Prvo, dobra vest. U petak 19. jula nije bilo nikakvog sajber napada koji je paralisao ogroman broj kompjuterskih servera u svetu. Hakeri, najverovatnije, još nisu sposobni za to, ali ima ko jeste. Mala je to uteha za one koji su tog dana nekud žurili, avionom ili vozom, ili su se našli na kasi da plate, radno mesto im pokreće Windows server, mnogo je takvih primera. Oni su se našli u nevolji, totalnom nekomforu, možda i sa ozbiljnim posledicama i imali su mnogo razloga da budu besni. Samo nisu znali na koga, a i da su znali, malo bi im to vredelo.
Prema dosad dostupnim informacijama, inženjeri kompanije Kraudstrajk (Crowdstrike) objavili su novu verziju svog Falkon antivirusnog softvera oko 4 ujutru po Griniču (oko 6 ujutru u Srbiji). To je uobičajena stvar, gotovo svakodnevna, ima za cilj da zatvori “rupe” na operativnog sistemu kroz koje bi hakeri mogli da upadnu, a te rupe se pronalaze svakodnevno. Za taj posao Kraudstrajk je dobro plaćen, a jedan od najvećih klijenata im je Majkrosoft, dakle, kompanija koja nam je svima podarila Windows operativni sistem. Oko 70 odsto svih kompjutera na svetu ga koristi, potencijalno toliko ih se našlo u opasnosti. Srećom, najveći broj nije imao nikakve probleme, ali oni koji jesu napravili su do sada neviđeni haos.
Običaj je da se sistem ributuje (ponovo podigne) kada se radi neko unapređenje i to se ovde i dogodilo. Kažnjeni su oni koji to osvežavanje rade najbrže, upravo da bi izbegli sajber napade. Krenulo je ributovanje, ali se vrlo brzo ispostavilo da postoji neki problem, da su programeri Kraudstrajka negde dramatično pogrešili i da kompjuter koji je ušao u proces osvežavanja više ne može da proradi. Pojavio bi mu se takozvani “plavi ekran smrti”, što znači da je Windows neupotrebljiv i da ga treba popraviti, nekako. Taj je haos trajao oko sat i po koliko je Kraudstrajku bilo potrebno da shvati šta se dešava i da povuče apdejt. Negde oko pola šest po Griniču, odnosno pola osam po srpskom vremenu, problem je otklonjen i ko god je posle tog vremena osvežavao svoj system, nije osetio ništa. Oni kojima se zalomilo da to rade u tom prozoru od sat i po preostalo je da kompjutere u život vrate ručno, svaki ponaosob. A to je ogroman posao jer nekada zahteva da se čitavi sistemi polako podižu i procena je da će u nekim slučajevima za to biti potrebne dve nedelje. Rezultat je bio da je po svetu svašta stalo, od plaćanja karticama i televizijskih programa, do avionskih letova u dramatičnim brojevima.
Sada se preispituje kako Kraudstrajk testira svoje proizvode, naročito one koje samouveremno objavljuje. Ta samouverenost je posledica njihove besprekorne istorije. Pokazali su se kao fenomenalna zaštita od sajber napada, ali i kao vrhunski sajber patolozi, sposobni da otkriju da li vam se neko mešao u sistem u prošlosti. Oni su utvrdili da je (navodno) bilo ruskog uticaja na neke američke institucije i organizacije tokom izbora 2016, kao i da je (opet navodno) bilo kineskog uticaja u nekim kasnijim situacijama. Naravno, sada su se “namestili” mnogima (najpre Rusima i Kinezima) koji s pravom mogu da sumnjaju u njihove zaključke, ali to je neka druga priča.
Ono što je svima nama važnije jesu posledice i naravoučenije. Posledice će se utvrđivati mesecima, verovatno će pasti i neke ozbiljne tužbe ako za to ima prostora, a ako se ispostavi da nema, neko će se postarati da se zakon promeni kako bi svako snosio svoj deo odgovornosti. Važnija je pouka – koliko su svi sistemi u svetu izloženi (osim Kine i Rusije gde se Windows serveri koriste malo), koliko nema dobre odbrane od ovakve infiltracije, što znači da bi neki haker ili nezadovoljni inženjer mogao da napravi kalambur neslućenih razmera, mada smo to nenaslućivanje imali prilike da osetimo tog petka i u Srbiji.
Istina je da korisnici Epl i Linuks operativnih sistema nisu bili ugroženi, ali moramo imati u vidu da je IT revolucija i digitalizacija bila ovoliko uspešna i brza upravo zato što su gotovo svi govorili istim jezikom, Majkrosoftovim. Teško da će se to promeniti, a nama preostaje da se pitamo ne da li će se ovako nešto ponoviti (sigurno hoće), već kada i sa kakvim posledicama. I šta da radimo kada nam neko iznenada isključi sve što je digitalizovano u našem okruženju?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Uspeh protesta valja odmeravati ne prema onome šta bismo sve želeli da se kroz njih postigne nego prema onome što su već postigli. A to što je postignuto ogromno je. Sve i kad bi protesti bili smesta obustavljeni, njihov trag ne bi se izgubio nego bi, naprotiv, delovao kao važna činjenica naše političke budućnosti i ovoj bi vlasti zasigurno skratio životni vek. Protesti mogu da dođu i prođu, ali njihov trag i učinak ostaje kao trajno političko dostignuće
Crvenim srednjim prstom je kao putokazima praktično ocrtan povratak u škole i na fakultete. Bilo je potrebno manje od par dana da se ova kampanja zaustavi, jer je ona praktično političko samoubistvo
Strah je nestao, nema prostora za manipulaciju organizacijom protesta, propaganda dopire do sve manjeg broja ljudi i ostavlja sve slabiji utisak. Ako jedan psihološki faktor može igrati važnu ulogu, to su zrelost ličnosti i snaga da se poraz prizna pre nego što budu uništeni i poslednji ostaci nezavisnih institucija i bude došlo do još masovnijeg prolivanja krvi
Dok građani Srbije masovno izlaze na ulice i dok se studenti brutalno prebijaju, zemlja je ostala bez dva ključna stuba vlasti – vlade i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U isto vreme, proces izbora novih članova REM-a, tela koje bi trebalo da obezbedi nezavisnost medijskog prostora, potpuno se raspao zbog nepravilnosti i političkih manipulacija koje su dovele do povlačenja kandidata iz većine predlagačkih oblasti
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Batinanje studenata u Novom Sadu može da iznenadi samo nekoga ko ništa o naprednjačkom Novom Sadu ne zna. Decenijska negativna selekcija se onde završila tako što su u tzv. strukturama vlasti ostali samo kriminalci i bitange
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
