Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade i hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Predsednik Srbije zna u metar koliko je izgrađeno puteva i auto-puteva, imena svih sela i zaselaka u Srbiji i probleme sa kojima se suočavaju. Silne činjenice ili nešto što liči na njih kod velikog broja recipijenata proizvode osećaj autentičnosti, jer neko ne može da govori neistinu, misle oni, ukoliko recimo kaže da su u nekoj novoj fabrici zaposlena 372 radnika, ili da je izgrađen put od 34,67 kilometara
Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Visoka inflacija, nizak rast, visok dug, geoekonomska konfrontacija, korišćenje ekonomije kao oružja, trka u naoružavanju, erozija društvene kohezije – s takvim rizicima nas ovih dana u Davosu suočavaju bogati koji lako podnose gubitak milijardi i vole da pričaju sirotinji kako da živi i političari nedorasli izazovima vremena na forumu pod naslovom “Saradnja u fragmentiranom svetu”, koji podseća na nemoguću misiju
„Naravno, sve zavisi ko će biti članovi novog Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Bilo bi dobro da budu ljudi koji se bave filmom, a ne iz redova političkog establišmenta. Pokazalo se u dosadašnjoj praksi da to ne valja“
Treći put od kako je počeo rat u Ukrajini, Evropski parlament usvaja rezoluciju kojom ultimativno poziva Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i napravi vidljiv pomak u oblastima demokratije i vladavine prava. Aleksandar Vučiće je rezoliciju nazvao „bezobraznom i bezobzirnom“, a one koji su je usvojili „licemerima“
Iz Davosa, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu, predsednik Vučić je poručio da će se nakon sastanka sa pet međunarodnih predstavnika i Lajčakom, obratiti javnosti sa novim merama. Rezoluciju Evropskog parlamenta o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa EU koja je danas usvojena, predsednik Vučić je nazvao licemernom, i omčom oko vrata celoj Srbiji
Pre godinu dana u Srbiji je održan referendum o promeni Ustava u vezi pravosuđa koje je, tvrde pravnici, i dalje pod uticajem vlasti. Vlada je danas donela set zakona u skladu sa izmenjenim Ustavom
Od svih zemalja u regionu, prošle godine je jedino Severna Makedonija imala niži ekonomski rast od Srbije, podatak je Svetske banke. Najviše ima Hrvatska 6,6 odsto. Srbija ima 2,5 odsto
