SANU – prvih 170 godina
Akademija nije sekta
Nesporan značaj i te kako uglednih akademika u oblasti recimo fizike, ili međunarodnog prava, ili izgradnje savremenog umetničkog ili književnog jezika, neretko se zaboravlja pod snagom pojedinačnih dnevnopolitičkih svrstavanja
Sličnosti u procesu odlučivanja u EU i bivšoj Jugoslaviji
EUslavija – zajednička klica raspada
Raspad Jugoslavije počeo je sa ekonomskom krizom koja je uključivala visoke dugove koji su putem mehanizma jedinstvene valute delile nejednako ekonomski razvijene i uspešne države. To je postavilo rukovodstva ovih država u međusobno antagonističke političke kurseve
Dužnička kriza, tehnokrate, evropski ustav i Mario Monti
Lutkarsko pozorište Evropske unije
Nominacija Marija Montija za mandatara italijanske vlade otkriva politički uticaj grupa Spineli, Bilderberg, Brojgel, Trilaterala, a i banke Goldman Saks. Mogu li tehnokrate da reše krizu i da li ugrožavaju demokratiju? Da li su oni koji traže spas "izgubili glas"? Evropska unija na novoj istorijskoj raskrsnici – nemačka inicijativa za više Evrope i britansko i češko protivljenje
Izjava nedelje
»Imam svoj stav o tome, ali ga neću sada reći.«
Mlađan Dinkić, predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, na pitanje novinara da li će ići u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom ("Blic")
Izložbe
Beograd, lep grad
Fotografije Aleksandra Ace Simića, prvog srpskog žurnaliste, dragocen je izvor o prestonici i njenim stanovnicima prošlog veka
Reportaža – Prođoh Sajam knjiga, prođoh štandove...
Apsolutni hit
Repete stihovi budućeg akademika, Matija na foto-ćupriji, knjiga o Hrvatima u kojoj se za pozitivnim mišljenjem nije tragalo, Dragoslav Mihailović sa gomadnim ljudima...
Kreativni atlas
Šta je meni Ruđer Bošković?
Nobel, Tviter i druge priče o novinarstvu danas
Tehnologija patke
Prevara sa Nobelom za Ćosića zapravo je šibicarska, nikako hakerska, što joj ne umanjuje vrednost. Takođe, napravio ju je neko ko se manje razume u kompjutere, a više u to kako funkcioniše psihologija novinara koji većinu vremena provode na internetu, pre svega na socijalnim mrežama
Lisica i ždral
Prejaka reč
Da mi je znati stoji li i sada u bečkerečkoj policiji ili u sudu Žikin iskreni i sažeti iskaz: "Ja ga nisam ubio, a ko jeste – fala mu"
Srbija iz briselske perspektive
Zemlja koja ne priznaje realnost
Iz perspektive Nemačke, Francuske ili Velike Britanije Kosovo je nezavisna država i ima sva prava da, ako je potrebno i silom, obezbedi kontrolu nad čitavom svojom teritorijom. Tu počinje i prestaje svaka diskusija
Srpska ekstremna desnica
Pobednici sramne bitke
Na stranu što "homoseksualizam" kao pojam ne postoji niti ima ikakvo značenje, "Dverima" je uspelo da na ovaj pojam potroše gomile papira i da iz toga razviju politički program. Iako su na istoj ideološkoj liniji, "Dveri" nipošto nisu ni drage ni bliske drugim desničarskim pokretima, ali ni strankama desne orijentacije. Zapravo, pripadnici "Obraza" i "1389" smatraju ih "satelitom Demokratske stranke osnovanim da drugim patriotskim snagama odvuku glasove", dok su "Dveri", s druge strane, trenutno u sukobu sa Srpskom naprednom strankom, te se na njihovom sajtu mogu pročitati brojni što kritički, što uvredljivi tekstovi na račun Aleksandra Vučića iz SNS-a, kog "Dveri" smatraju "gej-lobistom"
Tribina – Da li su društvene mreže nova kritička javnost
Paja Patak na internetu
Tehnologija je omogućila neki oblik demokratije na internetu, ali izgleda da nam je promenila i etiku. Nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Fridrih Ebert" organizovali su tribinu na kojoj su o tome govorili Zoran Stanojević, Veljko Popović, Miloš Đajić i Teofil Pančić
TV manijak
Trenerka stil
Dokumenti – »Radna etika« i stabilnost društva u Srbiji
Srbi nisu ni nesposobni ni lenji
Rezime: Koncept radne etike u Srbiji teško je definisati, ali postoji primetan pesimizam među srpskom radnom snagom koji je posledica nekoliko različitih faktora. Prvo, etika uopšte, a naročito radna etika, pogođena je tranzicionom prirodom privrede i društva nakon četiri decenije "mekog socijalizma". Drugo, zbog niske plate i ograničenih opcija koje su im dostupne, veći deo radne snage nema inicijativu da traži prilike za posao. Konačno, postoji izrazita razlika u radnoj etici zaposlenih u državnim preduzećima i onih zaposlenih u privatnim. Kombinacija visoke stope nezaposlenosti i "tranzicione radne etike" neće izazvati političku nestabilnost, ali čini mlade i nezaposlene naročito ranjivim metama revanšističkog populizma i/ili želje da emigriraju. Kraj rezimea.
Nuspojave
Palmotićeva 8
Da je bilo što nije bilo, ne bi Milovan Đilas bio "srpski Havel", nego bi Vaclav H. bio "češki Đilas". Eto, tolka je bila Đilasova znamenitost i ugled
In memoriam
Ilja Arizanov
Rat u Libiji
Odsudna bitka
Praćena televizijskim kamerama u direktnom prenosu, bitka za Tripoli je u utorak uveče, kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, još trajala. Izveštači su javili da su pobunjenici ušli u kompleks Bab al Azizija, rezidenciju Gadafija, u čijoj blizini se nalazi i hotel Riksos gde su smešteni strani novinari. U toku dana je NATO u više navrata bombardovao kompleks oko koga su trajale žestoke borbe, a novinari su izveštavali da pucnjava i eksplozije odjekuju i u drugim delovima grada. I pored kamera i novinara u srcu zbivanja, često potpuno kontradiktorne vesti su smenjivale jedna drugu
Izložbe – Udruženje prijatelja umetnosti »Cvijeta Zuzorić«
Slike iz srca grada
Paviljon koji zovemo "Cvijeta Zuzorić" krasi Kalemegdan od 1928. godine kada su ga izgradili ljubitelji umetnosti i života predvođeni Branislavom Nušićem. Između dva rata bio je stecište umetnika, intelektualaca, glamura i aristokratije, sasvim sigurno tadašnja najvažnija tačka umetničkog Beograda. O tome svedoči izložba koja je u Paviljonu otvorena prošle nedelje
Primena Zakona o lustraciji u Makedoniji
Blaćenje u nacionalnom interesu
Ovog leta makedonsku javnost potresa slučaj reditelja Vladimira Milčina, profesora glume i izvršnog direktora Fonda za otvoreno društvo Makedonije, koga je Komisija za lustraciju označila kao saradnika "tajne službe"
Banalizacija jedne mladosti
"Na oštrici brijača"; VREME 1074
Zemlja i muzika
Kako je, s Jugoslavijom, propao rokenrol
Ovog leta, nekako istovremeno, pojavili su se knjiga Ante Perkovića Sedma republika i film Pjera Žalice Orkestar. Makar i ne bili preterano značajni sami po sebi, ovaj film i ova knjiga dobar su povod za podsećanje na jugoslovenski rokenrol i njegovu propast koja je koincidirala s propašću zemlje
Izložbe – Retrospektiva Milana Konjovića, Galerija SANU, Beograd
Slikarstvo neuhvatljivo kao ravnica
"Slikarstvo je čudo", govorio je Milan Konjović. "I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera"
Festival evropskog filma Palić 2011.
Панкот не е мртов!
Sa svim vrlinama i nedostacima, palićki festival jedna je od retkih manifestacija okrenutih filmu i uživanju istog, a ne golicanju taština i majmunisanju glamura
Srpski jezik
Reci mi da ti kažem
Matica srpska je oktobra 2007. objavila Rečnik srpskoga jezika u kom je prvi put posle Vukovog Rječnika iz 1818. godine u jednoj knjizi dat naučni popis oko 85.000 reči standardnog srpskog jezika. Najnoviji rečnik srpskog jezika je nastao na osnovu skraćivanja šestotomnog Rečnika Matice srpske (1967–1976). Potonji postoji u dva izdanja – novosadskom i zagrebačkom. Štampan je u šest knjiga od po oko 800 strana. A izradu rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) inicirao je Stojan Novaković davne 1883. godine. Do sada je objavljeno sedamnaest tomova, do reči "Opovo". Veliki rečnik SANU pretenduje da u nekoliko desetina tomova okupi oko pola miliona reči obuhvaćenih kako književnim tako i narodnim jezikom, i to onim srpskohrvatskim. Ovaj tezaurus je time, kako je rekao Matija Bećković, "rečnik svih rečnika, da ne kažem rečnik nad rečnicima"
Spomenici socijalizma i NOB-a
Tito u podrumu Akademije
Više desetina hiljada turista koji svake godine dođu u Beograd kako bi se upoznali sa intrigantnom baštinom NOB-a i na njoj izrasle socijalističke Jugoslavije, sa lakoćom će u nekadašnjoj Titovoj prestonici pronaći spomenik autokrati iz Azerbejdžana, Gajdaru Alijevu, koji je podignut u nedavno obnovljenom parku Tašmajdan. Gde se danas nalaze i u kakvom su stanju spomenici Titove Jugoslavije