Gde su, šta rade – bivši pregovarači, mogući svedoci Hagu

Ljudi sa kanabeta

Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice

Ko su novi funkcioneri u MUP-u Srbije

Šture biografije

Imenovanje javnosti malo poznatog Nenada Milića dosadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića, a kako se u policiji nezvanično priča, sa velikim izgledima da se u najskorijoj budućnosti ustoliči za ministra čime bi Demokratska stranka očevidno ojačala uticaj na bez sumnje najvažnije ministarstvo u Srbiji

Izbor redakcije "Vremena"

Deset događaja koji su osvetlili 2001. godinu

2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.

Lik i delo

Irvas

Prevoznik Deda Mraza

Milenijumska zamena para

Que passa la casa

Feljton

Pisma Slobodanu Jovanoviću (5)

Približili smo se dnu "čarobne kutije za cipele" u kojoj su pisma srpskih književnika Slobodanu Jovanoviću godinama čuvana. Većina tih pisama je ovom prilikom objavljena, osim nekoliko pisama lične prirode. Priređivač je svestan činjenice da bi feljton bio potpuniji da je posedovao i odgovore Slobodana Jovanovića ličnostima koje su mu pisale, ali se ipak nada da je prijateljima pisane reči omogućeno da osete atmosferu jednog vremena i da sagledaju ličnost velikana srpske kulture iz jednog, za njih do sad nepoznatog ugla...

Umetnost trgovanja

Mamipara

Mamipara je pre svega produkt masovne proizvodnje koji tržište a time i dušu potrošača osvaja na bljesak, brzinom inficiranja kompjuterske mreže novom generacijom virusa. Dovoljno je da se pojavi, i opšta zaraza sa svim negativnim posledicama je na pomolu

Ljubljana – Beograd

Novi korak i lambada

Slovenačke novine izveštavaju kako je Jugoslavija opet "in"

Rasparčavanje jedne zbirke

Pozajmljeno ili ukradeno

Iz trezora Muzeja istorije Jugoslavije nestalo je više od stotinu izuzetno vrednih slika, pa su kustosi muzeja došli na originalnu ideju: organizovali su izložbu da bi podsetili javnost da nedostaju neka od najznačajnijih dela, pre svega srpskih umetnika XX veka, ali i stranog starog slikarstva

Ko je muzičar, a ko muzikant

Monetarni sudar

Muzikant bi dakle bio muzički demagog, onaj koji biračima (biračima muzičkih numera) daje ono što oni žele da čuju, makar to bio najgrđi falš, bofl, kič i švindleraj, samo da bi se domogao njihovog novca, dok bi muzičar bio neko ko se drži nivoa i estetike po cenu da krepa od gladi

Intervju - Dragomir Nedić, v.d. republičkog javnog tužioca

Zanima me delo, a ne ime i prezime

Od svih tužilaštava u Srbiji zatražili smo izveštaje o tome koliko su od 1. januara do 1. septembra ove godine procesuirali slučajeva zloupotrebe službenog položaja i kad smo izračunali, došli smo do cifre od 2,5 miliona maraka, što znači da je kriminalnim radnjama unapred pojeden dvadesetogodišnji budžet za pravosuđe

Špijunska posla

„Naš“ Francuz

Izgleda da je slučaj majora Pjer-Anrija Binela donekle preuveličan sa obe strane: u Francuskoj iz određenih razloga, a kod nas u nedostatku nekih boljih rezultata

Intervju - Alan Li Vilijams, predsednik Atlantik kluba

Korak ispred

"NATO na nas gleda kao na svoju omiljenu nevladinu organizaciju"

Civilna kontrola moći

Otvaranje nedodirljivog

Za suštinske reforme u osam oblasti bezbednosti biće potrebno mnogo više od dobre volje međunarodnih eksperata i institucija i deklarativne saglasnosti domaćih političara

Lik i delo

Havier Solana Madariaga

Federalista

Korupcija u Srbiji

Javnost kao zaštita

Istraživanje Transparency Internationala Srbija pokazuje da su sudstvo, tužilaštvo i policija zbog korumpiranosti najveći problemi i da s tog stanovišta predstavljaju prioritet u reformama. S druge strane, najjači stubovi su mediji i javnost zainteresovana za borbu protiv korupcije

Telefon i život

Kako sam „mobilisan“

To što vas kolege mogu naći u svako vreme na svakom mestu da bi vas pitale za neku bitnu odluku, ne znači i da ste uvek spremni za donošenje odluke

Bliski istok

Opasni ćorsokak

Niko od ključnih igrača – izraelska vlada, palestinsko rukovodstvo i Bušova administracija – nema jasnu strategiju raspleta sukoba

Međunarodni kriminal

U potrazi za „srpskom karikom“

Atina odbija optužbe partnera EU-a da su joj granice šuplje, a kontrola slaba: u Solunu zaplenjena rekordna količina cigareta

Sa puta po Albaniji

Pink u senci bunkera

Grupa novinara beogradskih redakcija boravila je od 3. do 7. decembra u Tirani, u uzvratnoj poseti albanskim kolegama. Beogradski novinari bili su gosti Instituta za medije iz Tirane koji je u saradnji sa beogradskim Medija centrom pre nekoliko nedelja organizovao posetu novinara nezavisnih redakcija iz Tirane. Iako ovo nije bio prvi put da beogradski novinari borave u Tirani od sloma totalitarnog režima u Albaniji, ovo je svakako najveća novinarska razmena u poslednjoj deceniji, ali i u istoriji odnosa dveju zemalja uopšte. Iako je većina kolega iz Beograda iz takozvanih nezavisnih medija, domaćini iz Tirane potrudili su se da se gosti iz Beograda osećaju više kao državna delegacija na najvišem nivou, nego kao deo obične esnafske razmene. Uz sve privilegije koje ovakva poseta sa sobom nosi (među koje, između ostalog, spada i prijem kod ministarke spoljnih poslova Albanije Arte Dade i gradonačelnika Tirane Edija Rame), ovakve posete novinarima otežavaju posao kada žele da prenesu svoje utiske. Bez obzira na bogat program, potpisnica ovih redova ne može da se otme utisku da je bila u prilici tek da zagrebe po albanskoj svakodnevici, a naročito ako se ima u vidu da o susednoj Albaniji znamo manje nego o Avganistanu. Ako želite da se snađete u mračnoj sobi, najbolje je da upalite svetlo. Vaš izveštač, međutim, tokom ovog navrata, imao je samo baterijsku lampu. Zato su redovi koji slede tek zbir nasumičnih utisaka

Knjige

Pod senkom zmaja

Đorđe Pisarev: Pod senkom zmaja (Stylos, Novi Sad, 2001)

Literatura sa ukusom izbeglištva

Darovi odlaska

Da je reč o čitavoj jednoj novoj književnosti postaje jasno čim se pomene barem nekoliko imena – recimo David Albahari, Vladimir Tasić i Nenad Jovanović u Kanadi, Toma Longinović, Vladimir Pištalo i David Mladinov u Americi, Nemanja Mitrović i Snežana Bukal u Holandiji, Stevan Tontić i Žarko Radaković u Nemačkoj

Angelina Banović Markovska (Skoplje)

Pisanje i razumevanje istorije na Balkanu

Hannes Hofbauer (Beč)

Prerađivanje istorije u periodu transformacije

Savremena istorija na Balkanu i njen uticaj na Evropu

Andrej Mitrović

Prekoračivanje granica

Tražeći novu prošlost

O Balkanu se, kao i o svemu drugom, može misliti, pisati, sanjati ili raspravljati na svaki zamisliv način, od romana Karla Maja do hronika Ive Andrića, od reportaža Artura Evansa do dramatičnih putopisa beznačajnih avanturista, od izjava Ričarda Holbruka do ozbiljnih obaveštajnih izveštaja