Cilj hapšenja učesnika protestnog skupa ispred Predsedništva na Sretenje je da se zabrane neki budući protestni skupovi protiv „izdaje“ Kosova i Metohije i da se zastraše građani da na njima učestvuju. U tu svrhu je ponovo praktično uveden verbalni delikt
Industrijska mašinerija na zapadu je pokrenuta, na tekućoj traci se izrađuje novo naoružanje koje će preplaviti ratište. Za sada su rezultati na terenu slabašni, ali doći će 2024. i 2025. godina. Ako pođemo od procene da vodeće zemlje NATO-a žele da poraze Rusiju, onda će metod biti postepeno povećanje resursa koji će biti dostavljeni ukrajinskoj vojsci, i što se tiče vrsta sredstava i količine ratne tehnike. Za sada rat teče i resursi troše, ali je veliko pitanje da li će Rusija moći da parira Zapadu u nadmetanju u obnavljanju vojnih resursa
Godinama su Beograd, Vojvodina i tzv. centralna Srbija figurirali kao tri politički, demografski i statistički prilično različite regije, ali se otprilike sa dolaskom na vlast naprednjaka ta razlika počela gubiti. Najpre je praktično nestala razlika između “ostatka Srbije” i Vojvodine, da bi u poslednje vreme i Beograd uveliko postao žrtva ovog trenda sveopšte nivelacije
Pitanje svih pitanja jeste da li su Zlatanović, Knežević i ostala ultradesničarska ekipa autentična opozicija ili potrošni materijal Srpske napredne stranke. Vrednosti koje promovišu nazadne su, štetne i zasnovane na mržnji i teorijama zavere. Zato ako i jesu potrošna roba, za bolje i nisu
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da su, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i nadležnim tužilaštvima u Beogradu i Novom Sadu, uhapšeni D. K. (1988), D. Z. (1971) i D. B. (1987) zbog sumnje da su izvršili krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Hapšenja je u sinoćnjem hitnom obraćanju na TV Pink najavio Aleksandar Vučić
Nedugo posle skupštinske rasprave o evropsko-američkom planu za kosovsko pitanje, započela je naprednjačka ofanziva sa Vučićevog Instragrama i nastavila se po svim režimskim medijima. Vlast je time pokazala svoju nepredvidivost i otvorila brojna pitanja. Najvažnije glasi – da li pred Dan državnosti u Srbiji postoji država
Ivan Meza, za neke i Mitić, osuđenik je i nasilnik. Ipak, to nije bila prepreka da vozi automobil Vlade Srbije, i za svoje navodno humanitarne poslove koristi prostorije Grada Beograda. Nedavno je ponovo završio iza rešetaka, zbog sumnje da je pretukao visoku državnu funkcionerku koja mu je bila vanbračna supruga. U kakve je sve sumnjive poslove uključen ovaj čovek, koji ima čak i sumnjiv identitet
Kako funkcioniše kadrovska politika najmoćnijeg čoveka u Srbiji? Zašto je Nebojša Stefanović ponovo politički aktivan na jugu zemlje, a Dijana Hrkalović uživa u odbrani Vladimira Đukanovića? Zbog čega se za Sinišu Malog i Aleksandra Šapića “ne lepe” afere koje stižu jedna drugu? Zapravo, kola su se, i to ne u potpunosti, lomila samo na “sitnim ribama”: Milutinu Jeličiću Jutki, Dragoljubu Simonoviću i Aleksandru Jovičiću. U čemu je tajna Vučićeve brige za svoje partijske ljude
„Kada vidite kako je, više od trideset godina nakon raspada Jugoslavije i usprkos ratu, mržnji, netrpeljivosti i strogom šengenskom režimu, naš kulturni prostor jedinstven, kako smo povezaniji nego ikad, koga zapravo briga što o tome imaju kazati neki i moralno i intelektualno manjkavi pojedinci poput Vučića i Milanovića“
Aleksandar Šapić je 2018. godine, dok je bio predsednik opštine Novi Beograd, u luksuznom delu Trsta kupio vilu vrednu 820.000 evra koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije u Srbiji. Kao mesto prebivališta je nadležnim italjanskim institucijama naveo Trst, a ne Beograd u kome radi kao javni funkcioner, da bi u Italiji dobio preske olakšice
Osnovni je problem što ne postoji nikakva vizija Beograda budućnosti, već se urbanističko planiranje zloupotrebljava za legalizaciju nasumičnih ideja koje u datom trenutku donose najviše glasova. Zbog toga imamo situaciju da se opasan otpad godinama transportuje podzemnom železnicom ispod stambenih zona Beograda da bi se oslobodio prostor za sprovođenje projekta “Beograd na vodi”. Most kod Vinče koji bi rešio ovu opasnu situaciju nije ni započet, ali je zato najveći tržni centar na Balkanu uveliko izgrađen na samoj obali Save
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade i hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Kako je grupa srpskih psihijatara zloupotrebila svoje zvanje da anatemizuje i proglasi neuračunljivom mentalno zdravu osobu, uglednog svetskog stručnjaka koji ih je tužio sudu? Pitanje je i kako su ti psihijatri, zarad ličnog interesa, smeli da koriste pečat Univerzitetskog kliničkog centra u dopisu MUP-u kada dr Lens nikada nije bio pacijent te bolnice? Deluje da je postojala i sumnjiva saradnja između psihijatara i policije, koja ga je proglasila za “bezbednosno interesantnu osobu”
“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit „podsetio“ je u pismenoj formi predstavnike vlasti u Republici Srpskoj da je Ustavni sud BiH nizom odluka utvrdio da je proglašenje Dana RS koji se obeležava 9. januara neustavno
Novogodišnji koncert u Beču je prvi put izveden 1. januara 1939. godine po nalogu Hitlerovog ministra za propagandu Jozefa Gebelsa. Održavao se i u toku rata, poslednji put u Trećem carstvu 1. januara 1945. Zatim je usledila pauza od sedam godina, da bi 1952. počela nova era bečkog Novogodišnjeg koncerta, koji od 1959. prenosi Evrovizija. Za milione ljudi širom sveta nova godina zvanično počinje tek kada Bečki filharmoničari odsviraju “Na lepom plavom Dunavu”
Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Kada se jednog lepog dana bude ispisivala politička istorija Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, verovatno će biti dovoljno tek nekoliko pasusa da se prepričaju i pojasne rezultati delovanja “skakavaca” koji su razorili društvo, ukinuli politiku, dezorijentisali građane i državu doveli na slepi kolosek. Nema tu mnogo filozofije, sve je veoma prosto
Poslanik vladajuće kosovske partije Samoopredeljenje Armend Muja proziva predsednika Srbije Vučića, njegovog brata Andreja, sina Danila, šefa BIA Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Gašića da su stvorili "proruske terorističke prganizacije na Kosovu“ i navodi imena Srba koje, kaže, sve do jednog treba pohapsiti
„Premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane njen cilj je upravo to, jer je kosovosko rukovodstvo do sada uvek moglo da računa na podršku Zapada. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini“
Nacrt novog zakona o policiji otkriva opsesivnu, gotovo fetišističku potrebu da se kontrolišu i prate građani i da se od policajaca napreve puki poslušnici kojima upravlja ministar sa nikada većim ovlašćenjima. On podseća na zakone o vojsci ili tajnim službama, protivan je međunarodnim pravima, neetičan i diskriminatorski. Ne samo da ne poštuje ljudska prava i slobode već je s predumišljajem napisan da bi ih ugušio. Sve to i nije iznenađenje kada se analiziraju biografije autora ovog pravnog čudovišta
Vojska je početkom novembra ponovo masovno dovedena na graničnu liniju sa Kosovom. To stanje traje do dan-danas. Šta se dešava u realnosti?
“Cilj Srbije je da najprije dođe do politike u kojoj Zapad krivi obe strane, premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane; dosad je Zapad krivio samo jednu stranu, Srbiju, a kosovsko rukovodstvo je imalo podršku. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini. Kao što je nedavno rekao Budimir Lončar, mi danas živimo u svijetu koji više nije unipolaran, ali nije ni bipolaran, nego je negdje između. Moguće je da će i sam svijet, a time i Balkan i Evropa, dugoročno ostati u tom procjepu”
Kao da je bol zbog krvavog raspada zemlje nosio duboko u sebi i kao da ga je to izjedalo iznutra sve vreme. I sav uspeh, sjajan život, smeh po kome ga pamte, nije mogao da pobedi tu duboku tugu koja ga je pratila od početka raspada Jugoslavije. I Italija, kao i Srbija, oplakuje legendu jugoslovenskog, srpskog, italijanskog i evropskog fudbala
Odmeravanje snaga na relaciji Beograd-Priština se nastavlja. Na zahtev Srbije KFOR-u da odobri povratak određenog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovo iz Prištine stižu podrugljive poruke
Prema podacima koje je objavio evropski zavod za statistiku Eurostat prošle godine su siromašniji od Srbije bili samo Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina
