On je Isus, on je preambula, on je stradalnik, Australija je njegova Albanija, ali se nije povinovao, nije se povukao, stradao je planski da bi, valjda, negde sutra vaskrsao. Ovakav narativ o Đokoviću je preovladavao u srpskim tabloidima. Čeka se njegovo objašnjenje
“Nije prijatno kretati se Suboticom u kojoj su svi bulevari okićeni neonima u bojama srpske zastave. To je vulgarno i stvara omladinu koja čuva grafite Ratka Mladića, organizuje navijačke grupe i mrzi sve drugo i drugačije. To je za moju generaciju potpuno šokantno. Odrastao sam u Nišu u vreme Jugoslavije, vreme Nesvrstanih, Nišu prepunom grčkih, arapskih studenata. Bili smo ponosni što imamo priliku da ih upoznamo. Posle je počelo da se mrzi sve drugačije”
Uputstvo: uz čitanje ovog teksta o rokenrolu koji peva o sebi, obavezno slušajte naslove preporučene u zagradama ispod međunaslova. I uživajte.
“Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”—Dr Aleksandra Inić Kanada
Na pitanje kako opstati u moru medija i borbe za klikove na portalima, odgovor su, pored srpskih eksperata, preko video-linka i video-poruka dali i newsroom operation expert i šefica rukovodstva Instituta Rojters za studije novinarstva Federika Čerubini, stručnjak za razvoj medijskog sadržaja i bivši urednik televizije Markiza iz Slovačke Goran Slak i konsultant za digitalno izdavaštvo Dmitri Šiškin
Mislim da je odgovornost svih nas, vlasti, opozicije, neopredeljenih, apstinenata, da u javnom prostoru i na društvenim mrežama pažljivo biramo reči jer iako ne postoji “smrtonosni komentar”, postoji potreba da svi skupa živimo u zdravijem društvu
Od četvrtka ruska državna televizija RT emituje linearni program na nemačkom jeziku - pozivajući se na licencu koju je nedavno izdao srpski REM. Srbija je tako ušla u nadvlačenje konopca velikih sila između kojih se napetost ovih dana može seći nožem. U igri su cena gasa, sankcije, politička ubistva, ali i višegodišnji pokušaji Moskve da svoje državne medije plasira na nemačko tržište
“Problem je kada se o nečemu priča previše, na primer o kovidu, jer se onaj ko sluša već naslušao priča o tome i možda više ne želi da sluša. Kako onda da učinimo da nas ljudi slušaju, ako su već bezbroj puta čuli slične priče o izbeglicama, migrantima, a da ne kažu: ‘Ne, dosta mi je tih priča’”
Marijus fon Majenburg: Kamen režija Patrik Lazić Beogradsko dramsko pozorište i Zagrebačko kazalište mladih
Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva
Robert Plant i Alison Kraus: Raise the Roof (Rounder/Concord)
Sasvim je moguće da će Uredba o zamrzavanju cena zapravo dovesti do nestašice proizvoda na koje se odnosi. Obaška panične asocijacije građana Srbije kada čuju tako nešto - od bonova za osnovne proizvode, preko par-nepar sistema vožnje, do markica za hleb, nestašice svega i svačega i praznih rafova u prodavnicama
Najnoviji film Srđana Dragojevića prilično otvoreno i hrabro stupa na tle savremenog evropskog arthaus/umetničkog filma, a da pritom pruža nešto drastično drugačije u odnosu na ono što bismo mogli da detektujemo kao preovlađujući izraz, oličen ponajpre u tom tvrdoglavom spoju naglašenog verizma, naturalizma koji je neretko tek prikriveni strah od nepregleda razmahane mašte, i stilema takozvanovog sporog filma
Kao i mnogo toga drugog u Srbiji, vlast je i jednostavna pitanja – šta se dogodilo vijetnamskim radnicima koji, preko podizvođača, rade za kineski Linglong, kako je to smelo da se dogodi i ko je odgovoran – svela na to da ko je (medijski) jači, njegova je istina
Ono što eufemizam i mrak ne mogu da sakriju, objektiv će izvući na videlo i pokazati unutrašnji život autora, grada, događaja… O tome govore fotografi iz sveta i Srbije na ovogodišnjem Vizualizatoru
Motiv slobode, koja i na osnovu toga što se moglo spoznati u pet filmova o kojima će ovde nešto pomnije biti reči ostaje prilično varljiv, možda i u biti neuhvatljiv koncept, ako ne i konstrukt večito pred vratima boljih i pravičnijih društava i svetova koji nikako da nastupe
My Morning Jacket su na svom istoimenom albumu dosegli novi vrhunac, pronalazeći način da svom osećajnom "kosmičkom" roku, dodaju moćan lični angažman
Ovaj retko kvalitetan skup o Konstantinoviću održan je u prostorijama Srpskog privrednog društva Privrednik, a rasprave koje su se odvijale posle izlaganja umele su biti jednako intenzivne kao i sama izlaganja. Duh prijateljstva, primetimo, nadmoćno je zbrisao duh palanke kao duh neprijateljstva
Normalan čovek bi teško izdržao ono što se "radi" sa Stefanovićem, tako zaključuje deo javnosti u Srbiji. I oni koji su ga upoznali kao lažnog doktora, kao bespogovornog sledbenika i desnu ruku Vučića, kao da žale kada vide "šta mu rade njegovi". Sada im je nekako i žao od kad su "njegovi" počeli da ga zovu Slina, da ga prozivaju da je deo zavereničke grupe i da je američki čovek
Ko je Nina-Naj? O zenitistkinji, poliglotkinji i prevoditeljki, kosmopolitkinji, sekretarki, menadžerki i finansijerki međunarodnog avangardnog časopisa, te kolekcionarki Anuški Micić
Oni koji su uz televiziju nekad, ili uz društvene mreže danas, očekivali bolji svet, možda mogu imati utisak da su proćerdali 21 godinu, jer se u televizoru kao u retrovizoru objekti, kao i bolja budućnost, čine bliže nego što zaista jesu
Kad smo i kako izgubili meru? Ko nas je i zašto na to naveo? Kako nismo primetili šta nam rade
Prvi deo "dvostrukog" Bitefa prošao je u znaku izazovnog odnosa dramskog i nedramskog/postdramskog teatra, kao i u suočavanju sa ekološkim pretnjama
Nekome koga će se to ticati neće služiti na čast činjenica da Lane za života nije, a morao je, dobiti i Dobričin prsten i "Pavla Vuisića". Danas Seka Sablić kaže da je možda bio veći i od Čkalje, Gorica Popović naglas razmišlja da je makar bio egal Zoranu Radmiloviću, a Šerbedžija tvrdi da je bio najveći iz njihove generacije
Kada ovaj dvojni prikaz i ovaj broj "Vremena" budu pred vašim očima i u vašim rukama, 45. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji biće i zvanično i svečano zatvoren, a znaće se i ovogodišnji laureati
Lenard pravi detaljan popis žrtava kapitalizma na balkanski način, među kojima nisu samo oni koji su satrveni od previše rada i bede već i oni koji su postali beskičmenjaci u pokušaju da se uklope u sistem, muškarci koji su kastrirani od straha i žene razapete od previše životnih obaveza
