SAD vs. EU – Od partnera do suparnika
Rađanje sukoba iz duha samoljublja
Zbivanja na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji su još jednom potvrdila da su SAD i EU od partnera postali suparnici, da Donald Tramp vodi politiku ucena i zastrašivanja zasnovanu na samoljublju i kočopernoj ideji o sopstvenoj veličini
VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.
SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija
Naše vladajuće poimanje „suvereniteta monetarnog, fiskalnog i svih ostalih ovlašćenja državne sile u odnosu na svoje podanike, građane i poduzetnike, pripada sasvim drugoj evropskoj epohi
Venecuela – smena režima u američkom dvorištu
Lov na Madura
U skladu sa politikom "slobodno tržište – vazalne države", neokonzervativni kreatori politike SAD, uz konstataciju da je socijalizam u Venecueli bankrotirao, pokušavaju da izbrišu ružičasti talas latinoameričkog socijalizma i pružaju podršku naletu desničara u Paragvaju, Brazilu, Argentini i Čileu
Intervju – Nenad Popović, ministar bez portfelja
Rusija je prijatelj Srbije
"SFRJ je napravila najveću grešku kada je 1989. godine zaustavila sve državne procese vezane za korišćenje nuklearne energije i razvoj nuklearnih tehnologija. Naši najbolji nuklearni stručnjaci tada su napustili Srbiju. Otišli su na Zapad, da rade kod onih koji su naš narod ubeđivali kako je nuklearna energija opasna, dok su istovremeno u svojim zemljama gradili nuklearne elektrane. Ugasile su se katedre na fakultetima, prekinula istraživanja, zapustili naši istraživački reaktori u Vinči. Ostali smo bez naučnoistraživačke baze koja je bila jedna od najboljih u Evropi"
Rusija i Ukrajina – Sukob u Azovskom moru
Ratno stanje na papiru
Prvi put od početka sukoba je zvanična ruska vojska, a ne ruske paravojne formacije, otvorila vatru na ukrajinsku vojsku. Moskva govori o provokaciji Ukrajine, Kijev o kršenju svih međunarodnih normi Rusije
Pravoslavlje i geopolitka
Hladni rat umesto sabornosti
Vaseljenski patrijarh Vartolomej zajedno sa Sinodom Vaseljenske patrijaršije odlučio je da preuzme neophodne korake za davanje autokefalnosti pravoslavnima u Ukrajini. Ruska pravoslavna crkva je, kao odgovor, prestala da pominje Carigradskog patrijarha na službama, ne učestvuje više u strukturama kojima on predsedava. A srpski patrijarh Irinej je izjavio da Srpska pravoslavna crkva pruža podršku "kanonima, poretku crkve" i izrazio uverenje da će carigradski patrijarh uvideti da davanje autokefalnosti ukrajinskoj crkvi "nije celishodno"
Reportaža – Džez festival na Krimu
Muzikom protiv sankcija
Od trinaest gradova-heroja Otadžbinskog rata u Sovjetskom Savezu dva su na Krimu – Sevastopolj i Kerč. Na ovom politički i istorijski trusnom području sukobi i dalje traju, makar se vodili oko benignih stvari kakav je Koktebel džez festival
Istočna Ukrajina – Atentat na Aleksandra Zaharčenka
Dijalektika građanskog rata
Sa životne scene u Donbasu otišli su mnogi ratni komandanti i atamani. Na sahranu Aleksandra Zaharčenka došlo je 120.000 ljudi. Komandanti odlaze, a konflikt ostaje – politički, vojni i onaj u senci oko novca i moći
Globalna konfuzija
Tramp, Putin i geopolitika u kešu
Četiri trgovinska rata Donalda Trampa, evropska nervoza zbog para za NATO, uznemireni živci Engleza zbog njegovog susreta s ruskim predsednikom, rizici iranske krize
Vlast i protesti vozača
Rezervoar pun gneva
Protesti zbog povećanja cene goriva isprva nisu dobili veliku pažnju prodržavnih medija. A onda se nadigla sva sila laži, pretnji i monstruoznih optužbi zbog kojih je razlog za bunt pomalo pao u zaborav
Nemačko-ruski odnosi
Ruže za kancelarku
Vladimir Putin je dočekao Angelu Merkel u Sočiju sa buketom ruža. Dok jedni u tome vide otopljavanje odnosa, drugi misle da je hteo da ponizi kancelarku zato što je žena. Obaška analize cvetnog gesta: kancelarka je jasno stavila do znanja da je saradnja sa Rusijom neophodna zbog niza globalnih kriza i ruskog zemnog gasa i da sankcije Zapada do daljnjeg ostaju na snazi. Od Vilija Branta, preko Helmuta Šmita i Helmuta Kola do Angele Merkel Nemačka ima dugu tradiciju specifičnih odnosa prema Rusiji
Osiromašeni uranijum u Srbiji
Komisijom protiv NATO-a
Sa 156 glasova "za", nijednim protiv, nijednim uzdržanim, dok jedan prisutni poslanik nije glasao, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 18. maja odluku o obrazovanju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaju na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom. Celokupna inicijativa i prateća skupštinska rasprava najkraće se može ilustrovati modifikovanom krilaticom: "Il’ si Srbin, il’ si izdajnik"
SP u fudbalu – Rusija 2018.
U senci sukoba
Mundijal je ove godine u senci sukoba Zapada i Rusije i korupcionaških afera koje potresaju Međunarodnu fudbalsku federaciju. Od bojkota SP pojedinih zemalja ipak neće biti ništa, a Rusija očekuje oko milion i po stranih navijača i turista
Intervju – Nenad Milanović, IT stručnjak
Srpska pomoć nemačkoj privredi
"Ono zbog čega se mi bunimo je sledeće: došao je neko ko radi, u suštini, istu stvar kao i mi, i vi to hoćete da subvencionišete. Umesto da subvencionišete srpske proizvode u Srbiji koji bi mogli da imaju nesrazmeran prihod u odnosu na troškove, vi ste odlučili da efektivno subvencionišete proizvode tuđe države"
Rusija – Predsednički izbori
Putin po četvrti put
Više od 56 miliona Rusa potvrdilo je vlast Vladimira Putina. Ovako ubedljiva pobeda je šamar za Zapad i signal da će Rusija nastaviti da se ponaša kao svetska sila koja ne preza od toga da se zarad sopstvenih interesa hvata u koštac sa kime god, gde god i po ma koju cenu
Istraživanje – Religije i nacije u istočnoj i južnoj Evropi
Bogovi hladnog rata
Podaci iz najnovijeg istraživanja religije Pju centra mogli bi da posluže kao osnova za dublje analize istorijskih, ekonomskih i socijalnih okolnosti na istoku Evrope koji je još u previranju, kao i za prevazilaženje puzajuće konfrontacije Zapada sa Rusijom i hladnoratovskih odnosa koji destabilizuju svet
Istraživanje demokratije
Kriza, nepoverenje i jaz
Indeks demokratije 2017. londonskog "Ekonomista" pokazuje pogoršanje stanja demokratskih društava u svetu, povećanje jaza između političkih elita i izbornih tela, sužavanje medijskih i erozije građanskih sloboda, uključujući ograničavanja slobode govora
Poljska – Zakon o logorima smrti
Opasnije od antisemitizma
Zbog poljskog "zakona o Holokaustu" u Varšavu stižu oštri protesti Izraela. Zakon ne samo da je nepotreban već je kontraproduktivan i glup
Dosije »Vremena« – Migracije u svetu
Smutno doba seoba
U izveštajima agencija Ujedinjenih nacija za migracije stoji da je 2017. na svetu bilo 258 miliona migranata, da je oko 710 miliona ljudi razmatralo da emigrira, da je njih 66 miliona aktivno planiralo seobe, a da se na put uputilo oko 23 miliona ljudi. Uprkos svim merama Zapada da se zaštiti od neželjenih pridošlica, postavlja se pitanje da li je moguće da se vodi naredi da ne teče
Intervju – Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji
Nezavisnost pravosuđa diktira tempo pregovora
"Ja sam prebrojao više od sto zakona važnih za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koji moraju da se usvoje do kraja 2018, od toga je osamdesetak trebalo da se usvoji do kraja ove godine. Usvojeno je nekih 15 zakona. Ove godine nismo imali prolećno zasedanje, od decembra do kraja aprila skupština nije radila. U izbornim godinama ovakvi planovi ne mogu da prođu jer se političari bave dobijanjem izbora"
Intervju – Aleksej Timofejev
Radnici, seljaci i boljševici
"Svaka uspešna revolucija sadrži prevrat. Ako ćemo da uporedimo Februarsku i Oktobarsku revoluciju po tome koliko ih je narod očekivao i organizatori najavljivali, kakvi su bili položaji aktera u državi pre i posle, videćemo da je Oktobarska revolucija bila narodna pobuna, a Februarska revolucija – dvorski prevrat"
SAD – Ruska posla
Mulerova lista
Pol Manafort i Rik Gejts optuženi su zbog pranja novca, izbegavanja poreza, neprijavljenog rada za stranu državu, ometanja istrage i "zaveru protiv Sjedinjenih Država", to jest za saradnju sa Rusijom. U "ruskoj istrazi" specijalnog istražitelja Roberta Mulera očekuju se hapšenja i drugih bliskih saradnika Donalda Trampa, čiji kredibilitet sve više opada
Spoljna politika
Na krilima mašte
U ozbiljnim zemljama spoljna politika ne zavisi od ličnih odnosa nego od strateških interesa i institucija. Srbija nema funkcionalnu strategiju spoljne politike i bezbednosti, pa to kompenzuje burazerskom diplomatijom i improvizacijama
Intervju – Prof. dr Tibor Varadi
Zavađena tumačenja
Samoopredeljenje naroda je bez sumnje značajan princip, ali se u međunarodnom pravu nisu razvila jednosmislena merila o tome kada samoopredeljenje opravdava secesiju. Na to u praksi utiču politika i odnos snaga, kao što se vidi u slučajevima Kosova, Katalonije ili Krima
Dvadeset godina
Mišljenje i njegovi kreatori
Knjigom Gospodari medija o spinovanju i posledicama istog, izdavačka kuća Clio je obeležila jubilej edicije Multimedia, jedinstvene u regionu