Jedna žena tuguje i gladuje, tražeći odgovornost za smrt sina. Sa druge strane ograde muzika, slavlje, refreni o bojevima i herojima. Između njih policija, reflektori i zvučnici koji su noć pretvorili u buku bez empatije i maltretiranje građana
Leks specijalis za Generalštab se donosi po hitnom postupku. Time će biti abolirani svi oni koji su odgovorni za buduće rušenje Generalštaba, a koje istražuje Tužilaštvo za organizovani kriminal
Kao „izraz kritike režima Aleksandra Vučića koji već godinu dana krije istinu o ubistvu“ Dijana Hrka opočela štrajk glađu u nedelju
Godišnjica tragedije u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena, obeležava se komemorativnim skupovima. Građani su se simbolično okupili na 16 lokacija širom grada – u znak sećanja na svaku od žrtava – i potom zajedno krenuli ka Železničkoj stanici, gde su minutom ćutanja i paljenjem sveća odali poštu stradalima. Sa čamaca na Dunavu pušteno je 16 lampiona za 16 žrtava pada nadstrešnice
Put od Kosova do Novog Sada, zamišljen kao marš podrške predsedniku, u Mrčajevcima se pretvorio u neugodan susret. Umesto aplauza, Srbe iz enklava dočekale su psovke i povici jednog meštanina: „Idite na Kosovo pa šetajte!“. Policija je morala da interveniše da spreči veći incident
A onda je režim napravio ključnu grešku: opijen krvlju, nedodirljivošću i svemoći, s kandžama duboko zarivenim u tkivo ove zemlje, u meso građana, nasrnuo je, ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na studente
Novosađani ne haju za držvni dan žalosti, oni su u žalosti već godinu dana. Prvi novembar godinu dana posle odiše tugom i besom, grad ne zaboravlja
U nameri da spreči građane da dođu na komemorativni skup u Novom Sadu, režim je učinio sve da ih spreči u tome. Pošto vozovi ne saobraćaju, građanima preostaje drumski saobraćaj
Da li će Vučić raspisati izbore? Greši li pobunjeno društvo kada od režima očekuje racionalno ponašanje?
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da je Andrijana Borković snimila razgovor svog bivšeg supruga Dušana Borkovića i funkcionera SNS-a Branka Malovića, ona je reagovala — tvrdeći da nije autorka snimka, ali da postoje stotine takvih
Studenti iz svih krajeva Srbije su krenuli ili kreću ka Novom Sadu na komemorativni skup 1. novembra. Na putu nailaze na ovacije i zagrljaje. Ipak, režim Aleksandra Vučića se potrudio da ne ide sve baš tako glatko
Nije teško naći odgovor na pitanje zašto ova pobuna protiv Vučićeve vlasti – ko zna koja po redu – najduže traje i ima šanse na uspeh
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
V. A, koga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio da je izvršio teroristički napad u Ćacilendu, rekao je da je radio u Državnoj bezbednosti. Dokazi za to nisu priloženi
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vraća na radikalska podešavanja, a mediji pod njegovom kontrolom prskaju šovinizam i mržnju po javnom prostoru, građani dočekuju studente koji pešače iz Novog Pazara zagrljajima, suzama, burom emocija. Na delu je bukvalno borba dobra i zla
Radio-televizija Srbije je raspisala konkurs za generalnog direktora. Pod upravom Dragana Bujoševića opozicija je RTS kritikovala da je glasilo naprednjaka, a Aleksandar Vučić besneo na svaku naznaku nepokoravanja. Bitka za nezavisnost Javnog servisa sada ulazi u novu fazu
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Incident u Ćacilendu je najnovije u nizu zaoštravanja situacije u Srbiji od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, piše "Njujork tajms"
Šta naprednjački megafon Dragan J. Vučićević želi da postigne govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat?
„Organizovanje rođendana SNS-a baš u Zrenjaninu smišljeno je s ciljem da Neron lično dođe i saopšti tu neverovatno lepu vest građanima da Zrenjanin nakon 22 godine ponovo ima pijaću vodu“, kaže poslanik u Skupštini Vojvodine Branislav Guta Grubački
Nakon što je Savet EU usvojio zabranu tranzita ruskog gasa kroz EU u treće zemlje od 1. januara, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija „gotovo bezizlaznoj situaciji“
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je u subotu, 18. oktobra, uveče u Banjaluci odluku o imenovanju Ane Trišić Babić za vršioca dužnosti predsednice Republike Srpske
Kome smeta kultura, pitali su okupljeni na protestu ispred Narodnog pozorišta, građani ispred TV Informera tražili da se Dragan J. Vučićević izvini zato što je novosadske žrtve nazvao „šatro žrtve“, u Novom Sadu je bio „Marš slobode“, u Kraljevu je govorio Jovo Bakić
Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru neplanirano su, na putu ka Novom Sadu, konačili u manastiru Studenica, koji je u nadležnosti mitropolita žičkog Justina, koji je u nemilosti režima u Beogradu
Ulazak dvojice policijskih inspektora u sedište Junajted grupe Dragan Šolak je ocenio kao dokaz duboke političke i interesne veze kompanije BC Partners i Junajted grupe sa Aleksandrom Vučićem
Mitropolit žički Justin podržao je studente. Zato je vrh SPC-a pokrenuo protiv njega „kaznenu ekspediciju“. U Kraljevu se pominju litije kao vid podrške Justinu
I tako u krug. Ređala se pesma za pesmom na ne tako bogatom saundtreku. Kao da je neko namerno želeo da razjuri okupljene muzikom koja nije izazivala ništa osim besa i negodovanja među onima s druge strane ograde. A oni su kratke pauze između pesama koristili da zvižde, duvaju u vuvuzele, šalju uvredljive poruke na račun predsednika države i njegovih lojalista u Ćacilendu.
[video width="720" height="1280" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/11/cacilend-muzika.mp4"][/video]Slavlje u Ćacilendu trajalo je do duboko u noć. Muzika je grmela do dva sata posle ponoći, u noći između nedelje i ponedeljka.
Građani su pokušavali da prijave uznemiravanje javnog reda i mira. Rečeno im je: „Tu vam je 300 policajaca, prijavite njima“.
Policajcima koji su čitavo veče stajali u niskom startu, spremni da rasteraju one koji su došli da podrže Dijanu Hrku.
Nedelja u Beogradu uz taktove patriotskih pesama bila je sušta suprotnost prizoru samo dan ranije u Novom Sadu, na obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice.
Dok je hor pevao stihove: „Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema“, Dijana Hrka je koračala ka mestu nesreće, da položi venac tamo gde je pre godinu dana stajao njen sin.
Pred novosadskom Železničkom stanicom – tišina, suze i dostojanstvo. Pred Ćacilednom – buka, refreni o bojevima i zvučnici koji su zaglušili svaku emociju osim besa.
Dva grada, dve slike iste zemlje.
Jedna u kojoj se tuga pretvara u borbu za pravdu. I druga, u kojoj se bol pokušava ugušiti muzikom.
', title: 'Ćacad protiv Hrke: Upotreba „zvučnog oružja”', pubdate: '2025-11-03 11:18:08', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Ćacilend,Dijana Hrka,Pad nadsteršnice,Štrajk glađu", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Ćacad protiv Hrke: Upotreba „zvučnog oružja”', 'pageContent': 'Paralelna realnost odigravala se pred zgradom Narodne skupštine u nedelju uveče.
Na delu je bilo sučeljavanje tuge i nekakvog slavlja; sučeljavanja ljudi koji podržavaju ženu koja štrajkuje glađu tražeći odgovornost za smrt sina i još petnaestoro ljudi, naspram lojalista dovedenih da brane šatorsko naselje koje već gotovo osam meseci okupira centar Beograda.
Teške patriotske note, pojačane do maksimuma, odzvanjale su oko Narodne skupštine, maltretirajući ženu koja je izgubila dete i sve one koji su izašli da je podrže.
Bilo je to mučenje zvukom koje po definiciji podrazumeva korišćenje buke ili muzike za nanošenje fizičke ili psihičke patnje. Ova metoda se često koristi u svrhu ispitivanja, kažnjavanja ili mentalnog slamanja pojedinaca.
Žrtve mogu biti izložene ekstremno glasnoj buci, visokofrekventnim zvucima, ili čak ponavljajućoj muzici tokom dugih vremenskih perioda, sa ciljem da im se uskrati san ili izazovu anksioznost, paranoja, oštećenje sluha, dezorijentacija i drugi ozbiljni psihički i fizički problemi.
U konkretnom slučaju ćacadi u toru ispred Narodne skupštine, radi se o svesnom ponižavanju, iživljavanju i demostraciji sopstvene moći, sa ciljem da se na drugoj strani izazove osećaj bespomoćnosti.
[video width="720" height="1280" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/11/cacilend-muzika-3.mp4"][/video]Festivalska atmosfera, kolo iza kordona policije u punoj opremi za razbijanje demonstracija, patriotske pesme koje trešte do iznemoglosti – tako su ukratko izgledala dešavanja iza ograde kojom je omeđan tzv. „Ćacilend” u nedelju, 2. novembra uveče i do duboku u noć.
Na delu je bilo sučeljavanje dve Srbije – one koja traži pravdu i one koju je oblikovala vlast pod „dirigentskom” palicom Vučić Aleksandra, potkrepljena retorikom i slikom koju svakodnevno serviraju režimski mediji.
Policija, u punoj opremi i u „niskom startu“, čuvala je one koji su s razglasa, pojačanog do bola, puštali patriotske pesme. Na taj način maltretirali su sve s druge strane ograde. Među njima i Dijanu Hrku, ženu koja je odlučila da istupi, da se bori za pravdu čak i po cenu sopstvenog zdravlja.
A muzika koja je treštala do duboko u noć nije bila izraz patriotizma, već demonstracija sile. Sile koju mesecima demonstrira neugledni kamp u nekadašnjem Kraljevskom parku i ispred zgrade Skupštine.
Sile koja je sinoć iskoristila takvo „zvučno oružje” protiv svih onih koji traže pravdu i odgovornost za obrušavanje nadstrešnice i smrt 16 ljudi stradalih pod stotinama tona armiranog betona.
[video width="720" height="1280" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/11/cacilend-muzika-2.mp4"][/video]Sa četničkih pesama prelazilo se na Kosovo, slavili su se bojevi, igrale su delije, evocirao se Vidovdan. Puštali su se ženi koja tuguje za stradalim sinom i stihovi „Pošla majka da potraži sina”.
Majci koja više nema sina puštaju pesmu: pošla majka da potraži sina.
Neljudi. pic.twitter.com/xkPhkCdw2D — Željko Veljković (@novinarupenziji) November 2, 2025
I tako u krug. Ređala se pesma za pesmom na ne tako bogatom saundtreku. Kao da je neko namerno želeo da razjuri okupljene muzikom koja nije izazivala ništa osim besa i negodovanja među onima s druge strane ograde. A oni su kratke pauze između pesama koristili da zvižde, duvaju u vuvuzele, šalju uvredljive poruke na račun predsednika države i njegovih lojalista u Ćacilendu.
[video width="720" height="1280" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/11/cacilend-muzika.mp4"][/video]Slavlje u Ćacilendu trajalo je do duboko u noć. Muzika je grmela do dva sata posle ponoći, u noći između nedelje i ponedeljka.
Građani su pokušavali da prijave uznemiravanje javnog reda i mira. Rečeno im je: „Tu vam je 300 policajaca, prijavite njima“.
Policajcima koji su čitavo veče stajali u niskom startu, spremni da rasteraju one koji su došli da podrže Dijanu Hrku.
Nedelja u Beogradu uz taktove patriotskih pesama bila je sušta suprotnost prizoru samo dan ranije u Novom Sadu, na obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice.
Dok je hor pevao stihove: „Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema“, Dijana Hrka je koračala ka mestu nesreće, da položi venac tamo gde je pre godinu dana stajao njen sin.
Pred novosadskom Železničkom stanicom – tišina, suze i dostojanstvo. Pred Ćacilednom – buka, refreni o bojevima i zvučnici koji su zaglušili svaku emociju osim besa.
Dva grada, dve slike iste zemlje.
Jedna u kojoj se tuga pretvara u borbu za pravdu. I druga, u kojoj se bol pokušava ugušiti muzikom.
', 'pageDate': '2025-11-03 11:18:08', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
