Na današnji dan
Željko Malnar: U potrazi za staklenim gralom
Željko Malnar, putnik, avanturista, tragač, putopisac, novinar, jedna od najpopularnijih ličnosti poznog socijalizma u Jugoslaviji, umro je 9. jula 2013. godine
In memoriam
Tatjana Tagirov (1961-2017): Ljudskost i hrabrost na sav glas
Prošlo je pet godina otkada je otišla iz života u svom stilu: furiozno, na bum-tras. Takva je bila i kad nešto odluči, bilo da je u pitanju tema o kojoj želi da piše ili bakalar koji sprema za pola redakcije
Intervju: Ivan Čolović
Scena je spremna za spomenik Miloševiću
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
Intervju: Vladimir Međak, ekspert za evropske integracije
Plodovi kukavičke i autodestruktivne politike
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Nuspojave
Komšinica i suklata
Ivan Barbalić i njegova familija dvadeset i pet godina žive svugde osim u svom (“društvenom”) stanu u Kapetana Radiča Petrovića 12, a gubitnici poput mene povremeno o tome prigodno nešto napišu, tek da ne bi umrli od sramote
Intervju: Haris Pašović, reditelj
Fašizam je nulta tačka zla
“Postavio sam stvar iz ugla: zašto zlo voli umetnost? Pitanje zašto su neki umetnici sarađivali sa nacistima na vlasti donekle možemo i da shvatimo jer odgovor je u njihovom oportunizmu, konformizmu, zbog toga što su želeli da izgrade karijere i nisu birali sredstva da stignu do cilja. Ali, ono o čemu mi manje znamo i iz istorije i iz literature jeste to zašto zlo voli umetnost. A izgleda da zlo baš voli umetnost, da želi da umetnost bude deo njegove misije uništenja”
Fijat: Šta je Srbija dala, a šta je dobila
Nova era istog sipanja para u bunar
Malo ko se uopšte u javnosti zapitao: a kakve su to državne firme koje mogu preko noći da prime stotine radnika, a da prethodno nisu imale potrebe za njima? Još se manje ljudi zapitalo zašto Srbija treba da daje 48 miliona evra kompaniji koja je samo tokom 2021. godine imala konsolidovani prihod od 149 milijardi evra
Portret
Novinar sa zaplenjenom jaknom
Miodrag Zarković je dugo u novinarstvu, ali je postao zvezda tek za publiku desničarskih Jutjub medija. Jedan je od retkih srpskih novinara koji izveštavaju sa fronta u Ukrajini. Tamo Zarković otvoreno navija za Ruse
Siniša Škarica – izdavač i urednik ploče Odbrana i poslednji dani
Idoli i Konstrakta su sa istih ulica
Povodom 40-godišnjice “najboljeg Yu albuma svih vremena” – jubileju o kome se ovih dana mnogo govori, a u susretu reizdanju te ploče – pred nama je sasvim neobičan susret starih znalaca. Pitanja postavlja jedan od prvih koji je onomad u zagrebačkoj štampi jasno i glasno pisao o VIS Idolima. Njegov sagovornik, međutim, suprotno od gotovo opšte saglasosti, to tako hvaljeno izdanje ne vidi u samom vrhu domaće muzičke istorije
Dvorske intrige: Afera prisluškivanje
Predsednik, ministar i sekretarka i Đuka
Dijana Hrkalović skrušeno tvrdi da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Aleksandra Vučića i njegove porodice zapravo deo dogovora između predsednika države i Nebojše Stefanovića. Za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića?
Samit EU i Zapadnog Balkana
Praznih ruku iz Brisela
Status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju dodatno je erodirao ionako poljuljan kredibilitet Evropske unije na ovim prostorima, dok je pristup Brisela prema Zapadnom Balkanu na nedavnom održanom Samitu EU novim kandidatima već prvog dana pokazao da razloga za slavlje i nema previše
Na licu mesta: Bor
Rudnik koji život daje, ali i uzima
Rade Jenić redovno poseti Oštrelj i posadi malo krompira i luka u bašti porodične kuće, “za dušu”. Ali plod ne pojede. Seća se da je nekad bilo preko pedeset izvora vode, pa čak i jedan termalne. Sada su svi presušili jer rudarstvo zahteva enormne količine vode, a nema nijednog pogona za prečišćavanje
Na današnji dan
Stogodišnjica rođenja pesnika: Čuda Vaska Pope
Jedan od najvećih pesnika srpskog jezika, Vasko Popa, rođen je u Grebencu, kod Bele Crkve, 29. juna 1922. godine. Objavljujemo dva teksta Branka Kukića, pisca i urednika časopisa i izdavačke kuće "Gradac", posvećena Vasku Popi i njegovom delu.
Na današnji dan
Slobodan Milošević pred Haškim sudom: Pritvorenik broj 039
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Na današnji dan
„Blejd raner“: Da li su ljudi androidi
Pre 40 godina prikazan je film „Blejd raner“ Ridlija Skota, remek-delo svetske kinematografije. Prenosimo tekst objavljen u broju , povodom nove verzije istog filma, u kome je nenadmašnog Harisona Forda u glavnoj ulozi zamenio Rajan Gosling
Intervju
Vladika Grigorije: Moje suočavanje sa samim sobom
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
Slučajevi: Dijana Hrkalović vs. Nebojša Stefanović
Razvod uživo
I dok javnost Srbije plovi u moru pod burom, u institucijama nema vetrova, prava bonaca. Naime, kako mediji saznaju, povodom javnih optužbi koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela u intervjuu za Objektiv.rs protiv ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je da takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu, te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim
Politika kao sudbina
SNS ili DOS koji je preživeo
Iako je to u delu javnosti najveća blasfemija, sličnost između Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića na nivou uključivanja različitih aktera u sopstveni politički projekat iz godine u godinu postaje vidljivija. Novi gradonačelnik Beograda, koji nije “organski” naprednjak, dodatno učvršćuje ovakvo uverenje
Na licu mesta: Negotin
Grad pred umiranjem ili novom nadom
“Napuštao sam rodni kraj – činilo mi se zauvek. S bolom u grudima piljio sam u brda iznad seoskih krovova, u zabrane i vinograde. Svaki čas sam se osvrtao da pogledom dotaknem orahove krošnje, crveni krov očeve kuće i, nad njim, jedini bor u selu.” (odlomak iz romana Raslo mi je badem drvo Živojina Pavlovića)
Lični stav
Ničiji stadion
U ovom trenutku nacionalni stadion za pet-šest utakmica reprezentacije godišnje, plus finale kupa, niti je neophodan, niti je investicija, niti može doprineti vraćanju “večitog derbija” u sportske okvire
Pogled iz plesne lože
Pitanja jednog baleta
Tri izvođenja Žizele, baletski maraton u Narodnom pozorištu, dala su našoj kulturnoj sceni poduhvat kakav nije imala, potvrdu potencijala beogradskog Baleta, ali i utisak da su igračima hitno potrebni iskusni baletski pedagozi sa zapadne međunarodne baletske scene. Ne više sa istoka
Vesti
Svetski dan izbeglica: U Srbiji 55 odsto više migranata iz Afrike i Azije
Broj migranata iz Azije i Afrike povećao se za 55 odsto. Iz Ukrajine, pomoć srpskog Komesarijata je zatražilo 2.020 izbeglica. Tragedije novih kriza ne smeju da potisnu probleme ratova Devedesetih
Vesti
Dodik sa Putinom: Ruski čovek na Balkanu
Putin je Dodiku rekao da ceni njegovo protivljenje uvođenju sankcija Rusiji. Za Dodika, najbližeg BiH saradnika srpskog predsednika Vučića, sastanak je bio važan sa puno razumevanja. Mnogi u Republici Srpskoj susret vide kao Dodikovu propagandu i prikupljanje po kog političkog poena uoči izbora u BiH najavljenih za 2. septembar
Uloga pojedinca u istoriji
Nemački kancelari i sudbina Srbije
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
Lični stav
Dug je put do derbija
Kao da su čitav ovdašnji sport i institucija derbija potonuli u pravila koja diktiraju “navijači”, kao da je biti njima po volji s vremenom postalo važnije i od samog sporta, kao da sportske pobede i uspesi imaju smisla samo kroz “navijanje protiv”
Intervju: Milan St. Protić, istoričar
Putin je veliki Milošević
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”