Apelujem da istražni organi utvrde ličnu odgovornost za poslovni kolaps Agrobanke i o tome obaveste javnost kako bi se predupredili i neki budući slučajevi zloupotrebe sredstava koja su data nekoj instituciji na upravljanje, bez obzira na to da li su ona u privatnom ili javnom vlasništvu, jer je to jedini način da se očuva poverenje u finansijski sistem zemlje
Našto čitati šta drugi misle o političarima ako sami velikaši vode dnevnike koje ne drže pod ključem?
Šta je test opšte informisanosti, šta se njime testira i meri, kakva se sve pitanja mogu naći na njemu i čemu služi deo ispita za koji se kandidat ne može spremiti?Šta je popularna, a šta masovna kultura, treba li bežati od pojedinih informacija iz ovih oblasti, i da li su pojave koje spadaju u područje interesovanja širokih narodnih masa legitimna tema istraživanja u društvenim naukama
Možemo se beskrajno raspravljati ko je ponajviše doneo poštovanje stripu kao umetničkoj formi grafičkog romana, Vil Ajzner, Alan Mur, Art Spigelman, Nil Gejman, Čarls Berns, Denijel Klouz, Kris Ver, Marđan Satrapi... Jedno je, međutim, sigurno – glasovi braće Hernandez dali su nešto neponovljivo novo početkom osamdesetih godina dvadesetog veka. To zvuči jednako uzbudljivo i ispunjavajuće i danas
Od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi zabavilo se više od 100.000 ljudi. Na 22 bine nastupilo je preko 400 izvođača. Nije bilo nijednog dramatičnog ekcesa. Od jednog do drugog stejdža stizalo se lako i brzo, bez mnogo laktanja. Čak je i "menjaža" dinara u tokene išla zadovoljavajuće brzo. Nisam muzički kritičar i nemam ambiciju da to ikada postanem. Na Egzit sam otišla da proslavim rođendan i bila je to sjajna žurka
Foto-monografija Ivana Grlića sa slikama srpskih džez muzičara svih generacija leči cinizam, estetizuje ono što treba estetizovati, pokazuje vitalnost lokalnog talenta i jednu pravu i vrednu istoriju koja je, za razliku od toliko drugih – ničim zaprljana i potresno lepa
Može li pesma Jelene Karleuše da bude stvar opšte kulture, dostojna prijemnog ispita? Ko to uopšte, i kako, može da proceni i presudi
Našto čitati šta drugi misle o političarima ako sami velikaši vode dnevnike koje ne drže pod ključem?
Demokratska stranka je do sada stekla bogato iskustvo u održanju partijskog jedinstva – rascepi teku u talasima: 1990. Liberalna stranka Nikole Miloševića, 1992. Koštuničina Demokratska stranka Srbije, 1994. Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, Narodna demokratska stranka Slobodana Vuksanović 2000, G17 plus 2003, LDP 2005
Sociolozi, antropolozi i istoričari prihvataju da je (možda) jedini prihvatljiv oblik kanibalizma onaj koji se praktikuje kada preti smrt od gladi. Ipak, taj oblik kanibalizma se događa retko i u mnogim krajevima sveta zabranjen je zakonom. Ironično, ostali oblici kanibalizma su eksplicitno zabranjeni u tek nekoliko zemalja
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, o rešavanju problema Kosova koje Srbija "svakog dana gubi" i potrebe za državnim konsenzusom po ovom pitanju. ("Press")
"Povodom intervjua Mila Đukanovića"; VREME 1122
Fernando Pesoa: Bankar anarhista
prevela Tatjana Manojlović
Službeni glasnik, Beograd 2011.
U prošlom broju "Vremena" Momir Turudić je pisao o Doku Holideju. U tekstu on pominje i dva Holidejeva slavna i teška "linkolna" sa drškama od slonove kosti, ali propušta da doda apsolutno ključni detalj, naime, da su ti koltovi bili – poniklovani
"Sve što se dešava u našim pozorištima, kao i mnoge druge stvari u našem životu, jeste veštački isfabrikovana stvarnost. Kada jednom društvu suštinski ne treba kultura, onda će ono lako naći hiljadu načina da tu činjenicu potvrdi"
Projekcijom filma Djeca Aide Begić u petak veče svečano je otvoren osamnaesti po redu Sarajevo Film Festival. Naslov ovog filma kao da sažima najmanji zajednički sadržalac većine ovogodišnjih filmova iz tzv. regije. Ne samo film Djeca, naime, nego i gotovo svi do sada prikazani filmovi u svojim najvažnijim aspektima jesu filmovi o deci, i to deci koja više nemaju ni nade, ni sećanja na nadu, nego tek najneodređeniju moguću ideju o nadi, kao u onoj čuvenoj Kafkinoj rečenici koju je izrekao u razgovoru sa svojim prijateljem iz Maribora – postoji nada, beskrajno mnogo nade, samo ne za nas
Iako ne mislim da je greh sa bilo kim razgovarati, reći ću vam: nekoliko poslednjih godina nisam imao kontakt sa biznismenima koje su mediji pod kontrolom demokrata dovodili u vezu sa našom partijom. Odgovorno tvrdim da ni Milan Beko ni Miroslav Mišković nisu dali ni dinar Srpskoj naprednoj stranci. Ne pamtim kada sam poslednji put video gospodina Beka...
To je misterija. Šta radi? Čita knjige, kaže jedan; blene u televizor, kaže drugi; sluša svoju muziku ili radio, kaže treći; sprema stan, kaže četvrti, jer žene vole uredne i čiste švalere
Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena
Kako da iskoristimo nauku, predsednik SANU u dodatku "Vremena" br. 1122 – SANU 1841–2012
Mnogima je pao kamen sa srca nakon što su izbori u Libiji protekli mirno, uz izglede da je pobedila umerena politička opcija. Međutim, zakon propisuju oni koji drže oružje u rukama, a takvih je mnogo na sve strane. Oni odgovaraju samo vođi, plemenu ili mestu iz koga dolaze i ne pridržavaju se nikakvih pravila
Intervju koji je predsednik Demokratske partije socijalista, bivši predsednik i bivši premijer Crne Gore Milo Đukanović dao u prošlom borju "Vremena", izazvao je mnogobrojne reakcije u Crnoj Gori. Prvo su se oglasila tri medija koje je Đukanović apostrofirao u intervjuu "Vremenu". Direktor "Vijesti" Željko Ivanović, direktorka nedjeljnika "Monitor" Milka Tadić-Mijović, i direktor dnevnog lista "Dan" Mladen Milutinović, uputili su otvorena pisma ambasadorima zemalja EU i ambasadorki Amerike Sju Kej Braun, povodom Đukanovićevih izjava u kojima se navodi da su ovi mediji nepatriotski i da rade protiv države Crne Gore. Osim njih, reagovale su i brojne ličnosti iz crnogorskih političkih krugova
