Dragoljub Kavran, predsednik Saveta za državnu upravu
Legitimizacija vlasti
Ambijent u kome se ustav pravi nije određen unutrašnjom dinamikom, nego dinamikom spoljnih uticaja na ambijent u kome formulišemo svoju pravnu državu
Vojislav Stanovčić, SANU
Podela vlasti
Ustav je da ograniči vlast, da je sabije, njenu volju, da je pod neka pravila podvede
Slobodan Samardžić, Fakultet političkih nauka, Beograd
Legitimnost, legalnost i efikasnost
Glavni problem uređenja vlasti po svoj prilici će se kretati na liniji odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, a u trouglu tri organa vlasti – parlamenta, vlade i predsednika Republike
Marijana Pajvančić, Pravni fakultet, Novi Sad i CESID
Važnost procedure
Sa ustavnim promenama nužno je vratiti se osnovnim vrednostima: garantovanju ljudskih prava kao univerzalnim vrednostima i konceptu ograničene vlasti, odnosno političkoj volji i spremnosti da se vlast vrši u granicama prava, u čemu je neophodno postići minimalan konsenzus
Miroljub Labus, Pravni fakultet, Beograd
Rešivo u kratkom roku
Ali zaista ozbiljnih pitanja je mnogo manje, možda jedno-dva, koja se odnose na teritorijalnu organizaciju vlasti i na položaj Kosova i Metohije u novoj srpskoj ustavnoj vlasti
Izjava nedelje
„To je neki kentaur, koji ima dve zadnjice i nijednu glavu.“
Matija Bećković, književnik, govoreći o novoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore ("Blic")
Kolektivni centri
Korak od deset godina
Komesarijat nije pokrivao troškove kolektivnih centara poslednja četiri meseca pa su dugovanja narasla ukupno na skoro osam miliona dolara, što je praktično jedan njihov godišnji budžet. Međutim, to je manji problem u odnosu na primedbe koje je na rukovođenje stavio glavni donator UNHCR-a
Draško Petrović, generalni direktor Telekoma – Srbija
Uvećana vrednost kompanije
Pošto su italijanski partneri prestali da dolaze na sednice Upravnog odbora, nije postojao kvorum za njegov rad i odlučivanje, pa je Telekom Srbija praktično bio blokiran poslednje dve godine. Otkupom italijanskih akcija sve ovo se menja – deblokira se Upravni odbor i kompanija će moći normalno da radi
Revizija "medijskog rata"
Ko? Je l’ ja?
Prema tadašnjim objašnjenjima Dona Forbsa, šefa biroa Rojtersa, i Tima Heritejdža, njegovog zamenika i naslednika, njima je upravo Vjekoslav Radović servirao priču, a oni su poverovali i pustili vest. Niko od njih nije rekao da je Vjeko Radović bio "poslan u Vukovar da pronađe bebe", pa da je njegovom zaslugom vest bila ubijena, kako on sada tvrdi u "Politici"
Zatvorska ponuda haškim osuđenicima
Skandinavija, robija obećana
Na top listi želja haških pritvorenika, pa i Biljane Plavšić, za sada vodi zatvorski smeštaj u Švedskoj i skandinavskim zemljama. Ostatak zatvorske ponude prilično je raznovrstan, a konačna odluka o zemlji u kojoj će osuđenici izdržavati kaznu prepuštena je predsedniku Tribunala
Jedanaest godina zatvora za Biljanu Plavšić
Upotreba priznanja
Dok bivšu predsednicu RS i dalje pokušavaju da ubede da moguće smanjenje tek odmerene kazne "odradi" kroz svedočenje u nekoliko procesa, njeno priznanje uvode na mala vrata kao nešto što bi veoma brzo moglo da dobije status "presuđene činjenice" i bude od strateške važnosti
Priručnik za bežanje iz zemlje
Put u toplije krajeve
Strani pasoši se mogu nabaviti po ceni od 5000 dolara)u nekoliko konzulata siromašnih zemalja. Oni su veoma rizični pre svega zbog jezika. Najprihvatljivi je bugarski i u Sofiji nije velik problem da se nabavi ispravan, a i najjeftiniji je. Ipak, najbolje je preći meku granicu uz pomoć policajca, imati naš dobro "urađen" pasoš sa fotografijom nosioca i tuđim generalijama
Proglašavanja država Srba i ostalih
Kratka hronika sudbonosnih dana
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije i Crne Gore
Start trogodišnjeg ogleda
Tenzije i partijska podeljenost, umesto svečarske atmosfere zbog stvaranja nove države, obeležile su rad parlamenta u kome se, nakon višegodišnje pauze, nalaze i predstavnici vladajuće Crne Gore
Slavko Živanov
Šta je to Antonić otvorio?
Miloš Stanojević
Čije su „naše“ pare
Tamara Kaliterna
Sve je počelo s Anastasijevićem
Mirjana Vasović
Proizvodnja nacionalista
Španija - košarka
Navika pobeđivanja
U jednom od prošlih brojeva pozabavili smo se "srbizacijom" Katalonije, odnosno velikim brojem naših trenera i igrača koji rade u Barseloni. Prvi opipljiv rezultat opredeljenja rukovodstva Barselone za naše stručnjake i igrače stigao je u nedelju 23. februara, kada su košarkaši Barselone osvojili Kup kralja pošto su u finalu, posle produžetka, savladali Tau Keramiku iz Vitorije sa 84:78. Dejan Bodiroga izabran je za najboljeg igrača turnira a Svetislav Pešić je već u prvoj sezoni u Španiji upisao prvi trofej na već ionako podužoj listi uspeha. Barsa je htela njega, on je hteo Bodirogu, s kojim je na poslednja tri velika takmičenja osvojio tri prva mesta: Evropsko prvenstvo u Istanbulu 2001, Svetski šampionat u Indijanapolisu 2002. i sada španski Kup kralja 2003. Tandem koji pobeđuje govori za "Vreme" o svojim utiscima posle pet meseci u Barseloni
Haški sud
Državna bezbednost prikazuje – crvene beretke i prijatelji
Kućni video snimak iz zbirke Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti koga se dokopalo haško tužilaštvo retka je ilustracija onoga na šta cela ta priča iznutra liči. Još ređa je prilika da se svi akteri ovako skupe i slikaju zajedno: od Miloševića do Žike Crnogorca. Bilo je tu smotri, vojne muzike, zdravica, pucnjave, jela i pića; sve, međutim, u jednoj opipljivo prigušenoj atmosferi prećutne neugodnosti
Intervju - Đorđe Krstić
Ajnštajn i Mileva
Nema sumnje da Albert Ajnštajn nije bio fer prema Milevi i da ga je zbog toga donekle pekla savest. O tome svedoči više dokumenata. Njegovo ponašanje možda je moguće objasniti, ako ne i razumeti