Intervju – Goran Musić, ekonomista

Gde je nestala radnička klasa

"Strane direktne investicije se nekritički prizivaju kao jedina poluga rasta. Niko ne postavlja pitanje da li će šire stanovništvo zaista profitirati od dolaska stranih kompanija. Dovoljno je osvrnuti se na životni standard ljudi u Bugarskoj i Rumuniji da bismo shvatili da ulazak u EU i uspeh velikog biznisa ne povlači za sobom automatski i blagostanje običnih građana. Istina je da je državni aparat Srbije danas u potpunosti zavisan od projekata i donacija koje odobrava EU na isti način kao što su domaći tajkuni zavisni od stranih banaka"

Ratni veterani u Srbiji

Ljudi kojih se svi odriču

Zašto gotovo niko u svoj CV neće da stavi učešće u ratovima; kako se danas promišlja vlastiti boravak na ratištu; ko sve pati od postraumatskog sindroma; kakav je društveni položaj ratnih veterana i zbog čega su oni stigmatizovani i marginalizovani

Stend-up

Na noge lagane

Peđa Bajović: ‘Velike stepenice’
Beograd, ponedeljak, 08. IV 2013.

In memoriam

Đorđo Vukoje (1949–2013)

Lovac Joca

"Novac"; VREME 1159

Knjige

Provociranje osrednjosti

Muharem Bazdulj: Karlovački mir
Cenzura, Novi Sad 2012.

Vojislav Šešelj, 10 godina u pritvoru

Muljanje u karakazanu

Skupom u beogradskom Domu sindikata pod nazivom "Stop haškoj tiraniji" i protestnom šetnjom centralnim beogradskim ulicama, članovi Srpske radikalne stranke su 24. februara obeležili deset godina od kako se Vojislav Šešelj nalazi u pritvoru u Ševeningenu. Iako je prošla decenija od Šešeljevog odlaska u Hag, presuda još nije doneta

Lični stav

Kakva nam je parlamentarna reforma potrebna

Šta nam je onda činiti da izbegnemo dve opasnosti – prvu: parlament sastavljen od demagoga i cirkusanata – i drugu: parlament sastavljen od sterilnih i nabeđenih elitista, koji neće imati produktivan odnos sa građanima

Izbori u Italiji

Socijalista, komičar, tehnokrata i Berluskoni

Ne zna se ko bi mogao da formira i da li će uopšte biti moguće da se sastavi nova vlada. A od toga zavisi i ekonomska stabilnost Italije i čitave Evrozone

Intervju – Nela Bojović, PR menadžer Wiener Städtische osiguranja

Deset godina odgovornog poslovanja

"Zaposleni su naša najvažnija investicija. U vreme ekonomske krize, kada su svi otpuštali, suočeni sa padom produkcije, naša kuća se nije odrekla nijednog radnika jer zaposlene doživljavamo kao ključ našeg tržišnog uspeha i osnovnu snagu izgradnje svoje liderske pozicije"

Tehnološka paradigma

Kraljevstvo za grafen

Evropska komisija je za istraživanje najtanjeg i najčvršćeg materijala na Zemlji naučnicima dodelila celu milijardu evra, što je jedna od dve najveće sume koje su u Evropi ikad uložene u jedan naučni projekat. Zašto?

Društvene mreže

Kresni prijatelja svog

Koliko god atraktivno zvučao naziv aplikacije za Fejsbuk "Kresanje sa prijateljima" (Bang with friends) i koliko god pobuđivao pažnju medija i bio povod za priču, malo ko zaista misli da će sve to izazvati bilo kakvu vrstu nove seksualne revolucije. Uostalom, da li jedna aplikacija može da podstakne nekog na stvari koje mu inače ni u ludilu ne bi pale na pamet

Ivo Andrić

Njegoš kao tragični junak kosovske misli

Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine

Izjava nedelje

»Vi mislite da neko samo pijan može da vam kaže u oči sve što ste zaslužili.«

Ivica Dačić, premijer, replicira Marku Jakšiću, poslaniku DSS-a, na njegovu opasku da je pijan (B92)

40 godina od albuma Berlin – Lu Rid i pop mitologizacija Evrope

Beg u Berlin

Prošle godine prešao je sedamdesetu i objavio album sa Metalikom, kao i novu knjigu autorskih fotografija. Ali pre tačno četiri decenije Lu Rid je s neskrivenim ponosom potpisao jedan od najmračnijih i najpotcenjenijih albuma svih vremena, egzistencijalistički esej pod imenom Berlin

Politička lutrija 2012.

Dobitnici i gubitnici

Kako su završili prošlu i s kakvim koferom ulaze u ovu godinu? Pet najvećih dobitnika i pet najvećih gubitnika na političkoj sceni Srbije

Danska poljoprivreda

Politika bogatstva

Prosečni danski poljoprivrednik obrađuje 65 hektara zemlje, sa jednog hektara se požanje 6,7 tona pšenice, prosečna danska krava daje 9000 litara mleka, prosečna danska krmača oprasi 28 prasića godišnje

Ličnost godine – Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk)

Simboli venčanja Istoka i Zapada

"Čak i ta državnost, prvo, nije do kraja ostvarena, a drugo nije donijela nešto što bi čovjeku omogućilo ličnu sreću, tako da smo ovdje pred jednim duboko uzburkanim duhovnim stanjem na obe strane. Kao episkop, ovdje primam i Albance i Srbe i sa svima razgovaram, i kod svih osjećam žudnju za nečim stabilnim, što se ne mijenja, što čuva ljudske vrijednosti i vrline bez pogovora, da ne mogu da se mijenjaju s vremenom"

Pozorište – Galeb

Sedam sati, pa šta?

Tomi Janežič je u Srpskom narodnom pozorištu sastavljao i rastavljao Čehovljev komad stvorivši modernu i inventivnu, a opet i "klasičnu" predstavu, onu koja nam se obraća na srcu i umu uzbudljiv način

Smijurijada

Mada sam svoju pamet mogao i na nečem značajnijem pokazati

Kako ovo, a kako ono? Najbolji odgovor dade Aca Lukas, navodeći Olivera Dragojevića, koji ne živi sa galebovima. Smisao je u tome da njega svi znaju po pjesmi Moj galebe, ča nije njegova, nego od Zuppe/Runjića, međutim, ljudi često poistovjećuju pjesmu i pjevača, pa to ovaj na umu ima i na to primjedbom cilja. Štoviše, Dragojević nije skladatelj, niti radi pjesme, Moj galebe ga je napravila, kao Kokera Mala pomoć mojih prijatelja, izuzev, naravno, nenastupanja u Srbiji, jer to mu je najveći uspjeh u životu, pošto su Dragojevići čisti Srbi. Otud Homer smatra kako se čovjek pod stare dane vlastitom bijedom napaja u nedostatku ičeg boljeg čime bi nadomjestio zonu sumraka. U svakom slučaju, Dragoević i Dean mu dođu na isto, ubace "j" i na konju su

Rokenrol – Nil Jang, pre četrdeset godina i danas

Putovanje nakraj noći

Nil Jang je neosporno jedna od najvećih ličnosti rok zaostavštine posmatrane iz 2012, kao i dalje istinski aktuelan autor, sposoban za promenu, eksperiment i istinsko osećanje. On je praotac jedne velike porodice savremenih sastava koji su iz njegovog govora od pre četiri decenije o dotad neopevanim sumornim stanjima izvukli svoj poetski kodeks. Zaokružujući ove godine karijeru sa dva nova albuma, kojima obznanjuje da su vremena slična originalnim post hipi splin vremenima, u kojima je nastao album Tonight’s The Night, opet s nama – a njegovo je da to i obznani – još jednom je pronašao gde bi to rokenrol mogao danas da bude

Umetnost – japansko-srpski susreti

Zbirka japanske grafike u Narodnom muzeju

U Narodnom muzeju u Beogradu čuva se dragocena zbirka japanske grafike

TV manijak

Deda Mraz na mobilnom

Sto godina albanske državnosti

Još jedno nacionalno buđenje

Albanija je sve do raspada Jugoslavije i formiranja malih državica bila najmanja zemlja na Balkanu i jedina islamska država. Tek je početkom 20. veka prestala da bude geografski pojam i bila priznata kao nezavisna država

Ubistvo u Novom Sadu

Do kraja nasilja

Na kraju, ostaje jezivo podsećanje da je svako ko čini nasilje nad slabijima potencijalni ubica, da za tako nešto nema nikakvog opravdanja i da o tome treba misliti mnogo pre nego što se ubistvo desi

Izjava nedelje

»Spasli smo zemlju od kolapsa i bankrota, vraćamo dostojanstvo imenu Srbije u svetu, ulivamo nadu seljacima ulaganjima u poljoprivredu, zahuktali smo izgradnju auto-puteva, donosimo stabilnost energetici, zdravstvu, hapsimo kriminalce,…

...usvajamo zakone za pomoć privredi, vraćamo dugove...« Velimir Ilić ministar za infrastrukturu, ocenjuje prvih 100 dana vlade (B92)

Kultura sećanja – Stjepan (Stevan) Filipović (1916–1942)

Šta čekate? Što trpite?

Knjiga "Stevan Filipović – Istina o istorijskoj fotografiji" Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radivoja Davidovića, u zajedničkom izdanju autora i Čigoja štampe, sadrži dve priče, obe podjednako važne: o Stjepanu (Stevanu) Filipoviću i o legendarnoj fotografiji Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Zaokruženim i potpunim podsećanjem na kratak život Stevana Filipovića, autori knjige započeli su put koji bi bilo dobro nastaviti, put ka rehabilitaciji antifašističke prošlosti i spasavanju od zaborava simbola te prošlosti