Pedeset sedam

Vreme dece

Svako dete ima pravo na život

Vučićev nemački uzor – Konrad Adenauer (1876–1967) i CDU

Različiti horizonti istog neba

Tokom intervjua na TV B92 u kontekstu pitanja o eventualnim razmiricama u Srpskoj naprednoj stranci premijer Aleksandar Vučić je rekao: "SNS je takozvana ‘catch all party’ za koju bih voleo da je vidim da bude adenauerskog tipa, jer je on takvu pravio od ljudi različitih uverenja, od liberala do komunista, od građanskih demokrata do nekih nacionalista. Dakle, ljudi različitih uverenja, ali koji imaju određene principe za očuvanje i napredak Srbije." Vučić je mislio na prvog posleratnog nemačkog kancelara Konrada Adenauera. S obzirom na prošlost našeg premijera, logično je da bi pravio partiju po uzoru na Adenauera, koji je rekao da je CDU, doduše, partija bivših, ali ne i sadašnjih nacista. Samo što se čini da je Vučić štošta pobrkao i da nije baš shvatio šta je Hrišćanskodemokratska unija (CDU); nije to nikakav narodni pokret koji okuplja sve i svja, već je bila i jeste striktno ideološki definisana partija koja zastupa katoličke vrednosti i interese industrije i kapitala. A vredi se ovim povodom podsetiti i ko je bio Konrad Adenauer

Intervju – Borislav Stefanović, DS

Beda i siromaštvo su okovali Srbiju

Socijaldemokratija nema odgovor na krizu koja vlada u Evropi, na krizu kapitalizma. Nema odgovor zato što pokušava da kroz nijanse primeni isti model i istu politiku. I zbog toga ja imam nerazumevanje u vrhu DS-a. Zato što se tu nalaze mnogi ljudi baštinici tog modela i sada im je teško da ga se odreknu, jer se na taj način odriču i nekih svojih mladalačkih zabluda. Ovo što nudimo ja i ljudi oko mene jeste nešto suštinski novo i moderno. To nije deo izolacionističke levice, nije deo levice koja je za jednopartizam ili za gušenje građanskih prava. Ovo je evropska levica

Intervju – Miroslav Momčilović, režiser i scenarista

Nežnost u apokaliptičnim vremenima

"Ovo što sada živimo je kao u vremenu ranog hrišćanstva. Onim ljudima koji su držali do nekog sistema vrednosti, koji su držali do sebe, njima je jako teško, oni su se sklonili, postali su nevidljivi, oni su, u prenesenom smislu u šahtu. Baš kao što su beskućnici nevidljivi, nevidljivi su i dobri lekari, inženjeri, matematičari, fini i pristojni ljudi, oni koji nisu vaspitavani da preko leševa dolaze do nečega. Oni su u šahtu, tom nekakvom podzemlju – tu je Srbija koja vredi. To su ljudi koji se druže između sebe, nemaju novca da izlaze, sami su u svojoj državi postali građani drugog reda. A s druge strane, onaj Beograd gore trešti i šljašti"

(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.

Na kauču s Končitom

Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope

Intervju – Aleksandar Rafajlović, umetnik

Pravo na slobodu

"Moje bavljenje precima i ova izložba je u stvari borba na za osnovna ljudska prava: pravo na život, pravo na slobodu, pravo na istinu, na radost... Nijedno od tih prava više nemamo..."

Intervju – Radoslav Milojičić Kena, predsednik opštine Smederevska Palanka

Zašto je Smederevska Palanka bila u mraku

"Veoma je teško da bilo koji ozbiljan investitor odluči da dođe u zemlju u kojoj ombudsman biva napadan od ministara i premijera te zemlje, u kojoj predsednik republike optužuje policiju da ga prisluškuje, a njega ministarka optužuje da je kriv za nesreću koja je mogla da se desi, za prosutu kafu, u zemlju u kojoj se od strane tajne službe prisluškuju politički neistomišljenici, u kojoj se gase pojedine televizijske emisije koje nisu naklonjene aktuelnom režimu"

Droga i sport – slučaj Nikole Rađena

Lica sa ožiljkom

Naš proslavljeni vaterpolo reprezentativac suspendovan je zbog korišćenja kokaina i najverovatnije je na taj neslavan način završio karijeru

Saborovanje na Ravnoj gori, »transkripti« reportera »Vremena«

Četničke igre

Dvojica se nameračila na uramljenog Dražu, đuture uzimaju i Kalabića, kad za slavu metnu na zid, niki nema da pipne...

Zašto sam izašla iz žirija za nagradu »Duga«

Helena, izvinite

Potez GSA da transrodnoj osobi Heleni (M.V.), koja je imala većinu glasova žirija, uskrati nagradu za borbu protiv homofobije i transfobije, jeste transfoban. Zastrašujuće je da transfobija dođe iz krugova koji treba da se bore protiv nje, naročito ako joj koren leži u sitnom, šićardžijskom politikantstvu

U susret Sterijinom pozorju

O jagodama i teatru

Ovogodišnje jubilarno, 60. Sterijino pozorje biće održano od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu i predstaviće u zvaničnoj selekciji devet predstava

Kruševac – Poslovi porodice Gašić

Privatni biznis i državne pare

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak utvrđivanja sukoba interesa u slučaju Bratislava Gašića. Potpredsednik Srpske napredne stranke (SNS) i aktuelni ministar odbrane kao gradonačelnik Kruševca odobravao je novac iz gradskog budžeta medijskim preduzećima u vlasništvu članova svoje porodice. Gašić u izjavi za BIRN kaže da nije bio u sukobu interesa. "Pa ne mogu ja da se odreknem svoje porodice", obrazložio je on

Intervju – Prof. dr Slavoljub Dragićević, vanredni profesor Geografskog fakulteta, katedra za fizičku geografiju

Sistemske smetnje na vezama

"Kako da ne: količina vode koju razlijete preko preciznih snimaka terena koji postoje, pa se preko modelovanja dobije koje su plavne zone, dokle će ta voda da dosegne. Modeli postoje i rade. Nije to ništa novo, jedino što smo svi bili iznenađeni. Pored prenosa informacija, i sistem osmatranja je negde zatajio. Da se razumemo: nije se poplavni talas formirao na teritoriji Obrenovca, već je krenuo od Jablanice i Obnice, pa Rabasa, Kladnice, Tamnave i Ljubostinje i dalje redom – Ribnice, Toplice, Ljiga... Na svim tim rekama postoje automatske stanice koje su dojavljivale ekstreme. To je neko morao da prati i da sve uključi u analizu"

Baba Sokica

Civilno vazduhoplovstvo

Air Serbia i njeni piloti

Tek što je nova avio-kompanija osnovana, njeni piloti su se sindikalno organizovali, sve u neznanju da je došlo drugo vreme – korporativno. Menadžment ih je neko vreme ignorisao, pa je onda pripretio, ali piloti se nisu dali. Sada je situacija rovita

Intervju – Dragoljub Zbiljić, direktor kompanije Energotehnika Južna Bačka

Kako smo isušili more

"Već godinama je praksa da svaki tender na kome pobedi srpska kompanija bude osporavan; sumnja se u stručnost, traže se zakulisne radnje i vidi navodna korupcija. Ako posao dobije bilo koja inostrana kompanija, automatski se sve smatra regularnim. Postoje zagovornici teze da sami ništa ne umemo da uradimo"

Drugačiji dijalog Beograda i Prištine

Kad žene razgovaraju

Već tri godine poslanice srpskog i kosovskog parlamenta i žene iz javnog života Srbije i Kosova razgovaraju i sarađuju. Rezultat je vidljiv u filmu pod naslovom Sledite nas u kojem govore šta ih je povezalo, ali i o susretu ove nedelje u Beogradu koji će prvi put biti otvoren za javnost

In memoriam

Dragoljub Todorović (1948–2015)

Beskompromisni borac za istinu

Crvena zvezda i Dinamo – četvrt veka kasnije

Maminjova pravila

Dok je beogradski tim posle maksimirskog skandala postao prvak Evrope, a potom pao u dužničko ropstvo iz koga se ne nazire izlaz, zagrebački tim je preuzeo kontroverzni menadžer iz Bjelovara i napunio klupsku kasu sa 140 miliona evra

Muzika – Bertran Kanta

Protiv osrednjosti

Iščekivanje novog albuma francuskog dua Detroa još jednom skreće pažnju na karijeru i sudbinu kontroverznog francuskog muzičara Bertrana Kantae

Protesti u Makedoniji – Podeljena zemlja

Ova ne e na arno

I pored žestoke kampanje provladinih medija da će protesti građanskih organizacija i opozicije ispred makedonske vlade biti nasilni, prošla nedelja protekla je mirno. Vladajuća VMRO-DPMNE odgovorila je sutradan kontramitingom, na kojem je premijer Nikola Gruevski poručio da mu na pamet ne pada da dâ ostavku. Za dva dana centrom Skoplja prodefilovalo je na desetine hiljada međusobno suprotstavljenih građana. Tenzija se ne smanjuje, rasplet tek predstoji. Kao što neko reče: "Ova ne e na arno" (Ovo ne sluti na dobro)

TV manijak

Šta bi bilo da je bilo

Jedan oblik srpske kombinatorike postao je deo zvanične političke prakse. U pitanju je virtuelna istorija i misaoni eksperiment sa mogućim alternativama: Eeee, ali da je Draža pobedio, da su nas 1948. okupirali Rusi, da je preživeo Đinđić, i tako unedogled... Našoj epskoj tradiciji nije dovoljan samo jedan ishod

Skupštinsko pisanje istorije

Četnici – partizani 12:5

Na­rod­na skupšti­na je ču­do jed­no, a de­mo­kra­ti­ja još ve­će. U uto­rak su na­rod­ni pred­stav­ni­ci, njih 213 od ukup­no 250, iz­gla­sa­li iz­me­ne Za­ko­na o pra­vi­ma bo­ra­ca, voj­nih in­va­li­da i čla­no­va nji­ho­vih po­ro­di­ca po ko­ji­ma se iz­jed­na­ča­va­ju pra­va čet­ni­ka i par­ti­za­na, a kao pan­dan par­ti­zan­skoj uvo­di se "Rav­no­gor­ska spo­me­ni­ca 1941"

Esej u fragmentima – O poeziji Pavla Goranovića

Poljubac dug kao pjesma

O Imenima čežnje, novoj zbirci pesama savremenog crnogorskog pesnika Pavla Goranovića

Lični stav

Šta satovi otkucavaju?

O rekonstrukciji Narodnog muzeja

Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića

Ništa nije rešeno

Po ovakvom slovu zakona može se rehabilitovati bilo ko od onih iz Drugog svetskog rata u Srbiji. Mihailović je tek 1946. godine potpao pod pravdu, jednako političku kao što je pravda bila u Evropi prema izdajnicima, kvislinzima i zločincima koji su "čistili" teritorije, svoje i tuđe, od ljudi drugih nacionalnosti