Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama
“U politiku sam se vratio u poodmaklom životnom dobu, a moja kandidatura pre svega treba da bude neka vrsta stimulansa, primer i podsticaj ljudima koji su se ušuškali u svoju udobnost, koji neće da se angažuju, koji traže izgovore i neće da otvore oči pred ozbiljnošću stanja u kojem se zemlja nalazi. Kada imate godina koliko ih ja imam, osim zdravlja više vam ništa ne treba. Ne mogu da vas potkupe, ne mogu da vas ucene, ne mogu da vas uplaše”
Ovaj tekst koji potpisuje ekipa izveštača „Vremena“ je nastao neposredno posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. On je autentičan dokument trenutka u kome je Srbija gurnuta u ponor iz koga se iznedrio Alekandar Vučić. Metak koji je pogodio Đinđića zaustavio je Srbiju, čijim se građanima do danas nisu vratili demokratski polet i nada koji su ih onda nosili - makar jednom delu građana. Oni drugi, tada u opoziciji, ratni izdanci 1999-tih, danas su na vlasti sa prebezima koji su bili i koji će ostati nebitni za istoriju ove zemlje
U državi u kojoj narodni poslanik Vladimir Đukanović Đuka na svom podkastu daje prostor optuženom narko dileru koga zastupa na sudu kao advokat, u kojoj isti taj poslanik vladajuće partije preuzima slučaj Dijane Hrkalović koju je godinu dana otvoreno pljuvao gde je stigao i mogao, teško je poverovati da će sudski postupak ugroziti bilo koga iz vlasti ili bezbednosnih službi
Šta bi optuženi za monstruozne zločine mogli reći u sudnici? Na primer, kako su napravili svoju kriminalnu grupu, u kojoj meri su tu učestvovali BIA i MUP, ko je sve iz državnog aparata bio uvezan sa njima, šta su dobili zauzvrat i kako su se povezali sa crnogorskom mafijom? Takođe i da objasne na kakav način su bili uključeni u aktivnosti Srpske napredne stranke, ko ih je tačno u policiji štitio i da li je to bila samo Dijana Hrkalović i još mnogo toga
Možda je Dijana Hrkalović došla do tačke kada je odlučila da se odrekne ili Nebojše Stefanovića ili Aleksandra Vučića. Svakako je “upotrebljivo oružje”, a u kom dometu će i koga tačno “razarati”, javnost će saznati sigurno tokom kampanje, a pre izbora
Srbija se opredelila za formulu koja bi trebalo da održi njenu neutralnost: podržava teritorijalni integritet Ukrajine i smatra pogrešnim ugrožavanje njenog teritorijalnog integriteta, ali odbija da uvede sankcije Rusiji. Na taj način Srbija sebe malo više pozicionira izvan zapadnog bloka, nego što iritira Rusiju i nada se razumevanju obe strane
Sutkinja Vinka Beraha Nikićević predsedavaće Veću prilikom suđenja bandi Veljka Belivuka. Poznata je u struci po predmetima ratnih zločina. Tužilaštvu su najviše pomogle presretnute poruke koje su razmenjivali preko aplikacije “Skaj”, a koje su dostavljene policiji iz Francuske. Međutim, poseban značaj imaju iskazi dvojice svedoka saradnika
Za razliku od učesnika protesta koji su dobili prekršajne prijave na 5000 dinara zato što su se šetali kolovozom, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti smatra da policija nije koristila uređaje za biometrijski nadzor
Koliko se vlast prepala predsedničkog kandidata opozicije Zdravka Ponoša, svedoči i to što su protiv njega podigli “najtežu artiljeriju” analitičara i stručnjaka od kojih je velika većina vojsku gledala samo u filmovima
Karakteristično za Veljka Belivuka i Marka Miljkovića je da svaki put kada imaju priliku da govore pred tužiocem iznose navodne veze sa državom
Uprkos nedavnom negodovanju američke, nemačke i britanske ambasade u Beogradu zbog toga što predstavnici vlasti organizacije iz tih zemalja optužuju da podrivaju bezbednost u Srbiji, Alekesandar Vulin je sa pozicije ministra policije ponovo ekološke aktiviste okarakterisao kao strane plaćenike
