Danas je jedna žena u Srbiji preminula od raka grlića materice. Jedna je preminula juče, a brojevi govore da će se isto desiti i sutra. Zapravo, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prošle godine su u našoj zemlji bitku sa ovom bolešću izgubile 424 žene. Drugi najsmrtonosniji rak među ženskom populacijom, odmah iza raka dojke, ironično, jedini je rak koji, ne samo da je izlečiv, već bi mogao i da potpuno nestane.
„Ja sam onkološki pacijent, sa dijagnozom raka jajnika. Za ovaj rak nigde u svetu ne postoji ni rani skrining, a ni vakcina koja bi mogla da ga spreči. Za razliku od raka grlića materice, koji se može prevenirati jednostavnom imunizacijom protiv HPV-a“, kaže predstavnica udruženja „Progovori“ Gorica Đokić. Upravo to je jedan od razloga osnivanja ovog udruženja, koje obezbeđuje podršku i informacije ženama obolelim od raka grlića materice i raka jajnika.
Studentska poliklinika u Beogradu prošle nedelje je preduzela korak u borbi sa virusom koji je gotovo isključivi uzročnik ovog kancera. HPV, ili humani papiloma virus, prisutan je kod preko 90 odsto žena obolelih od raka grlića materice. Pored toga, HPV uzrokuje i druge malignitete, kao što je rak anusa, penisa, vulve, usne duplje i ždrela. Zbog toga je ova zdravstvena ustanova omogućila besplatno vakcinisanje protiv HPV-a svim studentima starosti do 26 godina sa overenom zdravstvenom knjižicom. Kako prenosi N1, već prvog dana vakcinisano je oko 120 studenata i studentkinja.
Niska stopa vakcinacije u Srbiji
Iako je odziv studenata na vakcinaciju, za sada, više nego zadovoljavajuć – isto se ne može reći za primarnu grupu kojoj je ova vakcina namenjena, a to su dečaci i devojčice starosti od 9 do 19 godina koji još uvek nisu stupili u seksualni odnos. Vakcinacija je usmerena primarno na ovaj deo populacije zbog visoke frekventnosti HPV-a i činjenice da će skoro svaka osoba u jednom trenutku svog života doći u kontakt sa ovim virusom.
Zbog toga je vakcina pokazala najveću efikasnost kada je primenjena na grupe koje nisu seksualno aktivne i koje još uvek nisu došle u dodir sa HPV-om. Međutim, iako je vakcina dostupna u Srbiji već sedam godina, a besplatna za mlade do 19. godine poslednje dve, stopa vakcinacije i dalje je vrlo niska, pokazuju podaci Batuta. Vakcinu je o trošku države primilo oko 27.000 dečaka i devojčica u periodu od godinu dana.
„U Srbiji je vakcinisano samo pet odsto devojčica i dečaka koji su po starosti kandidati za vakcinu protiv humanog papiloma virusa, što predstavlja veoma nizak obuhvat, posebno za zemlju u kojoj prosečno gotovo dve žene dnevno izgube život zbog karcinoma grlića materice. Za proteklih godinu i po dana dato je oko 60.000 doza vakcina i vakcinisano oko 30.000 dečaka i devojčica. Ako imamo u vidu da je u Srbiji više stotina hiljada dece u mapiranim godištima, to svakako nije dovoljno“, kaže Gorica Đokić.
Kako je HPV vakcinacija uređena u drugim zemljama
Rak grlića materice je „bolest svetskog juga“. Zemlje sa najvišom stopom obolelih tradicionalno su siromašne zemlje sa lošim zdravstvenim sistemom, niskom svešću o javnom zdravlju i lošim uslovima života. Tu pre svega dominiraju zemlje supsaharske Afrike, Centralne Amerike i jugoistočne Azije.
Svetska zdravstvena organizacija je iznela plan za borbu protiv raka grlića materice, a ključna tačka ovog programa je da do 2030. godine 90 odsto devojčica do 15. godine bude vakcinisano HPV vakcinom. U tom pravcu su se za sada uputile Australija, koja planira da do tog roka potpuno iskoreni ovu bolest, skandinavske zemlje i Velika Britanija, pre svega Škotska.
Srbija je još uvek daleko od Australije. Zbog čega je stopa imunizacije u Srbiji tako mala? Jedan od najznačajnijih razloga je pandemija virusa korona koja je među građanima izazvala nepoverenje u delotvornost vakcina.
„Antivaks“ epidemija i psihologija vakcine
Kada je u martu 2020. godine proglašena pandemija koronavirusa, nisu se mogle ni pretpostaviti posledice koje će ovaj, kako ga je svojevremeno nazvao dr Branimir Nestorović, „najsmešniji virus“, ostaviti po zdravlje ljudi, svetsku ekonomiju, ali i svest građana. Upravo tu se može smestiti razlog savremenog razbuktavanja podele na „vaksere“ i „antivaksere“, smatra master psihološkinja Aleksandra Lazić, istraživačica saradnica pri Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika (LIRA) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Tokom pandemije kovida-19 su se, širom sveta, stvarale i širile brojne pogrešne informacije i teorije zavere o virusu, vakcini i bolesti. Ljudi koji odbijaju vakcinaciju su stavljani u fokus, u medijima se senzacionalistički izveštavalo o ovim temama. Međutim, i kada je reč o ovoj vakcini, i kada je reč o vakcinama uopšte, podaci dosledno pokazuju da najveći broj ljudi podržava vakcinaciju i odlučuje da se vakciniše, dok je protivnika vakcinacije zapravo malo“, kaže Lazić i dodaje da je praktični cilj socijalne psihologije fokusiranje na „nesigurne“ građane – one koji žele da se vakcinišu, ali se boje.
„Ovi neodlučni građani su odlučujući u postizanju dovoljnog broja vakcinisanih. Motivi koji stoje iza otpora prema vakcinaciji su brojni, a izdvojila bih pogrešne informacije i teorije zavere, kao i manjak znanja o vakcinaciji i bolesti. Veoma je važno i poverenje u medicinske radnike, naučnike i vladine institucije koje kontrolišu kvalitet vakcina, odnosno odsustvo takvog poverenja. Otpor prema vakcinaciji ne mora da leži samo u pojednicu već i u zajednici – da li ljudi oko njih podržavaju vakcinaciju ili ne, ili šta ih je lekar posavetovao. Takođe je bitno i koliko ozbiljno shvataju bolest – mogu da misle da je mala verovatnoća da će se zaraziti i da za njih simptomi neće biti opasni“, ističe psihološkinja.
Važna uloga medija
Za širenje svesti o vakcinaciji jednak značaj imaju akcije države i civilnog društva, dodaje Lazić.
„Prvo moramo da razumemo zašto roditelji odlučuju da ne vakcinišu svoju decu i ko su ti roditelji, pa da prema tome prilagodimo intervencije. Strah jeste jedan od faktora koji izaziva odbijanje vakcinacije, ali, kao što sam ranije rekla, nije jedini. Na osnovu nekih istraživanja deluje da podsetnici mogu da budu efikasni – uspostaviti sistem kojim se roditelji podsećaju da treba da vakcinišu dete. Treba da postoji što više kampanja koje se fokusiraju na jasnu i ubedljivu komunikaciju naučnih dokaza“.
Kampanja širenja svesti o HPV vakcini mora biti usmerena na roditelje, a veliku odgovornost snose i mediji koji o ovako važnim stvarima ne bi smeli da izveštavaju senzacionalistički, dodaje ona.
„Roditelji imaju brojna pitanja o efikasnosti i bezbednosti vakcine. Odgovori ne treba da im budu dostupni samo na društvenim mrežama, od nekih možda nepouzdanih izvora, već pouzdani izvori, ljudi kojima se veruje, lekari, pa i poznate ličnosti, treba da šire proverene informacije, svim kanalima. S tim u vezi, u medijskom izveštavanju treba izbegavati senzacionalizam. Ne treba preuveličavati brojnost ljudi koji se protive vakcinaciji, ne treba uključivati dramatične fotografije dece koja plaču ili ogromnih špriceva“, ukazuje Lazić.
Vakcina HPV je bezbedna
Vakcina Gardasil 9 se u svetu primenjuje od 2004. godine, a Svetska zdravstvena organizacija i američki Centar za kontrolu bolesti neprestano prate pojave neželjenih reakcija na svetskom nivou. U Srbiji su za ovo zaduženi Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) i Institut za javno zdravlje Srbije. Na ALIMS-ovom uputstvu za lek jasno piše: vakcina ne može da prouzrokuje bolesti koje uzrokuje HPV. Kao nuspojave, izdvajaju se veoma česta neželjena dejstva vakcine, a ona uključuju bol i otečenost na mestu uboda, kao i glavobolju.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, HPV vakcinacija se danas sprovodi u preko sto zemalja širom sveta, a do sada je dato više od stotinu miliona doza ove vakcine. Grupa naučnika je 2014. godine sprovela dodatne eksperimente u kojima je, uz njihov pristanak, jednoj grupi žena data Gardasil 9 vakcina, a drugoj grupi placebo rastvor – kod žena koje su primile vakcinu nije primećena nikakva promena koja bi ukazivala na narušeno zdravlje.
„Roditelje najviše interesuje da li je vakcina sigurna“, zaključuje Đokić. „Vakcina je apsolutno bezbedna i o tome govore mnogobrojne naučne studije“.
