Foto: Vreme/Katarina StevanovićSa svih strana Srbije, studenti hodaju ka Beogradu na protest koji će se u prestonici održati 15. marta. Stižu i biciklisti, bajkeri, organizuju se zajednički dolazci automobilima, a stižu i gastarbajteri
U Beogradu će se u subotu 15. marta održati veliki građanski i studentski protest, a na njega su već krenuli studenti, učenici i građani peške i na biciklima.
Prema najavi studenata, glavno mesto subotnjeg protesta biće pred zgradom Narodne skupštine Srbije u centru prestonice, a očekuje se da će ovo biti najveći skup u istoriji Srbije i Beograda.
Na protest peške još prošlog vikenda krenuli su studenti iz Subotice i Niša, a za njima su na put krenule i njihove kolege iz Loznice, Kraljeva, Čačka, Užica, Kragujevca…
Pelcer za pešačenje na protest, zasadili su prvo studenti iz Beograda koji su krajem januara pešačili ka Novom Sadu na blokadu tri mosta, a sadnica se primila i izdanke raširila plenumima studenata drugih univerziteta u Srbiji koji od tada marševima kroz brojna mesta, kako kažu, bude Srbiju.
U međuvremenu su se aktivirali i biciklisti, trkači, bajkeri, a u Beograd organizovano dolaze i automobilima meštani različitih gradova u Srbiji, a dolaze i poljoprivrednici traktorima. Stiže i dijaspora.
Ko pešači na protest?
Prepešačili su studenti do sada stotine kilometara u marševima na proteste održane u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a zbrajaju ih i ovih dana hodajući ka Beogradu.
Na put su ovog puta prvo krenuli studenti iz Subotice. U četvrtak (13. mart) sa kolegama iz Novog Sada, ali i srednjoškolcima, univerzitetskim profesorima i nastvanicima krenuli su na dve poslednje deonice do Beograda.
Proći će rutom kojom su studenti pešačili ka Novom Sadu – kroz Petrovaradin, Sremske Karlovce, Inđiju, sve do Stare Pazove, gde će prenoćiti, zatim u petak (14. mart) nastavljaju preko Nove Pazove, Batajnice, Zemuna, do Beograda.
Niški studenti prepešačili su za četiri dana dobar deo rute od manastira Manasija, u okolini Despotovca, što im je bila početna tačka. Put im je dug 193 kilometara, a u četvrtak (13. mart) hodaju od Smedereva do Pančeva, gde će prenoćiti i u petak nastaviti ka Beogradu. Krenulo ih je oko 500, a usput su im se pridružili ljudi, pa grupa sada broji oko 700 šetača.
Studenti iz Čačka, Kraljeva, Užica i okoline koji pešače do Beograda, nastavili su put od Lazarevca i u četvrtak (13. mart) uveče trebalo bi da stignu do Obrenovca, odakle će u petak nastaviti ka Beogradu.
Studenti i srednjoškolci iz Kragujevca, koji pešače prema Beogradu da bi učestvovali na subotnjem studentskom protestu, treći dan šetnje provode na relaciji između Mladenovca Grocke, odakle će u petak nastaviti ka Beogradu.
Studenti, maturanti iz Šapca, Loznice i Malog Zvornika nastavili su trodnevni „Savski marš ka Beogradu”. U četvrtak putuju ka Obranovcu. U koloni su i prosvetni radnici, roditelji i građani.
Plan je da se susretnu sa kolonom studenata koja dolazi iz pravca Valjeva i da zajedno prespavaju u Obrenovcu, i da u petak krenu ka Beogradu.
Na putu su i studenti iz Petrovca na Mlavi, Jagodine i Vršca.
View this post on Instagram
Na protest na dva točka
Biciklima i motorima na protest se dolazi iz različitih krajeva Srbije.
U Beograd stižu i biciklisti iz Niša, Kruševca, Kraljeva i Užica. Oni su u četvrtak 13. marta iz Čačka krenuli dalje put Beograda.
Na protest će organizovano doći i bajkeri, a prema planovima, okupiće se kod roble kuće Ikea.
Organizovan karavansiki dolazak
Građanski aktivisti sa teritorije Zapadne Srbije i još nekoliko gradova planiraju zajednički odlazak u subotu 15. marta na protest u Beograd.
„Kraljevo, Čačak, Užice, Požega, Kosjerić, Arilje, Ivanjica, Guča, Gornji Milanovac, Raška, Vrnjačka Banja, svi zajedno za Beograd”, piše Ozonpress.
Trebalo bi da im se pridruže i meštani Novog Pazara, Prijepolja, Priboja, Nove Varoši.
Na organizovan karavan automobila, kojim će zajedno doći do Beograda u subotu 15. marta i učestvovati na velikom protestu, pozivaju se Nišlije putem društvenih mreža, pišu Južne vesti.
Zajedničkom vožnjom do prestonice, trebalo bi da olakšaju odlazak na protest i obezbede sigurnu i koordinisanu vožnju.
Dijaspora na protestu
Proteste podrške studentima u Srbiji organizovala je do sada dijaspora širom sveta, a neki su odlučili da na protest u Beograd dođu.
Na veliki skup u Beogradu 15. marta dolazak su najavili i brojni pripadnici srpske dijaspore.
„Zanima me da li ljudi dolaze iz inostranstva da podrze proteste? Nas sedmoro dolazi u Srbiju iz Kanade na protest u subotu. Iako se malo bojimo za sigurnost rešili smo da želimo da podržimo nađe mlade. Nema nazad. Nađa grupa je miks muškaraca i žena od 25-38 godina”, navedeno je u jednoj objavi na Reditu.
Dragica Obradović Sević iz Bohuma u Nemačkoj dolazi u Beograd na protest.
Pripremila je transparente, a kako za Dojče vele kaže, dolazi u društvu sina i još nekoliko ljudi.
„I mi iz dijaspore smo uz studente. Oni su uspeli da nas probude i povežu na neverovatan način. Studenti su uspeli da nas povežu silnom energijom koju su izneli na ulice u Srbiji”, navodi Obradović Sević.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
