U beogradskom Domu omladine u toku je izložba posvećena jednom od naših najvećih karikaturista – Pjer Križanić, istoričar jednog vremena. Njegove karikature su i danas politički provokativne, umetnički ubedljive, psihološki precizne
Šta su povodom gromopucateljne izjave prvog potpredsednika vlade o kraju koji mu se bliži napisali Svetislav Basara, Miloš Vasić, Vesna Pešić i moja malenkost, dok su sumrak jednog kulta prećutali oni kojima se kraj takođe bliži
Najstariji evropski rudnici bakra, sedam hiljada godina stari, jesu Rudna Glava kod Majdanpeka i Ai Bunar u Bugarskoj. Početkom septembra, na vinčanskom lokalitetu Pločnik u blizini Prokuplja, izvršen je zanimljiv eksperiment. Dvadesetak učesnika iz više zemalja pokušalo je da topi rudu i napravi predmete od bakra, na način kako se to činilo u praistoriji
Činilo se da je vojna intervencija u Siriji predvođena Sjedinjenim Američkim Državama pitanje dana, pa pitanje nedelja, a sada se odlaže na neodređeno vreme. Zahuktalu vojnu mašineriju prvo je usporio britanski parlament, koji je većinski glasao protiv bombardovanja režima Bašara el Asada. Ratničke planove predsednika SAD Baraka Obame potom su pokolebali i negativno javno mnjenje kod kuće i neizvesna podrška Kongresa. A zatim je Rusija svojom diplomatskom inicijativom pružila mogućnost Obami da se iz nezgodne situacije izvuče koliko-toliko neokaljana obraza
Ne mogu da kažem da mi je svejedno šta će u gradu u kome živim učiniti sa mestima sa kojih su u smrt odvedeni moj otac i moja majka. Ne mogu da kažem da nisam radoznao. Ali sam uveren da moja generacija i ja o tome ne treba da odlučujemo. To je pitanje za naše sinove i kćeri, naše unuke, da li žele da se sećaju šta su njihovi preci doživeli ili kako su umrli, na koji način to da beleže ili ne obeleže, da li da se opterete našim bremenom ili da ga zbace sa svojih ramena
Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za Kosovo i Metohiju ("Blic")
"Ja sam i sâm sredinom devedesetih godina doživeo transformaciju. Pre formiranja višestranačja i na samom početku devedesetih, izgovarao sam neke neodmerene i prejake reči"
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem
"Bilo je to sasvim izvan grada. Pošto smo prešli most na Savi, pošli smo duž dve staze sve do jednog komada zemlje okruženog šipražjem, gde se uzdizalo nekoliko oronulih paviljona", napisao je Nikola Buvije u knjizi Upotreba sveta. Šezdeset godina kasnije krajolik se nije promenio, samo što se grad spustio nadomak nekadašnjeg nacističkog logora, preteći da pregazi sve znakove smrti o kojima svedoči neprimetna mermerna ploča na kojoj piše da je ovde "uz pomoć domaćih izdajnika, svirepo mučeno i ubijeno preko 40.000 ljudi iz svih krajeva naše zemlje"
Biti ministar bilo čega i bilo gde nikada ne može biti vanpolitičko delovanje; ako naprosto preskoči prethodnu godinu sistematskog štetočinstva svojih prethodnika, Ivan Tasovac ne može steći verodostojnost za budućnost
Deset godina droga na nivou Republike nije uništavana, pitaj boga koje količine se čuvaju po policijskim upravama, tako da su moguće zloupotrebe, da se zaplenjena droga vrati na ulicu
"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."
Aleksandar Vučić je opet pokazao kako su kod njega i nož i pogača. Možda Dačić prvi poteže obarač i, što je važnije, obara neprijatelja, ali Vučić "iz mrtvih diže". Lider naprednjaka em je konsolidovao redove i u stranci i u vladi, em je doveo na najznačajnija mesta u Nemanjinu 11 ljude kojima će biti i otac i majka. Uključujući i Mlađana Dinkića
ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik SNS, članovima Glavnog odbora stranke ("Informer")
Savetnička istina ili varka: listi ministara, što bi rekao Slobodan Jovanović, neopterećenih knjiškim znanjem dodaje se lista moralno rovašenih imena neopterećenih domaćim iskustvom
Medijsko-tribinaška energija uložena u smenu Tomislava Karadžića dala je rezultat kojim su zadovoljni i inicijatori i predmet kampanje. A zima je daleko
Zaista je apsurdno da isti oni, koji se zgražavaju nad "zločinima" Udbe i Ozne, istovremeno veličaju njihovog organizatora i šefa Aleksandra Rankovića. Jednako je glupo da oni koji u Golom otoku vide simbol zverstava Titove Jugoslavije, idealizuju Rankovića, pa valjda je jasna, ako ništa drugo, a onda odgovornost šefa tajnih službi za sve što se u tom logoru i oko njega događalo. A prosto naprosto laže onaj ko o ubeđenom Jugoslovenu i komunisti govori kao o nekakvom tobožnjem "srpskom patrioti", da ne kažem nacionalisti
Na sugestiju uredništva sarajevskog književnog časopisa "Novi izraz" (izdavač: PEN centar Bosne i Hercegovine) Muharem Bazdulj je s Mirkom Kovačem početkom 2009, a u povodu njegovog sedamdesetog rođendana, napravio veliki tzv. biografski intervju. Intervju je objavljen u dvobroju "Novog izraza" 45-46, u leto iste godine. Povodom Kovačeve smrti, "Vreme" prenosi najzanimljivije delove ovog razgovora
Politika je jedno, a šoping nešto sasvim drugo. Srbi iz Kosovske Mitrovice ne libe se da kupuju u hipermarketu u južnom, albanskom, delu grada. Ali na spomen Hašima Tačija prvo misle na trgovinu ljudskim organima, nestale, prognane. Otuda i toliki otpor prema lokalnim izborima u režiji Prištine
Nije Ranković govorio ništa ni o čemu niti ima indicija da je uopšte imao šta da kaže, ali je "narodna" imaginacija govorila u njegovo ime
