Petnaestočasovni protest u Kragujevcu pod nazivom „Sretnimo se na Sretenje“, kulminacija četvorodnevnog studentskog marša, završen je petnaestominutnom tišinom. Građani su se u Kragujevac slili iz cele Srbije, sa jednim zahtevom: vladavina prava
Najavljena Narodna deklaracija o Vojvodini samo je novi bedan pokušaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da podelom na izdajnike i patriote skrene pažnju sa uzroka građanske pobune, smatraju sagovornici „Vremena“
U predvorju srca tame najverovatnije ne bismo zatekli mnogo više od malog, nesigurnog i ne previše zanimljivog dečaka, bez nekih naročitih darova, ali previše gladnog pažnje, uvažavanja i priznanja da bi propustio priliku da slabo kontrolisanu političku moć zloupotrebi i stvarnost upodobi ostvarenju svojih potreba
Delovali su, u prvom trenutku, studentski zahtevi neambiciozno, nerevolucionarno i lako ispunjivi. To, međutim, nije tako
U suženom i opustošenom političkom polju, opozicione partije još uvek ne uspevaju da istupe. Zato je sastanak predstavnika svih opozicionih lista najmanje što mogu da urade. Tu su partije koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini plus Proglas plus Kreni-promeni. Svi oni bi trebalo da se nađu na istom mestu i probaju da se dogovore šta im je činiti. Da li neko ne voli Đilasa, Sava ili Radomira – nikoga u Srbiji ne zanima
Moguće je da se komandant SAJ-a Spasoje Vulević zamerio naprednjačkoj vlasti jer je odbio da jedinicu pretvori u „pretorijansku gardu", da je sprečio i samu mogućnost da Vučić, kao za „Kobre", izgovori: „Da pošaljem SAJ da ih razbacamo"
Kako sprečiti da promena aktuelnog režima ne završi kao što je završio 5. oktobar? Kako sprečiti pojavu nekog novog Vučića za 10-15 godina? Da bi se šanse za tako nešto minimizovale, potrebno je mnogo rada, znanja i priprema. Ono što su studenti dobro detektovali jeste da ne žele da svoj kredibilitet, energiju i uspehe jednostavno poklone nekoj od opozicionih opcija. Šta su alternative
Zabrinuti ljubitelji lika i dela Novaka Đokovića pomalo panično primećuju da „najbolji teniser svih vremena za određene medije u svojoj otadžbini kao da ne postoji“
Predsednik Aleksandar Vučić i njegova SNS ne znaju šta će sa studentskim protestima koji neće zamreti. Upitno je da li režim sme u takvoj situaciji da gura „svoje“ projekte poput Jadra i da li će pobeći u svoju omiljenu disciplinu – vanredne izbore
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Prištinski mediji na albanskom jeziku preneli su da Centralna izborna komisija (CIK) nije odobrila izbornu listu Srpske liste za izbore 9. februara, ali je zato overu prošla Partija kosovskih Srba
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Bez trunke želje da predviđam političku budućnost Aleksandra Vučića, mogu samo da primetim ogromnu potrebu za prisustvom u medijima, iz čega je moguće izvesti logičan zaključak da Predsednik svoj politički život percipira isključivo kroz medije
Kako je najednom Vučić došao u poziciju da mu sve manje ljudi veruje, a sve više ljudi shvata šibicarsku prirodu ove vlasti? To je tema novog podkasta „Vremena“
Fantaziranje o “prečicama” kojima se dolazi do promene vlasti neposredna je posledica činjenice da je u ovih dvanaest godina zatvoren gotovo svaki put, čak i kozja staza, koji vodi do normalne smene vladajućih ličnosti i stranaka
Vrhunac licemerja i osionosti su izjave Precednika da su oni “pristojna” Srbija, a građane, na koje šalju svoje uličare i crnokapuljaše, nazivaju uličarima
„Znao sam ranije i mnoge poslanike radikala koji su imali obrazac da stvaraju haos, a da privatno nisu bili nekulturni ljudi. Šta je poruka? Oni će to raditi sve dok misle da je to isplativo“, kaže za „Vreme“ sociolog Zoran Stojiljković
Kosovske vlasti tvrde da je eksplozija na kanalu Ibar-Lepenac „teroristički akt“ koji podržava srpski državni aparat. Srpski ministar odbrane Bratislav Gašić negira optužbe, dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u 11 časova obraća građanima
Nesumnjvo je da u društvu vladaju tenzije, da ispod površine pulsira nezadovoljstvo. Ali, da li pojedinačne akcije i performansi opozicije mogu da se nazovu političkom krizom, kada se ne prepoznaje nikakva strategija
Sve što se dešava u Skupštini, na ulicama, pod nadstrešnicom je ogledalo Srpske napredne stranke, rekao je za „Vreme" narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta posle tuče u Skupštini
Od tragedije u Novom Sadu, svakodnevno i svuda, gde god da prolazimo, otkrivamo fasade, mostove, nadvožnjake, plafone, opasne po život. Škole su najopasnije
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Dugom pritvoru za demonstrante u Novom Sadu prethodila su hapšenja koja su više ličila na otmice, kažu sagovornici „Vremena“. Ponašanje „policije u civilu“ podseća iz na nacističku Nemačku
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
