Sora, najnoviji alat koji je izbacio OpenAI, od naše zamisli može da napravi realističan video. Ili crtani film. U njemo možemo i da letimo, ako želimo. Ko razume digitalizaciju reći će da to nije ništa neobično, samo je bilo pitanje vremena kada će se takav alat pojaviti
Ja mogu da letim. Recimo, juče sam preleteo Dunav jer je na pančevačkom mostu bila gužva. Samo sam se malo jače odbacio u kolenima i vinuo. Uvek raširim ruke da bih bolje kontrolisao let, a na zemlju se spuštam kao padobranac, nogama napred, samo što slećem mekano, nemam inercije.
Ovo što ste pročitali može biti početak priče ili romana, reklo bi se naučnofantastične tematike, ali može biti i prompt za Soru, najnoviji alat koji je izbacio OpenAI. Sora od naše zamisli može da napravi realističan video. Ili crtani film. Dovoljno bi bilo da u gornjem pasusu napomenem da izgledam kao Miki Maus i da se ova radnja odvija u vreme crno-belih Diznijevih filmova. Ko razume digitalizaciju reći će da to nije ništa neobično, samo je bilo pitanje vremena kada će se takav alat pojaviti.
Ako ćemo da gledamo naučno, zaista nema nikakvog čuda. Odnosno, čudo se dogodilo u prošlosti kada je napravljen senzor za foto-aparate i kamere koji je analognu realnost digitalizovao. Jednom kada neku sliku pretvorite u niz nula i jedinica, samo je stvar razvoja kada ćete taj niz moći da napravite bez primera u realnom svetu. Dakle, više nam nije neophodan taj senzor koji upija sliku, umesto njega imamo kompjuter koji spoljni svet može da simulira, uključujući sve zakone fizike koji određuju kako se ponaša svetlo, a kako gravitacija. Što može da kompromituje ideju o letenju preko Dunava ako scena treba da bude realistična.
Sora još nije puštena u slobodan promet, biće veoma zanimljivo da saznamo koliko će koštati njeno korišćenje. Za sada nam na uvid nude klipove koji traju do 60 sekundi i izgledaju neverovatno, ali svi želimo sami da se uverimo kako će Sora da nadogradi našu maštu. Pre izvesnog vremena, u novembru prošle godine, kada je u vezi sa kompanijom OpenAI nastala čitava fertutma, smene direktora i ostalo, njen lider Sem Altman govorio je o nekom neverovatnom prodoru u veštačkoj inteligenciji, a svi smo poverovali da je ona osposobljena da zaista misli umesto da samo reprodukuje ono što su smislili ljudi. Ako je Altman mislio na Soru, dobro je. Odnosno, još je dobro.
U najboljem slučaju, Sora će omogućiti scenaristima da svoje ideje odmah pretoče u sliku. Ako su dovoljno vešti u smišljanju promptova i imaju neku ideju o režiji, možda će moći sami da naprave i ceo film. Umesto najavne i odjavne špice pisaće samo jedno ime i naziv softvera koji je korišćen (za sada samo Sora ili by Sora). Realnije je da će film i dalje biti timski rad, samo što će umesto pravih scenografa, montažera, tonskih snimatelja i ostalih stajati imena ljudi koji su u stanju da naprave dovoljno dobre promptove koji će sve ove potrebe simulirati.
Prednost ovakvih filmova biće u brzini snimanja, odsustvu keteringa i lokacijskih menadžera, dozvola i svega ostalog što prati snimanje u fizičkom svetu. Da li to znači da će filmovi biti jeftiniji? Hm.
Najpre, ovakav zahvat neće biti moguć na vašem kućnom laptopu. Dakle, moraćete da se povežete sa nekim superkompjuterom i njegovom superbazom. To će svakako imati svoju cenu, ne malu. Superbaza i superkompjuter zahtevaće mnogo struje i to stalno, bez obzira da li vi “snimate” film ili ne, ceo sistem će morati konstantno da se održava, što će povećati cenu. Konačno, majstori promptovanja, oni stvarno najbolji, biće skupi kao što su danas glumci. A moraćete da platite i glumce, jer film može da bude hibridni, a može samo da koristi likove realnih glumaca što će takođe da košta.
Najvažnija lekcija je opet na početku ove rubrike. Otkako postoji pisanje, postoji i izreka da “papir trpi sve”. Onda ga je zamenio ekran, to jest slova na njemu. Sada se ta trpnja na ekranu proširila i na video, jer smo zvučnu trpeljivost prevazišli još pre pola veka kada su muzičari počeli da koriste sintisajzere umesto živih bubnjara, basista i celih filharmonija.
Ako bi trebalo izvući jednu dobru vest iz ove price, to je da bi ulaznice za pozorište i koncerte morale da poskupe.
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
