Ako se zemlja zaduži za 18 milijardi evra da bi finansirala projekte na netransparentan način, a potom se polovina tog iznosa upotrebi za korupciju ili se pogrešno potroši, stvarni nivo investicija iznosi samo devet milijardi evra
Izvršni odbor MMF odobrio je treću reviziju standby sporazuma sa Vladom Srbije koji je potpisan u decembru 2022. godine. Izveštaj ocenjuje opšte privredno stanje i ekonomsku politiku vlade dobrim ocenama. Osim toga, MMF pohvaljuje vladu za veća budžetska izdvajanja za kapitalne projekte, kao i za najavljeno upravljanje takvim projektima za period 2025-2027. Ovo je značajan evaluativni pomak, jer su kapitalne investicije sprovođene u netransparentnom postupku, a često i nejasno/pogrešno birane. Kako je MMF došao do ovih optimističnih zaključaka?
Do 2018. godine, kapitalne investicije su bile veoma niske (ispod 3 odsto BDP) i MMF je upozorio na ovo 2016. godine. Pre toga, na istu stvar je upozoravao i Fiskalni savet. Nakon toga, kapitalne investicije su počele da rastu i danas iznose oko 7 odsto srpskog BDP. Ovo je sada najviši procentni udeo u Evropi, dok je u Srbiji treći najveći trošak, nakon plata i penzija.
Budžetska ulaganja u kapitalne projekte rastu od 2018. godine, ali na osnovu specifične filozofije upravljanja projektima u javnom sektoru. Veliki deo ovakvih projekata sproveden je kroz specijalne postupke, izvan očiju javnosti, uz značajno zaobilaženje regularnih procedura, što je često rezultiralo damping cenama i kasnijim naglim porastom troškova.
Nejasni kriterijumi za odabir ovakvih projekata takođe su postali deo nove filozofije upravljanja projektima. Na primer, izbor gradnje auto-puteva svakako je opravdan, s obzirom na to da je Srbija u poređenju s evropskim standardima nedovoljno pokrivena putnom mrežom. Ali na osnovu kojih kriterijuma su birani projekti u oblasti sporta ili zdravstva, koji su se kasnije pokazali neadekvatnim ili neiskorišćenim? Na primer, bolnica u Batajnici, završena 2021. godine, koštala je 50 miliona evra, a sada propada.
Ista filozofija sada se primenjuje na kapitalne projekte u okviru investicionog ciklusa “EXPO 2027: Skok u bolju budućnost”. U okviru EXPO predviđen je čitav niz projekata od kojih izbor nekih nije jasan. Planiraju se auto-putevi (500 km), železnice (2000 km), metro linije, gasni konektor do Makedonije, naftovod do Mađarske, skladište gasa, nacionalni stadion sa 52000 sedišta, kampus za 4000 studenata, nova koncertna dvorana itd. Ovakvi projekti bi morali da se biraju u skladu sa javnom politikom vlade. Na osnovu koje javne politike su izabrani najavljeni delfinarijum i akvarijum u Beogradu?
Izbor kapitalnih projekata nije jedini problem. Skupština Srbije je 2023. usvojila zakon kojim sve projekte vezane za EXPO 27 izmešta iz sistema javnih nabavki, što drugim rečima znači da projekti neće biti transparentni. Uprkos tome, MMF pozitivno ocenjuje posvećenost Vlade Srbije koja je pristala da u fiskalnoj strategiji i portalu EXPO 2027 objavi troškove svakog pojedinačnog projekta.
S obzirom na nivo potrošnje za EXPO 2027, koji sada iznosi 18 milijardi evra, a do kraja 2027. verovatno će porasti na 30, MMF je s pravom zainteresovan za ovakvu vrstu javne potrošnje. Podsetimo se, MMF ulazi u unutrašnju javnu politiku neke zemlje samo ako neodgovorno trošenje novca iz budžeta može zemlju dovesti u rizičan položaj da kreditorima ne može da vrati pozajmljen novac. Hipotetički, ako se zemlja zaduži za 18 milijardi evra evra da bi finansirala projekte na netransparentan način, a potom se polovina tog iznosa upotrebi za korupciju ili se pogrešno potroši, stvarni nivo investicija iznosi samo devet milijardi evra. Korupcija i loše upravljanje smanjuju korist koju javni projekti stvaraju za privredu i društvo, čime se podriva sposobnost zemlje da servisira dug. Često je MMF bio žrtva sličnih nekredibilnih obećanja, kao što pokazuju skorašnji primeri Grčke, Argentine, Ukrajine ili Pakistana.
Ovo je u osnovi pitanje kredibilnosti vlade, a MMF veruje da je kredibilnost osigurana nakon uvođenja digitalne platforme PIMIS (Sistem informacija za upravljanje javnim investicijama), koja predstavlja sistem za planiranje, budžetiranje i praćenje potrošnje. Ova platforma je uvedena 2023. godine, Uredbom o upravljanju projektima u javnom sektoru. Sada su svi projekti centralizovani na jednom mestu, što sprečava fragmentiranost kapitalnih investicija i omogućava lakše utvrđivanje prioriteta u skladu sa vladinom javnom politikom.
Platforma PIMIS zaista omogućava fokusiraniji izbor projekata. Nažalost, ostale prednosti koje ova platforma nudi ne mogu se naći u Uredbi. U zemljama u kojima je već primenjena, platforma, pored centralizovanog sistema, omogućava veću transparentnost, odgovornost, manju rasipničku potrošnju i reviziju. Nažalost, ovi aspekti su zanemareni u njenoj srpskoj verziji. Transparentnost i revizija uopšte se ne pominju. Sve što Uredba predviđa jesu centralizacija i veći broj institucija izvršne vlasti koje će imati pristup detaljima kapitalnih projekata većih od 20 miliona evra. Platforma je zapravo dostupna isključivo izvršnoj vlasti. Nadzorna, sudska ili savetodavna tela (DRI, Poverenik za informacije, tužilaštvo ili Fiskalni savet) isključeni su iz procesa. Ovo je manje važno za projekte koje će finansirati Evropska unija a koji se takođe često pominju u Uredbi, jer fondovi za takve projekte već dolaze sa obaveznim uslovima revizije. Bilo bi korisno da se takvi uslovi definišu i za projekte koji nisu vezani za EU.
Autor je redovni profesor FPN u Beogradu
Ponovna registracija birača i upis u birački spisak jedini je način na koji građani Srbije mogu povratiti poverenje u izborni proces. Takva registracija, uz dodatna dva koraka, može brzo i efikasno biti obavljena u roku ne dužem od tri meseca ukoliko je svim političkim činiocima, uključujući i vlast i opoziciju, ali i Evropsku uniju, cilj smirivanje situacije i stvaranje uslova za minimum regularnosti izbora
Nakon što je odbila da odredi pritvor četvorici učesnika incidenta ispred SNS prostorija u Valjevu, sudija Vesna Herceg targetirana je u tabloidima, a po gradu su izlepljene fotografije sa njenom slikom i brojem telefona. Iako su pravosudni organi ostali nemi na ove napade, ona je oslobodila pritvora i petog optuženog
Najstrašniji oblik sistematske lažljivosti nazivamo diktaturama. One znaju da moraju da ubede svoje podanike u to da žive u najboljem mogućem sistemu, najbrže napreduju, uvek pobeđuju... Uvek je to neki neostvareni dečak, nepopularan u društvu a željan da bude u centru pažnje i da svi prepričavaju njegove viceve. Takvi dečaci se obično odmah međusobno prepoznaju, sarađuju, razmenjuju iskustva i metode laganja. Ostajući, pri tome, jednako dosadni kao što su oduvek bili, samo što im zavisnost od moći prati i zavisnost od laganja na kojoj ta moć počiva
Zbog pokušaja brutalnog gušenja studentskih protesta i talasa nasilja nad demonstrantima, Srbija je ponovo dospela na listu za praćenje CIVICUS Monitora kao zemlja sa „opstruisanim građanskim prostorom“
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
