Video ritam mašina

Ja mogu da letim. Recimo, juče sam preleteo Dunav jer je na pančevačkom mostu bila gužva. Samo sam se malo jače odbacio u kolenima i vinuo. Uvek raširim ruke da bih bolje kontrolisao let, a na zemlju se spuštam kao padobranac, nogama napred, samo što slećem mekano, nemam inercije.

Ovo što ste pročitali može biti početak priče ili romana, reklo bi se naučnofantastične tematike, ali može biti i prompt za Soru, najnoviji alat koji je izbacio OpenAI. Sora od naše zamisli može da napravi realističan video. Ili crtani film. Dovoljno bi bilo da u gornjem pasusu napomenem da izgledam kao Miki Maus i da se ova radnja odvija u vreme crno-belih Diznijevih filmova. Ko razume digitalizaciju reći će da to nije ništa neobično, samo je bilo pitanje vremena kada će se takav alat pojaviti.

Ako ćemo da gledamo naučno, zaista nema nikakvog čuda. Odnosno, čudo se dogodilo u prošlosti kada je napravljen senzor za foto-aparate i kamere koji je analognu realnost digitalizovao. Jednom kada neku sliku pretvorite u niz nula i jedinica, samo je stvar razvoja kada ćete taj niz moći da napravite bez primera u realnom svetu. Dakle, više nam nije neophodan taj senzor koji upija sliku, umesto njega imamo kompjuter koji spoljni svet može da simulira, uključujući sve zakone fizike koji određuju kako se ponaša svetlo, a kako gravitacija. Što može da kompromituje ideju o letenju preko Dunava ako scena treba da bude realistična.

Sora još nije puštena u slobodan promet, biće veoma zanimljivo da saznamo koliko će koštati njeno korišćenje. Za sada nam na uvid nude klipove koji traju do 60 sekundi i izgledaju neverovatno, ali svi želimo sami da se uverimo kako će Sora da nadogradi našu maštu. Pre izvesnog vremena, u novembru prošle godine, kada je u vezi sa kompanijom OpenAI nastala čitava fertutma, smene direktora i ostalo, njen lider Sem Altman govorio je o nekom neverovatnom prodoru u veštačkoj inteligenciji, a svi smo poverovali da je ona osposobljena da zaista misli umesto da samo reprodukuje ono što su smislili ljudi. Ako je Altman mislio na Soru, dobro je. Odnosno, još je dobro.

U najboljem slučaju, Sora će omogućiti scenaristima da svoje ideje odmah pretoče u sliku. Ako su dovoljno vešti u smišljanju promptova i imaju neku ideju o režiji, možda će moći sami da naprave i ceo film. Umesto najavne i odjavne špice pisaće samo jedno ime i naziv softvera koji je korišćen (za sada samo Sora ili by Sora). Realnije je da će film i dalje biti timski rad, samo što će umesto pravih scenografa, montažera, tonskih snimatelja i ostalih stajati imena ljudi koji su u stanju da naprave dovoljno dobre promptove koji će sve ove potrebe simulirati.

Prednost ovakvih filmova biće u brzini snimanja, odsustvu keteringa i lokacijskih menadžera, dozvola i svega ostalog što prati snimanje u fizičkom svetu. Da li to znači da će filmovi biti jeftiniji? Hm.

Najpre, ovakav zahvat neće biti moguć na vašem kućnom laptopu. Dakle, moraćete da se povežete sa nekim superkompjuterom i njegovom superbazom. To će svakako imati svoju cenu, ne malu. Superbaza i superkompjuter zahtevaće mnogo struje i to stalno, bez obzira da li vi “snimate” film ili ne, ceo sistem će morati konstantno da se održava, što će povećati cenu. Konačno, majstori promptovanja, oni stvarno najbolji, biće skupi kao što su danas glumci. A moraćete da platite i glumce, jer film može da bude hibridni, a može samo da koristi likove realnih glumaca što će takođe da košta.

Najvažnija lekcija je opet na početku ove rubrike. Otkako postoji pisanje, postoji i izreka da “papir trpi sve”. Onda ga je zamenio ekran, to jest slova na njemu. Sada se ta trpnja na ekranu proširila i na video, jer smo zvučnu trpeljivost prevazišli još pre pola veka kada su muzičari počeli da koriste sintisajzere umesto živih bubnjara, basista i celih filharmonija.

Ako bi trebalo izvući jednu dobru vest iz ove price, to je da bi ulaznice za pozorište i koncerte morale da poskupe.