Reportaža – Prođoh Sajam knjiga, prođoh štandove...

Apsolutni hit

Repete stihovi budućeg akademika, Matija na foto-ćupriji, knjiga o Hrvatima u kojoj se za pozitivnim mišljenjem nije tragalo, Dragoslav Mihailović sa gomadnim ljudima...

Kreativni atlas

Šta je meni Ruđer Bošković?

Nobel, Tviter i druge priče o novinarstvu danas

Tehnologija patke

Prevara sa Nobelom za Ćosića zapravo je šibicarska, nikako hakerska, što joj ne umanjuje vrednost. Takođe, napravio ju je neko ko se manje razume u kompjutere, a više u to kako funkcioniše psihologija novinara koji većinu vremena provode na internetu, pre svega na socijalnim mrežama

Lisica i ždral

Prejaka reč

Da mi je znati stoji li i sada u bečkerečkoj policiji ili u sudu Žikin iskreni i sažeti iskaz: "Ja ga nisam ubio, a ko jeste – fala mu"

Srbija iz briselske perspektive

Zemlja koja ne priznaje realnost

Iz perspektive Nemačke, Francuske ili Velike Britanije Kosovo je nezavisna država i ima sva prava da, ako je potrebno i silom, obezbedi kontrolu nad čitavom svojom teritorijom. Tu počinje i prestaje svaka diskusija

Srpska ekstremna desnica

Pobednici sramne bitke

Na stranu što "homoseksualizam" kao pojam ne postoji niti ima ikakvo značenje, "Dverima" je uspelo da na ovaj pojam potroše gomile papira i da iz toga razviju politički program. Iako su na istoj ideološkoj liniji, "Dveri" nipošto nisu ni drage ni bliske drugim desničarskim pokretima, ali ni strankama desne orijentacije. Zapravo, pripadnici "Obraza" i "1389" smatraju ih "satelitom Demokratske stranke osnovanim da drugim patriotskim snagama odvuku glasove", dok su "Dveri", s druge strane, trenutno u sukobu sa Srpskom naprednom strankom, te se na njihovom sajtu mogu pročitati brojni što kritički, što uvredljivi tekstovi na račun Aleksandra Vučića iz SNS-a, kog "Dveri" smatraju "gej-lobistom"

Tribina – Da li su društvene mreže nova kritička javnost

Paja Patak na internetu

Tehnologija je omogućila neki oblik demokratije na internetu, ali izgleda da nam je promenila i etiku. Nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Fridrih Ebert" organizovali su tribinu na kojoj su o tome govorili Zoran Stanojević, Veljko Popović, Miloš Đajić i Teofil Pančić

TV manijak

Trenerka stil

Dokumenti – »Radna etika« i stabilnost društva u Srbiji

Srbi nisu ni nesposobni ni lenji

Rezime: Koncept radne etike u Srbiji teško je definisati, ali postoji primetan pesimizam među srpskom radnom snagom koji je posledica nekoliko različitih faktora. Prvo, etika uopšte, a naročito radna etika, pogođena je tranzicionom prirodom privrede i društva nakon četiri decenije "mekog socijalizma". Drugo, zbog niske plate i ograničenih opcija koje su im dostupne, veći deo radne snage nema inicijativu da traži prilike za posao. Konačno, postoji izrazita razlika u radnoj etici zaposlenih u državnim preduzećima i onih zaposlenih u privatnim. Kombinacija visoke stope nezaposlenosti i "tranzicione radne etike" neće izazvati političku nestabilnost, ali čini mlade i nezaposlene naročito ranjivim metama revanšističkog populizma i/ili želje da emigriraju. Kraj rezimea.

Nuspojave

Palmotićeva 8

Da je bilo što nije bilo, ne bi Milovan Đilas bio "srpski Havel", nego bi Vaclav H. bio "češki Đilas". Eto, tolka je bila Đilasova znamenitost i ugled

In memoriam

Ilja Arizanov

Rat u Libiji

Odsudna bitka

Praćena televizijskim kamerama u direktnom prenosu, bitka za Tripoli je u utorak uveče, kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, još trajala. Izveštači su javili da su pobunjenici ušli u kompleks Bab al Azizija, rezidenciju Gadafija, u čijoj blizini se nalazi i hotel Riksos gde su smešteni strani novinari. U toku dana je NATO u više navrata bombardovao kompleks oko koga su trajale žestoke borbe, a novinari su izveštavali da pucnjava i eksplozije odjekuju i u drugim delovima grada. I pored kamera i novinara u srcu zbivanja, često potpuno kontradiktorne vesti su smenjivale jedna drugu

Izložbe – Udruženje prijatelja umetnosti »Cvijeta Zuzorić«

Slike iz srca grada

Paviljon koji zovemo "Cvijeta Zuzorić" krasi Kalemegdan od 1928. godine kada su ga izgradili ljubitelji umetnosti i života predvođeni Branislavom Nušićem. Između dva rata bio je stecište umetnika, intelektualaca, glamura i aristokratije, sasvim sigurno tadašnja najvažnija tačka umetničkog Beograda. O tome svedoči izložba koja je u Paviljonu otvorena prošle nedelje

Primena Zakona o lustraciji u Makedoniji

Blaćenje u nacionalnom interesu

Ovog leta makedonsku javnost potresa slučaj reditelja Vladimira Milčina, profesora glume i izvršnog direktora Fonda za otvoreno društvo Makedonije, koga je Komisija za lustraciju označila kao saradnika "tajne službe"

Banalizacija jedne mladosti

"Na oštrici brijača"; VREME 1074

Zemlja i muzika

Kako je, s Jugoslavijom, propao rokenrol

Ovog leta, nekako istovremeno, pojavili su se knjiga Ante Perkovića Sedma republika i film Pjera Žalice Orkestar. Makar i ne bili preterano značajni sami po sebi, ovaj film i ova knjiga dobar su povod za podsećanje na jugoslovenski rokenrol i njegovu propast koja je koincidirala s propašću zemlje

Izložbe – Retrospektiva Milana Konjovića, Galerija SANU, Beograd

Slikarstvo neuhvatljivo kao ravnica

"Slikarstvo je čudo", govorio je Milan Konjović. "I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera"

Festival evropskog filma Palić 2011.

Панкот не е мртов!

Sa svim vrlinama i nedostacima, palićki festival jedna je od retkih manifestacija okrenutih filmu i uživanju istog, a ne golicanju taština i majmunisanju glamura

Srpski jezik

Reci mi da ti kažem

Matica srpska je oktobra 2007. objavila Rečnik srpskoga jezika u kom je prvi put posle Vukovog Rječnika iz 1818. godine u jednoj knjizi dat naučni popis oko 85.000 reči standardnog srpskog jezika. Najnoviji rečnik srpskog jezika je nastao na osnovu skraćivanja šestotomnog Rečnika Matice srpske (1967–1976). Potonji postoji u dva izdanja – novosadskom i zagrebačkom. Štampan je u šest knjiga od po oko 800 strana. A izradu rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) inicirao je Stojan Novaković davne 1883. godine. Do sada je objavljeno sedamnaest tomova, do reči "Opovo". Veliki rečnik SANU pretenduje da u nekoliko desetina tomova okupi oko pola miliona reči obuhvaćenih kako književnim tako i narodnim jezikom, i to onim srpskohrvatskim. Ovaj tezaurus je time, kako je rekao Matija Bećković, "rečnik svih rečnika, da ne kažem rečnik nad rečnicima"

Spomenici socijalizma i NOB-a

Tito u podrumu Akademije

Više desetina hiljada turista koji svake godine dođu u Beograd kako bi se upoznali sa intrigantnom baštinom NOB-a i na njoj izrasle socijalističke Jugoslavije, sa lakoćom će u nekadašnjoj Titovoj prestonici pronaći spomenik autokrati iz Azerbejdžana, Gajdaru Alijevu, koji je podignut u nedavno obnovljenom parku Tašmajdan. Gde se danas nalaze i u kakvom su stanju spomenici Titove Jugoslavije

Novogovor

Duša

Filmski festival – Cinema City 04, 18–25. jun 2011, Novi Sad

Disidentska tužbalica

Ono što će i dugo nakon ovih festivalskih osam dana ostati upamćeno jeste pojava novog remek-dela domaće kinematografije, fascinantno autobiografsko "testamentarno" ostvarenje Miloša Radivojevića Kako su me ukrali Nemci, jedan od onih filmova koje morate pogledati i više puta

Bečki pozorišni festival

Sociološka laboratorija

Bečki pozorišni festival je pokazao da je pozorište više nego ikada zaokupljeno preispitivanjem socioloških i političkih fenomena današnjice

Ratni zločini

Sisački dosije mraka

U subotu, 23. novembra 1991, na vrata inženjera Damjana Žilića zakucala je grupa njegovih poznanika. Pozvali ga na svadbu. Umesto na svadbu, odveden je na smetlište i ubijen udarcem maljem u glavu. Idućega dana, Sava je izbacila njegovo telo. Nekoliko dana potom, identifikovane su njegove ubice: radnici sisačke Rafinerije, koji su obukli vojne uniforme. Dobili su zadatak da ubiju inženjera Žilića, izjavili su pred istražnim sudijom, a drugooptuženi Šarić je na pitanje zašto je učestvovao u njegovom ubistvu rekao: "Mi u Sisku tako radimo"

Književnost i Udba

"Otrov iz fusnote"; VREME 1067

Из историје САНУ

Развој ученог друштва у Србији

Историја академије може се поделити на четири веће етапе, према облицима у којима је академија функционисала: Друштво српске словесности (1841–1864), Српско учено друштво (1864–1886), Српска краљевска академија (1886–1947) и Српска академија наука и уметности (од 1947. до данас)

Dužnička kriza u Grčkoj

Spartanski uslovi za atinske rasipnike

Svakog dana u šest po podne "Ogorčeni Grci" nalaze se na centralnim gradskim trgovima. Uz povike beznađa, ali i nade, zajedno sa parolama kao što su "Hoćemo stvarnu demokratiju" i "Prevaziđimo partije", definisani su i neki ključni pojmovi za krizom pogođeno grčko društvo, kao što su "pravo na istinu" "ogorčenost", "solidarnost", "kolegijalnost", "promena", "borba"