Prikaz je uspeo, penzioneri u prodavnicama i na pijaci, a posebno uveče u parku, onako dokoni, konstatuju da nema jače vojne sile od Srbije. Dok za to vreme sve više i više starešina napušta vojsku tražeći sebi bolji izvor prihoda
Dok su se protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića dokazi množili, poput domina su padali na svakom ročištu protiv Darka Šarića; što su Belivuk i Miljkovića pred tužiocima žešće prozivali vlast za saučesništvo, to su tiše bile odluke vezane za Šarića zbog šverca kokaina i pranja para. Svu trojicu zastupao je isti branilac, Dejan Lazarević
Ana Brnabić je i pre nego što je bila postavljena na mesto predsednice Vlade jasno ocrtala naznake šta javnost može da očekuje od nje: nepoznavanje Ustava i zakona zemlje na čijem se čelu našla, okretanje glave od svake afere u kojoj bi se našli naprednjaci, nevešte medijske nastupe, besmislene izjave koje govore o potpunom neshvatanju situacije koja je okružuje, i bezrezervno divljenje i obožavanje prema onome koga zove “šefom”
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Novo postizborno hapšenje Šarića razlikuje se od prethodnog. Ovoga puta, niko ne može da izađe pred svet i svečano se pokloni, a da pritom ne otkrije prljav veš i raspukline srpskog pravosuđa ili policije. Sam Vučić još se nije oglasio povodom velike međunarodne akcije hapšenja već osam godina pritvorenog Darka Šarića
Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici
U SNS-u se traže žrtveni jaganjci za rezultate koji su s obzirom na naprednjačku dominaciju u medijima i resurse kojima su raspolagali razočaravajući. Na optuženičkoj klupi za sada sede Ana Brnabić i Aleksandar Šapić
Nagovestivši da nad beogradskim izborima lebdi senka nelegitimnosti, Vučić je prihvatio sastanak sa Đilasom. Kakve to ima veze sa Dačićem i Putinom
Pitanje je da li će se ponavljanjem izbora na biračkim mestima u kojima je bilo nepravilnosti u Beogradu promeniti odnos snaga u korist opozicije. Ali, zajednička borba svih opozicionih partija za poštovanje izborne volje građana svakako uliva nadu. A ideologija, u slučaju da opozicija osvoji većinu, nikakva prepreka ne bi trebalo da bude. Jer, aman, ne moraju da se dogovaraju oko Kosova, Rusije i NATO-a, već oko vodovoda i kanalizacije i krivičnog gonjenja onih, koji su sa vrha prethodne gradske vlasti vršli kriminalne rabote
Izbori se kradu šakom i kapom. Evo ti ga mir, evo ti ga stabilnost, evo ti ga Vučić
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Birači koji u “sigurnim” listama ne vide svoju političku volju, mogu slobodno da glasaju i za neku od lista “na ivici”. Šansa da taj glas “propadne” postoji, ali je i potencijalni dobitak mnogo veći nego da se glasa za “sigurne” liste, a može biti i odlučan momenat u borbi protiv režima
Ovi biseri često govore više o akterima izbora od njihovih eksplicitnih poruka u kampanji, zato krenimo u fantastičnu turu predizbornih fantazija
Neki birači se plaše da će ostati bez posla ako ne glasaju za Vučića, ili SNS izgubi pa dođe do lustracije i revašizma. Zajednički strah 50 odsto ispitanika u senci ukrajinskog rata je oživljavanja „duhova prošlosti“ u postjugoslovenskom prostoru. Isto toliko njih smatra da Srbija treba da bude neutralna u odnosu na rusku agresiju i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine, dok se neki drugi upravo toga pribojavaju. Na sve to Vulin najavljuje atak na biračka mesta, razbijanje biračkih kutija i podmetanje falsifikovanih glasačih listića, a sve u organizacije nekog stranog faktora i domaćih saradnika
Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama
Predstavnik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Dražen Pavlica ocenio je danas na predstavljanju monitoringa medija tokom izborne kampanje da su politička kultura i medijski diskurs u Srbiji krajnje monološkog tipa, jer mediji i političari funkcionišu u paralelnim svetovima. Kampanja je u medijima u dobroj meri obesmišljena. Evrointegracije se spominju na nivou statističke greške
Zamislite Predraga Sarapu kako se jednog jutra u studiju Pinka u programu uživo pokajnički izvinjava što je javnost godinama obasipao naprednjačkim lažima i propagandom. Ili Milomira Marića u trenutku nekog pravedničkog prosvetljenja. Jel možete to da zamislite
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok nije ni pokušao da prikrije koliko je njemu teško. Velika je bila razlika u atmosferi u odnosu na zajednička pojavljivanja sa Angelom Mekel. Na bini su ovog puta bili protagonisti koji se vidno ne slažu: Vučić smrknut, Berbok čila i orna
Ma koliko bile nužne, zar sve te nabavke pirinča ili soli nisu idealna prilika za profitiranje na „nacionalnom jedinstvu“? Aktualni režim ni u čemu nema tako bogato i duboko iskustvo
Savremena diktatorska društva, kako je govorio Orvel, za razliku od drevnih tiranija, ne ostavljaju narodu nimalo vazduha. Nije im dovoljno samo da uguše slobodu izražavanja, već se trude da ubiju i svaku želju za slobodom. Ali, nema veće zablude od one da je čovek dovoljan sam sebi. Prikrivena sloboda u kojoj navodno možete da uživate pod despotskom vlašću je besmislena, i to je većini ljudi odavno jasno
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Srbije konstantno se smanjuje već decenijama – krajem prošlog veka Srbija je imala nešto ispod osam miliona stanovnika (bez Kosova); 2001. imala je 7,89 miliona, da bi se 2021. procenjivalo da Srbija ima 6,87 miliona, dakle, milion manje nego početkom veka
Uprkos nedavnom negodovanju američke, nemačke i britanske ambasade u Beogradu zbog toga što predstavnici vlasti organizacije iz tih zemalja optužuju da podrivaju bezbednost u Srbiji, Alekesandar Vulin je sa pozicije ministra policije ponovo ekološke aktiviste okarakterisao kao strane plaćenike
Zdravka Ponoša zbog „nedostatka“ ratnog iskustva napadaju političari koji rat nisu ni omirisali, a morali bi da jesu zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Dugogodišnji sukob Gorana Vesića i Aleksandra Šapića biće privremeno stavljen sa strane jer se ne sme dovesti u pitanje pobeda njihovog šefa Aleksandra Vučića, ali to ne znači da će on biti zaustavljen
“Obavezaćemo se da ustupimo mesto budućeg gradonačelnika ili premijera onoj listi u opoziciji koja bude imala najbolji rezultat. U skladu sa tim – da, sarađivaćemo sa onima koji nisu imali aktivnu ulogu u proteklom periodu u siromašenju države i u vlasti, što znači SNS i SPS. Dakle, sarađivaćemo sa ostalim kolegama u opoziciji da bismo srušili režim SNS u Beogradu. Nama je to prioritet”
Ponoša zbog “nedostatka” ratnog iskustva, što je najzanimljivije, napadaju političari koji rata nisu omirisali, a morali bi, zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
