Mali francuski grad Set (Sèt) u nedelju je, u najbukvalnijem smislu te reči, iz vedra neba pogodila velika poplava. Podrumi su začas bili potopljeni, snažni talasi su pomerali automobile u garažama, glavnom ulicom, Avenijom maršala Žijena, sve do obale Sredozemnog mora i promenade pod lepim imenom Kej istoka (Quai d’ Orient) nadošli potoci valjali su sve pred sobom, zavijale su sirene, odasvud su u pomoć stizali vatrogasci i policija i preko jednog sata se borili sa stihijom – sa vinskom stihijom. U Setu se, naime, nisu izlili njegovi mnogobrojni kanali, već ga je preplavilo vino.
Na gradić od 42.000 stanovnika najednom se izlilo preko 50.000 litara crnog vina, više od litra po čoveku, što je mnogo čak i za francuske pojmove. Dopisnica radio-stanice „Frans 3“ javila je da je atmosfera u gradu „ispunjena snažnim mirisom vina“.
Set se nalazi na jugoistoku Francuske, na granici sa Španijom, preciznije sa Katalonijom. Luka u Setu posle Marselja ima najveći promet u Francuskoj, osim toga, to je grad ribara sa nadaleko čuvenim ostrigama. Set nazivaju i „malom Venecijom“, jer se nalazi na uzanom zemljouzu između otvorenog mora i velike lagune, a grad je ispresecan kanalima preko kojih vodi dvanaest mostova. Uprkos svemu tome, Set je relativno nepoznato mesto.
EKSTREMISTIČKI VINOGRADARI: Potop vinom u Setu nije bio rezultat nekakve prirodne katastrofe, već dobro organizovane sabotaže: Aktivisti radikalne organizacije samostalnih vinogradara CREV, desetak maskiranih momaka, probušilo je pet cisterni uvoznika vina „Biron“. To nije prva slična akcija ljutitih vinogradara. Oni su u aprilu u istočnim Pirinejima prerušeni u policajce zaustavili cisterne i prolili 600 hektolitara vina u jarak. To je za posledicu imalo diplomatska prepucavanja između Pariza i Madrida, Španija je govorila o „flagrantnoj povredi osnovnih principa EU – slobodnog protoka robe između zemalja članica“. Francuski vinogradari su odgovorili da nije reč o španskom, nego o alžirskom, tuniškom i marokanskom vinu uvezenom ilegalno u Španiju, što vlada u Madridu opet žestoko demantuje. Rafael del Rej je u ime španskog nacionalnog trgovinskog saveza izjavio da njima nikakav uvoz vina nije potreban, jer imaju rekordne berbe. Rešavanje problema prebačeno je na Brisel, ali radikalni francuski vinogradari nemaju strpljenja, oni ni inače nemaju dobro mišljenje o briselskoj „odnarodnjenoj“ birokratiji.
U toku jula komandosi CREV-a, koji se sastojao od tridesetak pobunjenih vinogradara sa fantomkama na glavama, uništili su kancelarije trgovaca vina na veliko u Bezijeru, a posle zapalili vinoteku u mestu Uvejan, severno od Narbone. Kažu da su spremni i na nove paljevine, pa čak i na bombaške napade.
Neki mediji govore o „vinskom ratu“ između Francuske i Španije. Dok se ranijih godina radilo o oko dva miliona, 2015. godine je uvoz vina iz Španije, a preko nje navodno iz Afrike, narastao na 7,2 miliona hektolitara. Uvozno vino prodaje sa već i za 32 evra po hektolitru, francuski vinogradari traže za hektolitar vina sličnog kvaliteta 70 do 80 evra, a tvrde da ni sa takvom cenom ne mogu da zarade ništa iz tri razloga: prvo, što je radna snaga u Francuskoj mnogo bolje plaćena nego u Španiji; drugo, što francuski zakon o vinu veoma strogo kontroliše proizvodnju; treće, što se prilikom zasada vinograda i berbe strogo vodi računa o zaštiti čovekove okoline. CREV najavljuje da će nastaviti sa sličnim akcijama, štaviše, da će da ih pojača pred novu berbu.
VINSKE PATRIOTE: Jedan od velikih problema regiona Langedok-Rosijon (Langeuedok–Rossion) u kome se nalazi gradić Set, jeste da je to, doduše, najveći region Francuske pod lozom, vinogradi se pružaju na 290.000 hektara, ali se vina iz ovog kraja ne smatraju vrhunskim, pa su zbog toga uvozna vina upravo ovom regionu poznatom po stonim vinima najveća konkurencija.
Radikalni vinogradari izjavljuju da su simbolične akcije, kao što je poplava vinom u gradu Set, neophodne, jer niko ne vodi računa o njihovim mukama, do sad nisu reagovali ni francuska vlada, pa čak ni vinogradarski sindikat. Kroz devet meseci, na proleće 2017. godine, u Francuskoj će se održati predsednički izbori, krajnja desnica ima dobre šanse da pobedi, pa je već sada nervoza u porastu. Upravo se desnica protivi otvorenom tržištu Evropske unije, koje „uništava domaće proizvođače“.
Radikalne vinogradare podržavaju i drugi francuski poljoprivrednici, proizvođači povrća, mleka, jaja, stoke. Oni se takođe brinu za svoj opstanak zbog uvoza iz Španije gde se na plantažama zapošljavaju ilegalni imigranti iz Afrike, koji žive pod bednim uslovima i sa minimalnim platama.
Za Francuze vino nije samo komercijalni proizvod, već kulturno dobro. Proučavanje etikete na flaširanom vinu kazuje mnogo toga. Ako, na primer, piše da je dotično vino proizvedeno u dvorcu, pa se dodaje i njegov naziv, to uopšte ne znači da je zaista reč o nekakvom dvorcu, ali je garancija da su se koristile samo loze iz istog predela, istog „teroara“. Ako piše „vino iz Francuske“ to mnogo ne znači, ali ako je označeno „veliko vino iz Francuske“, zna se da je zaista u pitanju vrhunska kapljica.
Vinogradari iz najčuvenijeg područja u Francuskoj, a valjda i celog sveta, iz regiona Bordo, stolećima su prezrivo govorili o „bezbojnim, slatkastim“ vinima iz regiona Langedok-Rosijon, ali sada se i sami nalaze pred ozbiljnim problemom, jer su im podrumi prepuni, iako se uskoro očekuje nova berba, a rod 2016. godine obećava da bude i obilan i veoma kvalitetan. Iako je Bordo ime jednog regiona u Francuskoj, kad se izgovori ta reč svako pomisli na određene vrste vrhunskog vina. Sada se vino Bordo hitno rasprodaje po damping-cenama. Tako se i u beogradskim samoposlugama pojavio vrhunski bordo „Dvorac u šumi koja peva“ (Chateau du Bois Chantant) iz kategorije „velika vina iz Bordoa“ berbe iz odlične, 2012. godine, znači, odležalo tačno koliko treba, za svega 989 dinara. Jeftinije je čak nego mnoga vina domaćih vinogradara.
