"Dobar dan i dobro došli na Carsku palatu Feliks Romulijana, svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom UNESKO-a." Ovako će ubuduće vodiči u Gamzigradu pozdravljati turiste, kaže za "Vreme" direktor zaječarskog Narodnog muzeja Bora Dimitrijević
Mogla je da živi u nekoj bašti. Mogla je da se nastani u nekoj garsonjeri, u nekom novobeogradskom soliteru. Mogla je da završi i na selu. Umesto svega toga, završila je na najvišem mestu. Tako je to kad ti sudbina nameni da se svidiš jednom predsedniku...
Sajam naoružanja nije Sajam automobila tako da se nije ni očekivalo da se neko na licu mesta pohvali da je nešto kupio ili nešto prodao; od onih koji kupuju ili, tačije rečeno, utiču na odluke ko će šta kupiti mogle su se čuti uglavnom kurtoazne izjave o "upoznavanju sa srpskom namenskom industrijom", "zanimanjem za pokazano", "željom za saradnjom"
Prošle nedelje ubijen je Ramiz Delalić Ćelo, istorijska ličnost u Sarajevu: sve vreme je bio kriminalac; ponekad je bio i tajni agent, a ponekad i vojnik. Skončao je kao kriminalac, ali to je bio njegov izbor. Sarajevskim kafedžijama i trgovcima laknulo je, kao i policiji i pravosuđu
Specijalni tužilac morao bi da se potrudi da dâ uverljive odgovore o tome zašto su glavni likovi pretkrivičnog postupka tužioci iz ranijih vremena, iako je upravo za tužioca Mioljuba Vitorovića kriminalac Dušan Spasojević tvrdio "da je lud, jer se ne može ni kupiti, niti zastrašiti" i koji je planirao da ga ubije dok se vozi na posao s posla na običnom biciklu
Nikakav se "beli dim" nije zavijorio iz dimnjaka letnljikovca u Kenebankportu, nije pala nijedna sudbonosna odluka, što je bilo jasno i na konfrenciji za novinare. Kenebankport, na kraju krajeva, nije Jalta, i dvojica predsednika su se tu našli pre svega da vide da li svojim naslednicima mogu u amanet da ostave popravljene odnose
Popović nije bio čovek koji će pristati na Zečevićev diktat, odnosno na prećutno odobravanje nejasnih poteza generalnog sekretara; Zečević pak nije čovek koji se preterano uzbuđuje zbog odijuma u javnosti ako zna da je "pokriven" s druge, poslovno-političke strane i ne pristaje da ode sa mesta koje mu pruža mogućnost razvoja različitih "biznisa"
Vašington je pozdravio ponudu Moskve o zajdeničkom američko-ruskom radarskom sistemu u Azerbejdžanu, ali SAD ne žele da se odreknu komponenata u Češkoj i Poljskoj. Istovremeno, Moskva preti da će rakete okrenuti prema "mladoj Evropi"
Fascinantan duo u Akademskom pozorištu u Beču: Handkeov novi komad Tragovi zalutalih i njegova scenska interpretacija u režiji Friderike Heler
Već posle prvih pola sata, posle Flijevih sola od kojih kao da se i mesec dopunio, jasno je da dosad u svojoj domovini nismo doživeli ovako velik, moćan nastup slavnog sastava, još u punoj snazi, i dostojno organizovan
Dragoljub Mićunović, odgovarajući na pitanje "kod kojeg su se političara njegove ideje najbolje primile" ("Evropa")
Šta je to "patološka odbojnost prema svojoj zemlji"? Kako se ispoljava, ko je autor kriterijuma? Kako se meri i ko je Ovlašćeni Merač
Iako je 2006. bila označena kao godina u kojoj su se u ekonomskoj sferi odigrala najznačajnija dešavanja u domenu telekomunikacija – konkretno, mobilnoj telefoniji – stvari se još nisu stišale. Telekom Srbije konačno je "ušao" u Telekom Srpske, a u Srbiji dobio dostojnu konkurenciju – Telenor. VIP uskoro počinje sa radom, a sad već ozbiljna trka operatera počela je da prija i običnim građanima
Od kako je pre osam godina kontrolu u južnoj srpskoj pokrajini preuzela međunarodna zajednica, trgovina između Kosova (i Metohije) i "centralne" Srbije doživljava uzlet. Naročito ona koja se eufemistički naziva sivom, pravno ilegalnom, a srpski – švercerskom
Srpsko-američki rat rečima oko Kosova; Tadićev odgovor Beriši u Istanbulu, intenziviranje komunikacije Beograda i Moskve
Inicijativa za rasvetljavanje političke pozadine atentata na Zorana Đinđića izrodila se u beskrupulozno prepucavanje koje ide naruku isključivo političkom i policijskom podzemlju
U eksperimentu na MIT-u, oko 45 odsto energije izvora prešlo je put do sijalice prijemnika. I upalilo je
Događaj koji Jat ervejz obeležava kao svoj jubilej je osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj A.D. 17. juna 1927. Vazdušni saobraćaj je bio već neko vreme prisutan u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, od samog kraja Prvog svetskog rata, ali je Aeroput bio prva domaća avio-kompanija, sa sedištem u Beogradu i domaćim kapitalom
Šta se može očekivati od susreta početkom jula? Velikih pomaka u Mejnu teško da će biti. Niti velikih krahova. A ni dubokog i dugotrajnog zagledanja u oči, ogledalo duše. Zagledaće se u krakove jastoga, razmeniti mišljenja i naći način da se nesporazumi prikažu manjim nego što jesu, neki će dogovor oko nečega već pasti. Ali za dugotrajni, pravi oporavak odnosa valja sačekati i druge lidere, a i bolje okolnosti
Svojom je najnovijom knjigom przničavi bosanski dotepenec zaratio s "pola Zagreba"
Prošli put smo ilustrovali političku ekonomiju cigareta, sa raznim primerima. Ove nedelje zabavićemo se evropskim uglom, ali i najnovijim razvojem naših iznenadnih i neočekivanih svađa oko starih i poznatih stvari. Dušan Mihajlović odjednom se setio nečega što je znao oduvek, ali nije govorio; tu je nalik na našu policiju koja je takođe sve znala o "duvanskoj mafiji" već godinama, ali se setila tek sada da podiže krivične prijave. Nije sve to tako jednostavno kao što izgleda
Dok raste diplomatski pritisak, postaje vidljivo da nema saglasnosti o novoj rezoluciji o Kosovu, niti o mogućim potezima mimo nje – a niti o "hermetičkom" izdvajanju tog slučaja, što pokazuje eho na Kavkazu i na obalama Dnjestra
Hapšenjem generala Đorđevića, dug Srbije prema Haškom tribunalu sveo se na trojicu begunaca. Dvojica su na pripremama, a treći čeka završnicu
Posle Drugog svetskog rata, a posebno posle završetka hladnog rata, međunarodno pravo sve više se bavi pojedincima. Ono to čini, između ostalog, zaštitom njihovih osnovnih ljudskih prava u odnosu na državu u kojoj žive, kao i nametanjem obaveza pojedincima čije kršenje povlači njihovu krivičnu odgovornost na međunarodnom nivou. Posledica toga je da se međunarodno pravo sve češće neposredno primenjuje pred domaćim sudovima – na primer, naši građani pred sudovima Srbije mogu i treba da se pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima radi zaštite svojih osnovnih prava i sloboda. S druge strane, i međunarodnih sudova je sve više i više, pa smo svedoci tzv. fenomena proliferacije međunarodnih sudova i tribunala. Njihov sve veći broj, kao i raznovrsna nadležnost, dovode do mnogobrojnih zabuna u široj javnosti. To je razlog što "Vreme" nastoji da otkloni neke od njih
