Novi album – Songhoy Blues – Optimisme (Transgressive)
Rokersko srce Afrike
Songhoy Blues su antiworld music. Oni su čist rokenrol – samo što dolaze iz Bamaka, glavnog grada Malija
Premijere – Jugojugoslavija
Pokušaj hvatanja tona (o)sećanja
Jugojugoslavija nije čak ni predstava o našim osećanjima vezanim za Jugoslaviju, već o našim samozavaravanjima, pogrešnim procenama, iskrivljenim sećanjima, mržnji, snu o uspehu, blagostanju, poštovanju i samosažaljenju. Reč je, dakle, o našoj nesnađenosti sa samima sobom
Intervju – Dino Mustafić, reditelj
Svet je bez prikladnog rešenja
"Siguran sam kako dolaze izrazito teška vremena za visoku, kritičku kulturu, samim tim i teatar. Mnogi će iskoristiti pandemiju, već to i čine kao politički izgovor za suspenziju velikog dijela ljudskih prava, a znamo iz historije kada se ona jednom izgube, dug je put da se opet vrate. Zabrinjava i odsustvo javnih razgovora, debata o svemu, jer premještanje poslovnog i privatnog života u digitalno okruženje podrazumijeva mnogo veće i opasnije mogućnosti socijalne i psihološke kontrole, a konsekvence su zastrašujuće"
Nuspojave
Fajront kao podsmeh
Način na koji Krizne Štablije uređuju naše "slobodno vreme", a u okviru njega naročito ono nešto preostalih "kulturnih aktivnosti", skandalozan je, ali i vrlo poučan primer bahatosti koja ne preza od ciničnog vređanja naše inteligencije
Sedamdeset godina Evropske konvencije o ljudskim pravima
Zaštita osnovnih prava i slobode ljudi
U novembru 2020. godine proslavljamo 70. godišnjicu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Konvencija danas okuplja 47 država, uključujući Srbiju, objedinjenih oko ideje poštovanja i zaštite demokratije, vladavine prava i ljudskih prava više od 830 miliona ljudi u Evropi
Pandemija u senci
Iskušenja kovid generacije
Pandemiju kovida 19 mesecima obeležava strepnja zbog ranjivosti starijih generacija, a na marginama pažnje javnosti ostaje "pandemija u senci", koja zbog bitnih poremećaja u zdravstvu, obrazovanju, ishrani... dalekosežno ugrožava sudbinu najmlađih, dramatično opominje UNICEF
Međunarodni dan dece
Upitna prava i nedovoljna pomoć
U godini na izmaku koja se čini najduža, a opet, sa najmanje sadržaja, sa nedostatkom brojnih normalnih životnih aktivnosti među kojima su i one najobičnije – slobodan izlazak napolje, odlazak u prodavnicu, na posao, u školu, pa i na godišnji odmor – vredi sagledati kako su je provela deca. Ne samo zato što se 20. novembar obeležava kao Međunarodni dan dece, već zbog dece same. U godini koju je u Srbiji, makar njen dobar deo, obeležio slogan "Za našu decu", trebalo bi sagledati šta je urađeno za tu "našu decu"
Sahrana patrijarha
Ogledalo srpske stvarnosti
Šta je predsednik zaista poručio svojim govorom na sahrani patrijarha Irineja? Šta je većina medija, pišući o drugima, u stvari rekla o sebi? Koja je, usled pandemijskog košmara, jedna od najskupljih reči naše sadašnjice? Zašto je podela u Crkvi danas drugačija nego ranije
Intervju – Dalibor Petrović, sociolog
Podstrekavanje na humanost
"Kako smo se, zahvaljujući društvenim mrežama, vratili predmodernim obrascima solidarnosti: u tom predmodernom obrascu društvenosti upravo je solidarnost zajednice, a ne država, rešavala probleme. Onda je, na mesto zajednice, došla moderna država i preuzela na sebe tu ulogu. Potom smo se vratili korak unazad gde država opet ne obavlja tu funkciju ili je ne obavlja na dobar način pa, s ekspanzijom društvenih mreža, zapravo oživljavamo zajednicu tako što se solidarišemo"
Intervju – profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS
Čeka nas postpandemijsko preživljavanje
"Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni"
Kultura sećanja
Glad
Gladnom čoveku čitav život se vrti oko hrane, spreman je na sve ne bi li utolio smrtonosnu glad. Takva glad danas vlada u nekim delovima Afrike i Azije. Takva glad harala je i Nemačkom po završetku Drugog svetskog rata
SAD – Primopredaja vlasti
Trampov postizborni šou
Ma koliko ludovao na Tviteru, primetan je pad entuzijazma sa kojim Donald Tramp viče da je pokraden. Očekuje se mirna primopredaja vlasti, ali će teorije zavere o "levičarskoj zaveri" ostati da lebde nad američkim društvom. Negde tu se spominje i Srbija
Nemačka – Zatvaranjem protiv kovida 19
Kako Angela kaže
Iako zemlja solidno prolazi kroz krizu, žestoka je rasprava o tome koliko rigorozne mere treba da budu. Kancelarka Angela Merkel se zalaže za oštrije mere i u tome ima podršku većine građana
Crkva u Crnoj Gori
Kako se ljuštio strah
Šta je mitropolit Amfilohije za sobom ostavio, kakvo nasleđe u svojoj Mitropoliji. Gde je danas SPC, kako će Sabor funkcionisati bez njega i zašto bi jaz među vladikama mogao da postane još veći
Pozorište
Putovanje vredno rizika
Seljačka opera Bela Pinter i Benedek Darvaš, režija Atila Keresteš, Ujvideki szinhaz i Nosorog Ežen Jonesko, režija Nikita Milivojević, Ujvideki Szinhaz
Film – Slobodna zona 2020.
Potpora klonulom repertoaru
Brzo premotavanje i osvrt na nekoliko filmova sa ovogodišnjeg izdanja najnekonvencionalnijeg domaćeg festivala
Sukobi na likovnoj sceni
Šta više možemo reći, a da se razumemo?
Kad god se desi neka problematična situacija na kulturnoj sceni, već se unapred da pretpostaviti na koji način će se ona podeliti. Uz to, atmosfera u kojoj se umetnici progone onemogućava bilo kakvu normalnu komunikaciju
TV manijak
Mama i tata se igraju rata
Ovakve serije prikazuju neuporedivo više duha vremena od "projekata" koji žele da nas fasciniraju životom na ivici zakona uz folklor balkanske mafije, ili da nam otkriju mračne tajne policije ili državne bezbednosti
Navigator
Lečenje kovida telefonom
Nuspojave
Plitka mašta i duboka država
Zašto je mnogi zabrinuti "srpski domaćin", dokoni taksista ili patriotski intelektualac opšte prakse tako ucveljen i ojađen Trampovim porazom
Lični stav – Kolektivna trauma i populizam
Ima li tu leka
Kada traumatizovanom pojedincu ili društvu populista obeća kule i gradove, to je za žrtvu nasilja "muzika za uši". Jer, žrtve hroničnog traumatizovanja su već izgubile aršin normalnosti i njima je nekakva bajka o, na primer, poslu u inostranstvu koji se plaća 5000 evra, ili obećanje o hlebu od tri dinara, jednako ubedljiva kao i priča da su oni "niko i ništa", neradnici, neodgovorni, nezahvalni itd.
Intervju – Milovan Pisarri, istoričar
Živimo u paralelnim svetovima
"Čini mi se da su često političke elite i same tvorci govora mržnje i da je to deo njihove političke strategije. Dovoljno je otvoriti tabloide i pročitati kako se protivnici, borci za ljudska prava, novinari, pa i drugi narodi, omalovažavaju, vređaju na najgrublji način, etiketiraju kao državni neprijatelji. (…) Situacija u državnim institucijama, koje opstaju dok se političke klase smenjuju, još je gora. Nažalost, malo je istraživanja, ali kad bi se, na primer, detaljno analiziralo funkcionisanje centara za socijalni rad, siguran sam da većina socijalnih radnika ne bi ni znala da odgovori na pitanja poput: šta je govor mržnje, šta je anticiganizam…"
Intervju – Vasil Hadžimanov
Sve je u našim rukama
"Čovek se oseća otuđeno i nalazi se u situaciji da zapravo niko nema potpuno razumevanja za to što je neko došao i rekao: ‘E, sad više ne možeš da radiš to što si radio poslednjih 30 godina’, pri čemu ne pričamo samo o finansijama, nego o svemu ostalom. A to je moj život, ceo život sam uložio u to da na taj način ne samo zarađujem, nego bivstvujem"
Vojska i policija
Ministarske rotacije
Ako je neko lični gubitnik tranzicione promene ministarskih mesta, a u pitanju su "ministri opšte prakse", onda je to sigurno novopostavljeni prvi čovek MUP-a Aleksandar Vulin, iz prostog razloga što svog idola i imenjaka Vučića ne može više nazivati "vrhovnim komandantom"