Istorija Srbije (i Jugoslavije) bogata je ulizicama, udvoricama, laskavcima i karijeristima – kao što se zna. Zna se takođe da su takvi bili prvi koji će zabiti nož u leđa predmetima svog dotadašnjeg obožavanja. Pošto nas istorija ne uči ničemu, da vidimo gde smo sada kad je o tome reč
Nije nemoguće da se Vučić negde požalio da mu je svega dosta, kao i nama uostalom, a onda je neko procenio potencijalnu vrednost spina i dostavio ga uredniku "Srpskog telegrafa" koji je odigrao ulogu lakmus papira: da vidimo, brajko, ko će jače, brže i bolje da moli svevođu da ne ide u manastir (tamo bi mogao da ga spopadne iguman Sava)
Sve to glumatanje oko neposredne ratne opasnosti, pretnji novim pogromima i olujama, ima za cilj očuvanje liderske pozicije i u završnici pobedu na izborima. Imali smo jednom Aleksandra Ujedinitelja, sad je vreme za Aleksandra Spasitelja, i tu ulogu Vučić odlično odigrava svaki dan
Okupljanje opozicije u organizaciju koja će biti "više od koalicije, a manje od partije" i dogovor o 30 ciljeva ovog saveza (od kojih je rešavanje problema Kosova samo jedan), sveli su se na priču da srpska opozicija – bar ova koja se okuplja u Savezu za Srbiju – neće dati podršku Aleksandru Vučiću da potpiše taj pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom. Te da je SZS "desničarski", "antievropski", "antigrađanski" i "s primesama fašizma". Da li to onda znači da je svako ko se ne slaže sa potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom – fašista? I da ćemo se na referendumu izjašnjavati za ili protiv fašizma
Predsednik je rekao da je Srbija demokratsko društvo u kome svako ima pravo da navija za koga želi. To oko demokratskog izbora strane za koju će neko da navija, rekao bi čovek, važi samo u fudbalu i drugim okretnim igrama. Tako je barem bilo do pre neki dan
Kupci stanova u onim kulama imali bi, osim kuriozuma da im se u 21. veku fekalije slivaju u septičke jame, i divan pogled na veličanstven požar, neviđen od vremena kada su Tihi i Prle upalili nemačku garažu
Plašenje naroda ratom deo je predreferendumske taktike ovih što su sada na vlasti. Taj strah je indukovan uz svesrdnu podršku medija koji služe režimu, uz svakodnevne udarne naslove i vesti o planiranom upadu Šiptara – u različitim formacijama i uz različite oblike asistencije – na severni deo Kosova
Svi njegovi ljudi moraju neprestano da ispuštaju zvuke silne zabrinutosti za njegov život, ali unutar te dogme imaju slobodu izbora varijacija
Trpeljivost i strpljivost nisu neograničeni resursi čak i kad se vodi planska politika dodvoravanja onima koji su najviše trpeljivi i strpljivi. O Vulinu i pravu na mišljenje
Vučića sa državom izjednačuju i njegovi glasači i partijska vojska, ali i svi oni koji ga doživljavaju vinovnikom svega lošeg u ovom društvu – od korupcije, razorenih institucija, zarobljenih medija, do siromaštva, partijskog zapošljavanja, odlaska ljudi iz zemlje. Ali, nije on stvorio sistem, nego je sistem proizveo njega. Zato utisak da bi se odlaskom Aleksandra Vučića sa vlasti sve promenilo nije toliko snažan, kao što je bio u slučaju Slobodana Miloševića. A da promeni sistem, ovo društvo izgleda još nema dovoljno snage. Trebalo bi da se vrati u 1990. A to nije nimalo prijatno. Tu je Vučićeva najveća moć
Da li je Vučić očekivao da bi, zbog svega što je već učinio za Tačija i Haradinaja, mogao još jednom da iskoristi pomoć međunarodnih prijatelja (zapadnih i regionalnih) da pokaže građanima Srbije da se ipak on pita i kada se otkazuje meč između kosovskih i srpskih juniorki u Kovilovu, ali i kada treba da se održi okrugli sto u Kosovskoj Mitrovici u prisustvu srpskih zvaničnika? Ili je "e baš da vidim" ulično mangupiranje trebalo svima da posluži ne bi li se dogodio ovakav incident
"Može neko da bude tolika ekonomska neznalica pa da kaže kako je neka firma porasla 11.325 odsto za godinu dana, iako je to praktično nemoguće. I da ne zna da je do 2004. kao prihod u ovom biznisu prijavljivana dobit firme, a od te godine po uvođenju PDV-a celokupan obrt. Problem nastaje kad takav čovek počne građanima da objašnjava kako je to što nemaju dovoljno direktno povezano sa tim što sam ja bio uspešan u svom poslu. A mnogo veći problem od crtanja mete na mojim grudima jeste to što takva neznalica vodi državu. Što o ekonomiji priča čovek koji ni stare knjige nikad prodao nije i u čijoj radnoj knjižici nema ništa osim politike. Zato nam ide tako kako nam ide. I ići će još gore, dokle god oni koji državu vode napadaju na ovakav način one koji su nešto u životu napravili"
Umesto političara i analitičara, sagovornike "Vremena" čine obični građani – jedan apstinent i pristalice opozicije. Oni drugi ionako se mogu videti i čuti na svakoj televiziji i u većini drugih medija. Reč je, naravno, o izborima, njihovim akterima i rezultatima
"Jednom sam pozvan na TV Pink pred Novu godinu, bio sam bolestan, ali to njima nije bilo dovoljno. Odmah su me optužili da sam kukavica i da umem samo da kritikujem, a kad treba da izađem na crtu predsedniku – da se plašim. Taj isti predsednik dok je bio premijer, nazvao me jednom ‘opasni Mića’, tako da sad više ne znam da li sam opasan ili sam kukavica, a u stvari samo sam novinar"
Koalicija na vlasti u suštini stvara utisak da je Srbija u punom zamahu (ekonomskom, diplomatskom, vojnom, socijalnom...), a da su beogradski izbori tek sporedna stvar koju treba brzo obaviti, da se ne gubi vreme i da posao ne trpi
"Neće biti fer i poštenih uslova, ali ne znači da treba da odustanemo od borbe. Kupovina glasova je već počela, ljudi sa prepunim kesama sa oznakama SNS-a obilaze kuće i stanove, prete ljudima tako što govore da su na spisku. Ali i pored svega toga imamo snage da sprečimo krađu na samim biračkim mestima i da izađemo kao pobednici"
Da li bi gubitak prestoničkih izbora označio početak paranja čarape i otvorio pozamašnu poderotinu na slamarici u koju su ovi na vlasti tutnuli većinu svojih lukrativnih poslova, akcija i ambicija za budućnost
Za razliku od ovih stanova koji tek treba da budu sagrađeni, za one iz prethodnog nadahnuća, nikad izgrađene, mogao je da konkuriše svako ko ispunjava uslove za podizanje kredita. Za ove sad, ako uopšte uđu u proceduru, moći će da konkurišu samo zaposleni u ministarstvima sile – vojnici, policajci, zaposleni u raznim službama bezbednosti, pa i zatvorski čuvari. Kako je objasnio prvak ovog našeg nadrealističkog vodvilja: „Svi koji vode računa o našoj bezbednosti, a plate su im male"
Šta stoji iza susreta predsednika Srbije sa Džordžom Sorosom i njegovim sinom? Interesi Sorosa u Srbiji nisu samo filantropski: on je pre dve godine preko svoje firme "Mid Europa Partners" kupio "Danube Food Group" u čiji sastav ulaze neki od najpopularnijih srpskih brendova, kao što su "Knjaz Miloš", "Bambi" i "Imlek", te da su još u toku pregovori o kupovini "Galenike". U drugom, širem kontekstu, uspostavljanje prijateljske veze sa Sorosem ima smisla ako Vučić ima nameru da se malo odmakne od Rusije, ubrza proces normalizacije odnosa sa Kosovom i potpiše famozni "pravno obavezujući dokument" sa Prištinom čim to bude moguće
Dugo sam se pitao kako funkcioniše ova vlast i sad mi se čini da je sve to vic i da nas, da oprostite na izrazu, podjebavaju u zdrav mozak. Uostalom i Vučiću se, kad je sreo Vulina, otelo pitanje "Gde se seti tetke?" i verujem da su se dugo smejuljili i podgurkivali, onako šeretski, kao – vidi šta im radimo!
"Nema nikakve. Ja ne vidim nikakvu sličnost niti paralelu između Đinđića i Vučića. Apsolutno ne. Prvo mislim da Đinđića nije zanimala vlast, a Vučića isključivo zanima vlast. Mislim da je Vučić mnogo veštiji otimanju i zadržavanju vlasti koja, očigledno, ovde može samo na totalitaran način da se izvede. Da je to Đinđić mogao, on ne bi bio ubijen"
U Srbiji je poseban problem, kao i u svemu drugom, što vlast, stranka na vlasti i, još je bolje reći, jedan čovek žele da monopolišu pravo na izražavanje i primenjuju se razni modaliteti primene tog siledžijstva, a jedno od omiljenih sredstava je etiketiranje
Predsednik se svako malo obraća naciji. Ja bih mu savetovao da to malo proredi. Evo, u utorak uveče je govorio o Kosovu i još svačem drugom, vidno ljut na one koji mu iz beogradskih kafića, sve ispijajući kapućina i piva, sole pamet a da ne znaju ni gde je Prilužje
Sve izmene Pravila službe Vojske Srbije potpisuje predsednik Republike. Naime, Zakon o vojsci član 17 stav 13 glasi da "predsednik Republike donosi Pravilo službe Vojske Srbije i druga pravila kojima se uređuju unutrašnji red i odnosi u vršenju vojne službe". I tako ispada da će Vučić, koji se javno protivi postavljanju svojih fotografija bilo gde, pa i u vojne objekte, potpisati akt kojim to naređuje
Opus Aleksandra Vučića podseća na zakasnelu potrebu čoveka bez radne biografije izvan političke karijere da ostavi trag o sebi kao prosvetitelju, misionaru, filozofu, ocu nacije, lajf kouču, modernizatoru, neshvaćenom i usamljenom reformatoru koji kritikuje one koje najviše voli – svoje sunarodnike, sve u želji da ih konačno izvede iz vekova tame, poduči da odustanu od zatucane prošlosti i nazadovanja i pođu u vek napretka, civilizacije, rada, upornosti, marljivosti i neodustajanja do svetle budućnosti. I sve bi bilo u redu kad bi to što je napisano imalo i naznake sličnosti sa petogodišnjom stvarnošću u Srbiji pod njegovom vlašću. Zato od svega ovoga što piše – ništa nije u redu
Sve se pretvara u masovne odjeke i reagovanja gde najveće aplauze dobijaju pošteni intelektualci koji iznesu celomudrene zaključke da je bolje biti mlad i zdrav, nego star i kljakav, da je mir bolji od rata... da je bolje deci davati laptopove nego topove
