Esejistika
Čista, smela, pouzdana tumačenja
Dve velike Jergovićeve esejističke knjige – velike u svakom značenju ove reči – grade sazvučje, igraju jedna oko druge, onako debele i lepe okretno plešu jedna s drugom
Pula
Manje vidljiva Hrvatska
Između nacionalizma i herojstva, stručni žiri i publika 66. Pulskog filmskog festivala izabrao je, na iznenađenje javnosti, pravu stranu
Rukovodstvo EU i V4
Ništa novo pod neonom
Izborom vodećih ljudi Evropske unije nastaviće se, sva je prilika, kopi-pejst politika dosadašnje briselske administracije. Zapadna Evropa dobila je sve ključne pozicije u institucijama Unije, dok istočne zemlje moraju da se zadovolje mrvicama i iznova krenu u borbu za veći uticaj u odlučivanju unutar EU. Evrointegracije Zapadnog Balkana biće i dalje na dugačkom štapu
Novo restrukturisanje Er Srbije
Sipanje u bunar bez dna
Kako je moguće da državne institucije tvrde da nisu znale koliki je dug JAT-a? Da Komisija za kontrolu državne pomoći poništava sopstvena rešenja? Da se ponovo ne zna kada bi to Er Srbija mogla da posluje sa dobitkom i na osnovu kojih zakona se netransparentno ponovo na desetina miliona evra srpskih poreskih obveznika upumpava u Er Srbiju
Portret savremenika – Boris Džonson
Gospodin Teflon
Ukorenjeno je mišljenje da je bivši britanski ministar spoljnih poslova i nekadašnji gradonačelnik Londona Boris Džonson političar bez čvrstih uverenja. Nepogrešivo se oslanjajući na "puls naroda", on je favorit u trci za novog lidera torijevaca i budućeg premijera Velike Britanije
BG koncertna salata
Bivši, stari, mrtvi… marširaju
U državi koja se na-naše-oči raspada po infrastrukturnim šavovima, u njenoj prestonici koja se ni za života naše dece neće oporaviti od besnila večitog zamenika (virus GV), ponešto ponekad još uvek izgleda kao da je sve uokolo normalno. Izbor događanja i mogućnosti za izlaske, recimo. Koncertna ponuda, najbolje
Intervju – Vida Petrović Škero, sudija Vrhovnog suda u penziji
Glavom kroz zid
"Kada počnemo da pravimo zakone i Ustav koji će regulisati naše probleme, naš mentalitet i naše potrebe, krenućemo napred. Kada isplaniramo sistem, kada prestanemo da donosimo situacione zakone, poput onog o ‘Beogradu na vodi’, kada prestanemo da donosimo izmene zakona o sudijama koji se prave za pojedine slučajeve, koji se tako čak i u Narodnoj skupštini obrazlažu, e tek onda ćemo krenuti napred"
Nuspojave
O (ne)dostojnosti
Zašto je u ovakvim populističkim porecima važno ne dopustiti da politički huligani "nagrađuju" i simbolički prisvajaju ljude čiji su život i delo bili u oštroj suprotnosti s njima
Lični stav
Bezbednost pre svega
Da bismo pronašli šta bi mogao biti zajednički interes novonastalih država u regionu, potrebno je videti šta je ono što ne poznaje novonastale granice i šta je ono što ne uzima nacionalnu pripadnost za zlo. Po mom mišljenju, dovoljno je otvoriti dnevne novine u svakom gradu ovog regiona i spoznati da je organizovani kriminal odgovor na gore postavljeno pitanje. Sprega politike i kriminala je ceo region dovela do "latinoamerikanizacije"
Nuspojave
Zamke teorije o Vučićevoj svemoći
Odakle priča da "Vučić ne bi mirno predao vlast"? Ko je širi, i u čijem interesu? Naposletku: da li je tačna?
Nuspojave
Sudija, vedete, poštenje i iskušenje
Tzv. građanska Srbija je u stalnoj potrazi za visokomoralnim Spasiocem bez mane i straha; ne bi bilo čudno da sledećeg ugleda u sudiji Majiću
Sterijino pozorje
Zašto je poludeo gospodin P.
Fokusirano na žene i na pobunu, ovogodišnje Pozorje je bilo najjače tamo gde se tog fokusa držalo, a najslabije tamo gde ga je izneveravalo ili ga – još gore – lažiralo
Intervju – Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji
Skupštinom protiv protesta
"Ako pričamo o uslovima za ulazak u EU, član 49. Ugovora o EU kaže: ‘... države koje dele vrednosti Evropske unije pobrojane u članu 2...’, a to su, pre svega, demokratija, vladavina prava, nezavisnost institucija, zaštita ljudskih i manjinskih prava. Dakle, to je prvi uslov i to se prvo gleda – da država ima demokratiju koja funkcioniše. A mi upravo u tim fundamentalnim stvarima imamo jasan trend nazadovanja"
VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999
PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Vučić na sednici o Kosovu
Svi smo krivi osim njega
"U šta verujemo: u laž ili u istinu?" Ovako je predsednik počeo svoje izlaganje u Skupštini u ponedeljak 27. maja, koja je sutradan po podne usvojila izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju – izveštaj o kome je bilo najmanje reči tokom skupštinske rasprave
Izmene Krivičnog zakonika
Jeftini politički poeni
"Sama kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta za dela za koja je tražila Fondacija ‘Tijana Jurić’, oko koje je i bilo i najviše diskusije u medijima, u suprotnosti je sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima", kaže za "Vreme" advokat Danilo Ćurčić. "Iako je potpuno neverovatno da radna grupa Ministarstva koja je izrađivala izmene to ne zna, ispostavilo se da su svi oni koji su javno govorili protiv ovog rešenja proglašavani ljudima koji rade protiv interesa države, targetirani na društvenim mrežama i slično"
Vreme solidarnosti – Štrajk glađu u Srbiji
Epidemija borbe za život
U Srbiji se danas najviše štrajkuje glađu i to zbog odbrane najosnovnijih životnih uslova. Izgladnjuju se ljudi dobrovoljno i dugotrajno zbog prava na vodu, prava na krov nad glavom, prava na zaradu, prava na elementarnu pravdu i puko dostojanstvo
Joy Division
Budućnost posle budućnosti
U vremenu bez mitova, slava novotalasne grupe Joy Division i dalje raste. Dok svet obeležava 40 godina od njihovog debi albuma Unknown Pleasures, nesvakidašnja knjiga o ovom bendu Pola Morlija Deo po deo upravo je objavljena na srpskom
Vreme solidarnosti – Srbija u kandžama izvršitelja
Rat države protiv sopstvenih građana
Dobrila Petrović, penzionerka deložirana iz svog stana u Njegoševoj ulici, na Vračaru, u Beogradu, u jesen 2017. godine, sa ćerkom i dvoje unučadi od 2 i 6 godina, prinuđena je da po svoj prilici do kraja života dve trećine svoje penzije od 40.000 dinara isplaćuje izvršiteljki Mirjani Dimitrijević, poznatoj po svom surovom a i isplativom pristupu. Na pitanje Dobrile da li država može da joj pomogne, Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević odgovorila je: "Smestite se u prihvatilište za odrasla lica, decu dajte u Zvečansku u centar za nezbrinutu decu, a majka dece nek se snađe"
Intervju – Darko Bajić, reditelj
Priča o liniji života
"Junaci su nestali, to je veliki problem kinematografije i filmovi počinju da liče jedni na druge i da prikazuju banalno stanje stvari: ne vredi se boriti kad smo gubitnici. Odsustvo boraca-junaka stvara uniformnost i letargiju"
Tribina – Položaj roditelja u Srbiji – moderno doba
Pritisak na mame i tate mora da bude manji
Na tribini nedeljnika "Vreme" o položaju roditelja u Srbiji otvorena su brojna pitanja, od toga da li je bilo teže roditeljima nekada ili sad, koliko sistem obraća pažnju na potrebe roditelja i dece i koji su izazovi modernog roditeljstva i za žene i za muškarce
Intervju – Milan Nešković, reditelj
O ženi koja je drugačija
"Živimo u vremenu negativne selekcije i zato nam preti vreme gore od devedesetih godina. Možda je već i došlo, a mi smo se svikli? To je kao kad uđete auto-putem iz Hrvatske u Srbiju i počne lom i buka u autu od neravnog asfalta. Ne brinite, to je samo prvih 15 kilometara dok se ne naviknete"
Film
Ko ne voli naše selo
Jeftinije je snimiti film u Beogradu nego van njega. Zato su krajolici naše zemlje retka pojava savremene kinematografije
Zanimanje prevodilac
Statisti na političkoj sceni
Skandal nastao posle susreta u četiri oka između Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinkiju jula prošle godine ponovo je otvorio pitanje da li za prevodioce važi isti kodeks o tajnosti kao za advokate, lekare ili sveštenike. Tim povodom i o tome kako su amateri sa znanjem jezika stvorili simultano i konferencijsko prevođenje, koje se kasnije pretvorilo u nauku koja se studira na univerzitetima