SRJ tokom intervencije NATO-a 1999, ali je njegova uloga u okončanju rata u Bosni tokom pregovora u Dejtonu 1995. bila presudna. Ričard Holbruk ga je odredio za najvišeg vojnog savetnika tokom pregovora u Dejtonu i njemu se pripisuje odlučujući trik kojim je tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića naveo da Federaciji BiH ustupi mali, ali ključni deo teritorije oko goraždanskog koridora. Pregovori su bili zapali u krizu, kada je Klark Miloševiću predočio kompjutersku simulaciju spornog terena. Za viski je bio zadužen Holbruk. Srećna okolnost bila je u tome što se Miloševiću žurilo kući i što je imao sve manje strpljenja za teritorijalna cepidlačenja bosanskih Srba. Kompjuter je Miloševiću pokazao pustopoljinu, bosanske gudure, iako su se u stvarnosti tamo nalazila sela naseljena Srbima. Kada ga je Klark ubedio da dangubi u Dejtonu zbog nekoliko kilometara gudure, Milošević je presekao i teritoriju dodelio Federaciji. Bosanski Srbi uhvatili su se za glavu, ali je već bilo kasno.
Klark je Miloševića tada već dobro poznavao; njega je Milošević, zajedno s Holbrukom, mesec, dva ranije ugostio na imanju u Dobanovcima, gde im je s nostalgijom pričao o „divnom njujorškom vazduhu“ koji bi ponovo voleo da udahne. Na istoj verandi su se u roku od nekoliko minuta stvorili Miloševićevi štićenici Mladić i Karadžić, i put za Dejton bio je utrt.
Prema pisanju Majkla Ignjatijefa, autora čuvene knjige Virtuelnirat, Klark nikada nije zaboravio to veče na verandi u Dobanovcima. U jeku intervencije NATO-a kojom je komandovao goreo je od želje da sravni sa zemljom Miloševićevo sklonište, ali je imao malo razumevanja kod svojih političkih gospodara. Na njemu je bilo da ponudi mete, a odobravali su ih političari, uz savete pravnika, kako bi se poštovale Ženevske konvencije. Tako se Klark sve vreme nalazio između čekića i nakovnja, između političkog rukovodstva NATO-a i kolega vojnika, kojima se žurilo da vojnički poraze Miloševića, zbog čega je neretko bio s njima u sukobu. Tokom samog bombardovanja bio je u najvećem sukobu s generalom Šortom, jednim od njegovih glavnih oficira za napade iz vazduha. Šort je zahtevao da se žešće udari po Beogradu, a Klark je bio usredsređen na Kosovo. Klark je takođe žalio što je slanje kopnenih trupa bilo isključeno kao mogućnost još pre nego što je rat i počeo. Na samom kraju rata snage KFOR-a raspoređivale su se na Kosovu pod komandom britanskog generala Majka Džeksona. Ruske trupe su ih preduhitrile i već zauzele aerodrom. Klark je pobesneo i zahtevao od Džeksona da natera Ruse da se povuku sa, po njegovom ubeđenju, strateški ključnog mesta. Međutim, Džekson je imao priliku da se uveri da je šačica vojnika koji su činili rusku prethodnicu u jadnom stanju i da će se sami odatle ubrzo povući bez incidenta, što se i dogodilo. „Od nas su tražili da priključe struju, tražili su i hranu“, ispričao je kasnije Džekson. Svom nadređenom je, međutim, odbrusio odbivši naređenje: „Neću valjda zbog vas da započnem treći svetski rat.“ Nedugo potom Klark je smenjen i njegova vojnička karijera okončana je manje slavno nego što je sanjao. Možda sada želi da san o slavi dosanja do kraja….
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
