Od Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom srpska privreda neće imati velike neposredne koristi sve dok roba sa brendom Made in Serbia cenom i kvalitetom ne postane konkurentna na tržištu od 500 miliona zahtevnih potrošača
Dragan Prole, Stranost bića, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad 2010.
Mada samoubilački napadi ne donose ni pobedu ni premoć – takvih napada je sve više. Prema izveštajima federalnih bezbednosnih službi, Rusija je poslednjih godina sprečila na stotine pokušaja terorističkih napada, ali, nažalost, nema garancije da se oni neće ponoviti
Nije presudna sudbina tužbe i kontratužbe, već rešavanje mnogobrojnih otvorenih posleratnih pitanja koja se tiču položaja velikog broja ljudi
Moderan evropski bulevar, Vreme Beograda, VREME 1002
Dva dana nakon početka 19. prvenstva sveta u fudbalu, koje će se od 11. juna do 11. jula odigrati u Južnoafričkoj Republici, fudbalski svet će obeležiti i jedan jubilej: osam decenija od Prvog svetskog prvenstva. Kako se na tom prvenstvu takmičila i reprezentacija Jugoslavije, a kako je naš državotvorni razvoj u to vreme pored srpske imao i jugoslovensku komponentu, srpska fudbalska javnost s pravom uzima učešće u ovom jubileju
Ako je bivši tajlandski premijer ostao samo crnogorski državljanin, ne mora brinuti: Crna Gora ne izručuje svoje državljane drugim državama
U januaru je izlagao u Kulturnom centru u Parizu, koji je takoreći ozid’o, ali ne ide na te trivijalne skupove na kojima se promovišu razne skalamudije
Zdravko Ponoš, pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralnu saradnju, na pitanje šta će Srbija napisati u upitniku EU, koliko stanovnika ima i gde su joj granice
("Politika")
Ako su četiri ključna stuba srpske spoljne politike, kako reče predsednik Tadić EU, SAD Kina i Rusija, onda se može slobodno i s pravom reći da je po svemu što je do sada činila na pozitivnoj promociji Srbije i u njenu korist uopšte najpouzdaniji pet stub – dijaspora
Kako je okončan "diplomatski fijasko organizatora" ili, ništa blaže rečeno, "debakl" prošlonedeljnog skupa lidera zapadnobalkanskih država na Brdu kod Kranja i čime će to Srbija platiti, pošto je već kažnjena
Čule su se čarobne reči za izazivanje narodnog zgražanja: milioni evra, prevara, Mišković i Beko. Strela je odapeta, mada nije jasno šta će da pogodi
Bilo je nekog istočnjačkog šarma u tome što su putnici, zatečeni u tramvaju u Bulevaru kralja Aleksandra, strpljivo čekali dok vlasnik automobila parkiranog na šinama završi hitnu kupovinu. Prevagnulo je kontinuirano gunđanje nezadovoljnih Beograđana zbog haotičnog bulevarskog života i saobraćaja. Grad Beograd je doneo odluku da počne realizaciju ovogodišnjeg najvećeg projekta rekonstrukcije najduže ulice na Balkanu u okviru Projekta obnove Beograda
U poređenju sa 17. martom 2004. godine, kada je uništeno na desetine svetovnih i verskih objekata, ubijeno 20, a proterano više stotina ljudi, današnje prilike na Kosovu mogle bi zaista da izgledaju mnogo bolje, ali je veliki broj problema srpske zajednice ostao
Najveselije mesto Biznis foruma na Kopaoniku je, naravno, bila filijala jedne kafane iz okoline Novog Sada, sa orkestrom koji od pesama "nema šta ne zna". U uglu, primetio sam i premijera Cvetkovića sa saradnicima i nekoliko direktora što javnih preduzeća, što stranih banaka – ali ni u ovoj kafani niko nije mogao zasigurno da ustvrdi – jal se veseli, jal se ne veseli
Već čuveni "srpski Davos", koji se već 17 godina održava na Kopaoniku, počeo je u veseloj pučkoj atmosferi (uprkos hladnom i maglovitom vremenu), iako mu ovoga puta prisustvuje i grupa ambasadora iz zemalja koje su što nominalno, što faktički postale "strateški partneri" Srbije. Ipak, teška senka neizvesne ekonomske budućnosti dominirala je čak i u izlaganjima vodećih predstavnika Vlade Srbije, koji su po prirodi svoga položaja prinuđeni da šire optimizam
Kad bivši premijer koji dobije više od pola miliona evra iz državne kase i za te pare napravi vinograd po proceni "znalaca" vredan milion i po, sve to na državnom zemljištu zakupljenom "po višestruko nižoj ceni od tržišne", više je nego dovoljan povod da novinari počešu prste, da počnu spekulacije – kako je subvenciju dobio, kako je zemljište tako jeftino zakupio, odakle mu resto para... Naslovi tipa "Država da istraži: Kako je Živković postao milioner?!", "Skandalozno! Živković: Država mi poklonila milione!", "Afera ‘Vinograd’: Živković uhvaćen u laži" logičan su rezultat
Mihajlo Mihajlov, profesor ruske književnosti i jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca, preminuo je u Beogradu u nedelju ujutru, 7. marta 2010.
Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju, ali svi ističu da dobro sarađuju i lako se dogovaraju sa onima sa kojima sada vlast dele
Taman u sebi probudim ono malo hrišćanskih natruha te počnem na nekog pripadnika vladajuće klase gledati kao na brata u Hristu, taj se isprsi kao vojnik partije i ja kud ću, šta ću, davai nazad v ravnodushie, a tu i tamo i u netrpeljivost
Čini se da su svi čelnici pravosuđa zemalja regiona svesni da se nešto mora menjati i verovatno će u budućim susretima otići i korak dalje u rušenju barijera za progon, kažnjavanje i izvršenje krivičnih presuda osuđenih u zemljama regije. To je neophodno za kažnjavanje i sprečavanje krivičnih dela organizovanog kriminala u prvom redu, ali tek nakon rešavanja zaostalih "repova" ratnih zločina u zemljama regiona
Dva slučaja, upravo u toku, najbolje ilustruju suštinsku prirodu prekograničnog organizovanog kriminala: suđenje za ubistvo Pukanića i Franjića u Zagrebu i sve zanimljivija afera Darka Šarića, od Urugvaja, preko Crne Gore, Srbije, Slovačke i – kako čujemo – Švajcarske. U Zagrebu se suđenje odvija polako; za Šarićem se traga, mada ga odjednom niko više ne poznaje, što nije čudno
"Kralj Rumunije Karol I dolazi u Beograd da pozdravi mladoga i viteškoga Kralja Srbije da u Njegovu licu počastvuje narod srpski, koga su prosvećeni narodi evropski, ceneći i uvažavajući vrline njegove, rado primili za ravnopravna člana"
Monografija Divne Đurić-Zamolo govori o trideset pet ljudi koji su tokom XIX veka menjali izgled Beograda
Ovaj članak govori o razlozima zbog kojih je Tribunal podbacio na planu pomirenja. U prilog tome možda najbolje govore rezultati poslednjeg Galupovog istraživanju iz 2009: Srbe svojim neprijateljima i dalje smatra 83 odsto kosovskih Albanaca, 51 odsto Hrvata, skoro svaki drugi bosanski Musliman, a ovakva osećanja su u Srbiji uzvraćena. Uz to, u regionu veliki broj ljudi živi u uverenju da će doživeti još jedan rat. Tribunal svakako nije zaslužan za ovako sumorno raspoloženje, ali kada je već među svoje ciljeve zacrtao i pomirenje, ideja zaslužuje da se nađe na proveri
