"Srbija mora da radi na kreiranju zdravog medijskog okruženja. U celoj Evropi u poslednje vreme vidimo velike izazove za slobodu govora: pomenuću samo masovno ubistvo u francuskom nedeljniku ‘Šarli ebdo’ i nedavni teroristički napad na tribinu o slobodi govora u Kopenhagenu. Ogromni su izazovi pred nama i svi na tome treba da radimo"
Zvanična je istina da su oni vekovi u kojima smo zajedno živeli bili tamnica naroda, iz koje smo se jedva iskobeljali, sve držeći se Hantingtona (Samjuela) i njegovih teza o "sukobu civilizacija", ali je neverovatno koliko smo nakon te tamnice opet u zajedničkoj, smrdljivoj kloaki
I ako je zvanično na snazi primirje, u utorak su se vodile žestoke borbe u strateški važnom gradu Debaljcevu. Mediji su javili da su proruske snage ušle u grad, da se puca sa svih strana, da se ukrajinski vojnici masovno predaju. Pitanje je da li predsednik Ukrajine Petro Porošneko može politički da preživi još jedan poraz
Libijska pustinja i Atlantski okean imaju mnogo više zajedničkih karakteristika nego što izgleda na prvi pogled. Posebno kada ste poslom prinuđeni da na jednom mestu, u kampu, na brodu ili platformi, 12 sati dnevno vadite naftu iz zemlje
Dok se na istoku zemlje vodi rat oko teritorija mirovni i drugi sastanci posvećeni krizi u Ukrajini nižu se jadan za drugim. Dok Evropa mozga šta to predsednik Rusije Vladimir Putin zapravo hoće i sa predsednikom Francuske i kancelarkom Nemačke u "sudbonosnu" mirotvornu misiju šalje svoj najveći diplomatski kalibar, Amerika bi da naoruža ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem
Teško je nabrojati neprijatelje Aleksandra Vučića. Onome ko tako nešto pokuša, iza dugog spiska na kome su konkretna imena i organizacije ukazuje se stoglava hidra čije pojedine glave premijer Srbije seče iz dana u dan, ali na mestu svake nestale kao da se pojavljuje nekoliko drugih, često bez lica i naziva
Junaku je kao dobar dan da položi svoj iako mlad i sasma dotad prijatan život, ako mu se samo ukaže prilika, dočim kukavica bi da traje iako mu ništa ne ide od ruke, iako ker nema za šta da ga ujede
Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo
Aktuelna izložba u Narodnom muzeju Pit Mondrijan, Slučaj "Kompozicije II" proglašena je za najbolju izložbu organizovanu prošle godine u Srbiji
Na dan kada je trebalo da bude donesena odluka o privatizaciji AD "Duvan" iz Ljubovije, privedeno je devet osoba, a tri su uhapšene među kojima i direktor ove firme. Interesantno je i da se on nalazi na čelu konzorcijuma zaposlenih koji je dao jednu od dve ponude Agenciji za privatizaciju. "Snažno podržavamo borbu protiv nelegalne trgovine duvanom, ali osnovano sumnjamo da je sve ovo izvedeno samo da se privatizacija odloži, da neko drugi uđe u igru, ali ko bi taj neko mogao da bude, ne bih znao da kažem", rekao je sagovornik "Vremena" Slobodan Smiljanić, portparol Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije u AD "Duvan" iz Ljubovije
Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati
Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar
Bio sam dečko koji obećava, znao Očenaš pre polaska u školu, molio se poluglasno pre spavanja (ako sam to bio ja: na perini napunjenoj slamom, u prug. pidžami od tenisa. ili tenista, šnajderskog materijala koji više niko ne pominje, kao što više ne spominje ni cic, pargar, grombi
Krajem januara, ako ovoga četvrtka na stolu budu dokumenti s dogovorenim izmenama Zakona o javnom beležništvu i pripadajućeg seta zakona, moći će se bar nazreti kraj agonije paralizovanog pravosuđa i protesta advokata
Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.
Poslednje nedelje u 2014. godini emitovana je prva emisija "Zumiranja", jednočasovnog razgovora pred kamerama koji sa sagovornicima vodi Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". U produkciji našeg nedeljnika"Zumiranje" će se snimati svake nedelje od dvadeset časova u medija centru Udruženja novinara Srbije
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva
Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata
O Rebeki Vest, Stanislavu Vinaveru, Krleži, Đilasu, Titu, Kardelju, Rankoviću, Bakariću, Čolakoviću, Tuđmanu, Tempu, Ćopiću, Andriću, Crnjanskom, Selimoviću, Krajačiću, Kopiniču, Jovaniću, Dolancu, Mikuliću, Špiljaku, Krcunu, Milki Planinc i Dobrici Ćosiću. O Miji i Čkalji, Neli Eržišnik i Gertrudi Munitić, Čoli, Bori Čorbi, Slađani Milošević i Bošku Petroviću, Džiboniju, Severini, Husu i Baretu, Canetu, Kusti i Neletu, Bajagi i Stubliću, Arsenu, Gabi i Šerbedžiji, Dadi Topiću i Alki Vujici, Houri, Rambu i Pađenu, Miši Kovaču, Danijelu Popoviću, Vladi Kalemberu i Ismetu Kurtoviću, Igoru Mirkoviću, Hrvoju Horvatu, Dejanu Cukiću i Bori Radakoviću, Rundeku i Saheru, Josipi Lisac i Karlu Metikošu, Ivi Robiću i Vici Vukovu, Tompsonu i Oliveru Dragojeviću
Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"
"Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat." — Ginter Gras, "Vreme", 13. novembar 2014.
Formula 2014: Prethodnike progone i njihove dugove proklinju, ali njihove mostove otvaraju, zadužuju se, a tvrde da štede, strance mole i kume, a kumova se odriču, svoje grehe zabašuruju, dok hvale sami sebe
Izveštaj Komiteta američkog Senata o metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam koje je sprovodila CIA ustalasao je javnost širom sveta. Prema izveštaju, te metode su bile brutalnije nego što je CIA ikada priznala, a detalje je krila od Bele kuće i javnosti
Pregovore o izmenama seta zakona u vezi sa notarima vode advokati i Ministarstvo pravde. Nemački GIZ, koji je podržao izradu zakona, sebe prikazuje kao nekoga ko sa celim zamešateljstvom nije imao ama baš nikakve veze
