Francuzi su u drugom krugu predsedničkih izbora birali između “kuge i kolere”. Uprkos ubedljivoj pobedi, u polarizovanom društvu ponovo izabranom predsedniku Emanuelu Makronu ne smeši se ništa dobro na parlamentarnim izborima koji se održavaju 12. i 19. Juna. I radikalna levica i radikalna desnica najavljuju oštru borbu za premijersku funkciju
U Prištini, na turneji po Zapadnom Balkanu i pred dolazak u Beograd u utorak, Pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid, rekla je da treba intenzivirati napore u dijalogu Beograda i Prištine koji bi trebalo da bude usmeren na uzajamno priznanje. SAD nemaju većeg saveznika od Kosova, rekla je Kosovska predsednica Vjosa Osmani
Politikolog Boban Stojanović smatra da Dragan Đilas posle sastanka sa Aleksandrom Vučićem politički manje-više ne postoji, dok njegov kolega Vuk Velebit ukazuje da je na kraju bio prevaren svako ko se dogovarao ili bilo šta pregovarao sa Vučićem. Lider PSG-a Pavle Grbović brani Đilasa i kaže da će se formirati proevropska koalicija
Od kako su se krajem februara holivudske filmske kompanije povukle iz Rusije, bioskopi su izgubili 70 odsto publike. Ruska vlada nudi pomoć ruskim producentima u nadi da će domaća kinematografija biti dostojna zamena Holivudu. Računa se i na Bolivud, pa se zato traže prevodioci sa mandarinskog i hindu jezika
Tek nakon što su američki ministri spoljnih poslova i odbrane napustili Ukrajinu i bezbedno prešli na teritoriju NATO-a, američki mediji su izvestili o njihovoj poseti Kijevu. Ukrajini je obećana dodatna vojna pomoć od 322 miliona dolara. O svemu drugom o čemu su se dogovarali sa Volodimirom Zelenskim javnost nije obaveštena
Evropa može da odahne, u Francuskoj sve ostaje po starom. Između dva neomiljena predsednička kandidata u drugom krugu je pobedio onaj u kome Francuzi prepoznaju nekoga ko je za jaku Evropsku uniju u kojoj Francuska ima vodeću ulogu
Robertu Golobu je Vlada Janeza Janše uručila otkaz na mestu direktora najvećeg državnog elektroenergetskog preduzeća, a on je pre tri meseca osnovao partiju i u nedelju pobedio na parlamentarnim izborima
Pre pet godina protiv Marin le Pen se formirao “republikanski front” u kojem su se okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost, klatno može lako da se okrene protiv njega i s najbeznačajnijim povodom
Dobro, ideja dobra, ili pojam dobra, politička je koliko religijska ili moralna veličina: šta je dobro za jednu političku zajednicu odlučuje upravo ta zajednica – recimo, da li je dobro, danas, biti uz pomahnitalog hajzanina Vladimira Putina, ili biti deo projekta kakav je Evropska unija. Današnje srpsko društvo nalazi se u dosta jadnoj sivoj zoni u kojoj su tradicionalne vrednosti prilično opustošene
Geneksova kula se nudi za oko 17 miliona evra, Sava Centar je prodat za 17,5 miliona evra, BIP-ove pivare na Mostarskoj petlji biće pretvorene u komercijalni centar, Palata Albanija, Beograđanka i zgrada BIGZ-a su kulturna dobra, ali zakon dopušta njihovu prodaju...
Ako je predsednik Srbije 1989. nakon pada Berlinskog promašio gol i tribine, hoće li to ponoviti 2022. posle pada Mariupolja
Nikola Gruevski je osuđen na sedam godina zatvora. On je u Mađarskoj, gde je pobegao i dobio azil. Pre mesec dana osuđena je u Hrvatskoj Marina Lovrić Merzel, bivša županica Sisačko-maslovačke županije, a prošlog oktobra na šest godina zatvora osuđen je Ivo Sanader bivši premijer i predsednik HDZ-a zbog mita. Juče je u Crnoj Gori predloženo da se bivšoj predsednici Vrhovnog suda Vesni Medenici odredi pritvor od 30 dana zbog stvaranja kriminalne organizacije i protivzakoniti uticaj
Izvor nedeljnika “Vreme” iz policije kaže da je Darko Šarić bio zapanjen kada je prošle nedelje na vratima video inspektore Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Došli su u trenutku kada se činilo da narko-bos ponovo sve konce drži u svojim rukama i da zateže i popušta omču oko vrata čitavog državnog političkog i bezbednosnog sistema
U Narodnoj skupštini biće zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, šarenilo je neuporedivo veće
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Izvor nedeljnika “Vreme”, iz policije, kaže da je Darko Šarić bio zapanjen kada je prošle nedelje na vratima video inspektore Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Došli su u trenutku kada se činilo da narko-bos sve konce drži u svojim rukama. I da upravo tim koncima Šarić zateže i popušta omču oko vrata celog državnog političkog i bezbednosnog sistema
“Mnogi naši poslovi, lični i državni, započeti su a nisu dovršeni, i naše kuće su započete i nedovršene – zvrje kao rugla pored izlokanih puteva, a ‘graditelji’ i ‘srpski domaćini’ tumaraju po njima kao posustale aveti. Mi smo slepi kod očiju, kod nas ‘kako koje gudi, sve više ludi’, da upotrebim tu srpsku izreku kao oblik samospoznaje”
Pre pet godina, protiv Le Penove se formirao “republikanski front” u kojem su se okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost, klatno može lako da se okrene protiv njega i s najbeznačajnijim povodom
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
“Nikada sankcije nisu rješavale političke i društvene probleme. Mislim da to samo komplikuje odnose. Dodik će sankcije pretvoriti u profit tako što će ih iskoristiti u izbornoj kampanji predstavljajući se kao žrtva američko-engleske zavjere. Stranci mu već dugo pomažu da postane nacionalni epski junak i kandidat za kanonizaciju”
Pandemija korona virusa protutnjala je i kroz mnoge razvijene i uređene zemlje i ostavila teške posledice, a šta je onda mogla da očekuje Bosna i Hercegovina, gde je malo šta organizovano kako treba, a zdravstveni sistem sigurno ne spada ni u to malo. Država potpuno decentralizovana, i dalje opterećena okovima Dejtona, prošla je čak i dobro kako je mogla proći
Pred Uskrs su se u nekim od ruskih prodavnica pojavili “kuliči”, tamošnje uskršnje pogače, sa slovom Z. Neće biti primirja za praznik, ratovaće se. Pedeset i petog dana rata, zvanična Moskva je poručila da kreće “puno oslobađanje” Donjecke i Luganske oblasti. Poruku svetu preneo je Sergej Lavrov, očigledno u ime najviših instanci, preko intervuja za medije neutralne Indije. Obećao je da se neće koristiti nuklearno oružje i da se to čak ne razmatra. Rat se do sada vodio konvencionalnim sredstvima i nastaviće se tako, doduše sa svim što se ima u ruskom pozamašnom arsenalu
Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet. Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju, tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao
U Srbiji je u martu 2020. godine 43,3 odsto umetnika i radnika u kulturi zarađivalo manje od sto evra, a u aprilu ih je već bilo 50 odsto. Laički rečeno, pandemija je učinila boljom sliku o lošem položaju koji je, zbog pandemije, postao još gori
Tri velika religijska praznika ove godine desila su se u isto vreme. Nisu retki oni koji misle da bi pomirenje religije i nauke bio način da se čovečanstvo uspešno suoči i sa klimatskim promenama, pravednom raspodelom resursa i adaptacijom društva na tehnološke promene
