Priča je iz Mineapolisa, ovih dana, a ispričana je Njujork tajmsu. Jedna aktivistkinja koja se protivi delovanju ozloglašene imigracione policije (ICE) pratila je svojim automobilom vozilo jednog njihovog agenta. Očigledno svestan njenog prisustva agent je skrenuo u nekoliko uskih ulica, a zatim se zaustavio, izašao iz kola, uputio se ka njoj i oslovio je po imenu upozoravajući je i da je uključio kameru na reveru uniforme. Na njeno zaprepašćenje – kako li zna njeno ime – mirno joj je odgovorio da koristi softver za prepoznavanje lica, a veštačka inteligencija obavi ostalo. Ne samo da zna kako se ona zove već i gde živi i radi, šta piše po društvenim mrežama…
Ono što su građani odobrili kao alat za hvatanje ilegalnih migranata – kriminalaca, sada se u SAD primenjuje i na građane koji samo posmatraju ili protestuju. Granica između bezbednosne operacije i političkog nadzora postaje nevidljiva.
Prepoznavanje lica, baze podataka, alati za praćenje društvenih mreža i sistemi za lociranje mobilnih telefona zajedno stvaraju “organizam” koji vidi više nego bilo koji policajac i pamti duže nego bilo koji dosije. Država više ne mora da pita ko si, sistem to već zna. A ono što je nekada zahtevalo sudski nalog, danas se često svodi na pritisak jednog dugmeta. Jer sve se nalazi u nekoj vrsti institucionalne sive zone. Većina podataka kojom se ovaj sistem hrani su javni, a i kada nisu, građana su dobrovoljno prepušteni tom sistemu u zamenu za neku administrativnu privilegiju.
Ovakav skok u kontroli građana kroz kontrolu podataka nije se desio tako naglo samo zahvaljujući tehnologiji koja je poslednjih godina dramatično odskočila. Za to je bio potreban i ogroman novac, a to je obezbedila administracija Donalda Trampa odmah po stupanju na dužnost. Budžet ICE povećan je sa osam na trideset milijardi dolara što je omogućilo do sada neviđenu tehnološku ekspanziju.
Ulaganja u veštačku inteligenciju, big data i komercijalne nadzorne alate pretvorila su imigracionu politiku u laboratoriju za masovni digitalni nadzor. Spajanjem tehnologije i represivnog aparata dobijena je neverovatna brzina prikupljanja informacija koja rezultira isto tako brzim donošenjem odluka. Jedino što kasni je odgovornost.
Ono što sada sledi je normalizacija. Sistem je napravljen sa, svima se činilo, opravdanim razlogom, da obuzda kriminalce. To što, usput, može da posluži i za kontrolu svih građana je kolateralna korist. A neki od scenarija zvuče zastrašujuće.
Tehnologija prepoznavanja lica postala je toliko efikasna i tačna da se može primeniti i kod masovnih okupljanja. A veštačka inteligencija onda podjednako efikasno može da obradi svakog ko je tu prisutan, poveže ga sa njegovim javnim profilima i, što je još važnije, sa mobilnim uređajima koje koristi, a koji onda mogu da posluže za praćenje.
Uostalom, sličnim metodima već se služe društveni mediji kojima smo klikom odobrili da prate naše kretanje i interakcije na osnovu čega kreiraju reklame koje gađaju neku našu potrebu. Nadzor je postao nova normalnost.
Vlada u tehničkom mandatu poručila je na promociji 168 novih policajaca u Sremskoj Kamenici da će nastaviti da ulaže u obuku, opremu i uslove rada policije. Macut je mladim policajcima poručio da budu odlučni, pravedni i humani, a Dačić da će ih država štititi.
Šta se moglo videti u filmu Državnik, emitovanom 5. oktobra na Informeru? O pljačkaškoj privatizaciji govori Siniša Mali, akter svih tih privatizacija, dok Ana Brnabić svedoči o izdajničkoj ulozi nevladinih organizacija gde je godinama bila na najvažnijim funkcijama. O zdravstvu tada i sada govorio je Zlatibor Lončar, koji je od supruge pripadnika zemunskog klana kupio stan
Trudnoća, porođaj i gubitak trudnoće spadaju među najosetljivija iskustva u životu žene. U tim trenucima ona je često u bolu, strahu i neizvesnosti, oslonjena na znanje i pomoć zdravstvenih radnika. Zbog toga način na koji joj se lekari, babice i drugo osoblje obraćaju, obaveštavaju je i uključuju u donošenje odluka može bitno uticati ne samo na njeno neposredno iskustvo, već i na fizičko i mentalno zdravlje nakon izlaska iz bolnice
Jedna hospitalizacija vodi izopštenosti, samoći, ćutanju: niko više neće dozvoliti da mu govorite o svom unutrašnjem životu ili će na svaki vaš pokušaj da otpočnete ličnu priču prosto reći ili makar pomisliti: “Ma, pusti ga, šizofreničar”. U “niko” treba ubrojati i članove porodica i supružnike, pošto istraživanja pokazuju da, zbog straha da bi i sami mogli biti stigmatizovani, i oni često odlučuju da prekinu kontakt s pacijentom
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
