Prvo, dobra vest. U petak 19. jula nije bilo nikakvog sajber napada koji je paralisao ogroman broj kompjuterskih servera u svetu. Hakeri, najverovatnije, još nisu sposobni za to, ali ima ko jeste. Mala je to uteha za one koji su tog dana nekud žurili, avionom ili vozom, ili su se našli na kasi da plate, radno mesto im pokreće Windows server, mnogo je takvih primera. Oni su se našli u nevolji, totalnom nekomforu, možda i sa ozbiljnim posledicama i imali su mnogo razloga da budu besni. Samo nisu znali na koga, a i da su znali, malo bi im to vredelo.
Prema dosad dostupnim informacijama, inženjeri kompanije Kraudstrajk (Crowdstrike) objavili su novu verziju svog Falkon antivirusnog softvera oko 4 ujutru po Griniču (oko 6 ujutru u Srbiji). To je uobičajena stvar, gotovo svakodnevna, ima za cilj da zatvori “rupe” na operativnog sistemu kroz koje bi hakeri mogli da upadnu, a te rupe se pronalaze svakodnevno. Za taj posao Kraudstrajk je dobro plaćen, a jedan od najvećih klijenata im je Majkrosoft, dakle, kompanija koja nam je svima podarila Windows operativni sistem. Oko 70 odsto svih kompjutera na svetu ga koristi, potencijalno toliko ih se našlo u opasnosti. Srećom, najveći broj nije imao nikakve probleme, ali oni koji jesu napravili su do sada neviđeni haos.
Običaj je da se sistem ributuje (ponovo podigne) kada se radi neko unapređenje i to se ovde i dogodilo. Kažnjeni su oni koji to osvežavanje rade najbrže, upravo da bi izbegli sajber napade. Krenulo je ributovanje, ali se vrlo brzo ispostavilo da postoji neki problem, da su programeri Kraudstrajka negde dramatično pogrešili i da kompjuter koji je ušao u proces osvežavanja više ne može da proradi. Pojavio bi mu se takozvani “plavi ekran smrti”, što znači da je Windows neupotrebljiv i da ga treba popraviti, nekako. Taj je haos trajao oko sat i po koliko je Kraudstrajku bilo potrebno da shvati šta se dešava i da povuče apdejt. Negde oko pola šest po Griniču, odnosno pola osam po srpskom vremenu, problem je otklonjen i ko god je posle tog vremena osvežavao svoj system, nije osetio ništa. Oni kojima se zalomilo da to rade u tom prozoru od sat i po preostalo je da kompjutere u život vrate ručno, svaki ponaosob. A to je ogroman posao jer nekada zahteva da se čitavi sistemi polako podižu i procena je da će u nekim slučajevima za to biti potrebne dve nedelje. Rezultat je bio da je po svetu svašta stalo, od plaćanja karticama i televizijskih programa, do avionskih letova u dramatičnim brojevima.
Sada se preispituje kako Kraudstrajk testira svoje proizvode, naročito one koje samouveremno objavljuje. Ta samouverenost je posledica njihove besprekorne istorije. Pokazali su se kao fenomenalna zaštita od sajber napada, ali i kao vrhunski sajber patolozi, sposobni da otkriju da li vam se neko mešao u sistem u prošlosti. Oni su utvrdili da je (navodno) bilo ruskog uticaja na neke američke institucije i organizacije tokom izbora 2016, kao i da je (opet navodno) bilo kineskog uticaja u nekim kasnijim situacijama. Naravno, sada su se “namestili” mnogima (najpre Rusima i Kinezima) koji s pravom mogu da sumnjaju u njihove zaključke, ali to je neka druga priča.
Ono što je svima nama važnije jesu posledice i naravoučenije. Posledice će se utvrđivati mesecima, verovatno će pasti i neke ozbiljne tužbe ako za to ima prostora, a ako se ispostavi da nema, neko će se postarati da se zakon promeni kako bi svako snosio svoj deo odgovornosti. Važnija je pouka – koliko su svi sistemi u svetu izloženi (osim Kine i Rusije gde se Windows serveri koriste malo), koliko nema dobre odbrane od ovakve infiltracije, što znači da bi neki haker ili nezadovoljni inženjer mogao da napravi kalambur neslućenih razmera, mada smo to nenaslućivanje imali prilike da osetimo tog petka i u Srbiji.
Istina je da korisnici Epl i Linuks operativnih sistema nisu bili ugroženi, ali moramo imati u vidu da je IT revolucija i digitalizacija bila ovoliko uspešna i brza upravo zato što su gotovo svi govorili istim jezikom, Majkrosoftovim. Teško da će se to promeniti, a nama preostaje da se pitamo ne da li će se ovako nešto ponoviti (sigurno hoće), već kada i sa kakvim posledicama. I šta da radimo kada nam neko iznenada isključi sve što je digitalizovano u našem okruženju?
Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veljko Paunović pokušaće na Vembliju da spasi što se spasti može. Mnogo je, međutim, važnije šta dolazi posle
Reč iz naslova dolazi kao krik posle Bezrečice na sva nepočinstva, nepravdu i poniženja ove vlasti prema sopstvenim građanima
Štrajk glađu takođe znači da se nadate da vreme koje protiče povećava pritisak i da će se zlotvori pokajati i iskupiti. Ovo je nenasilni oblik protesta koji ni u čemu ne ugrožava onoga protiv koga je usmeren, osim što apeluje na njegovu savest. I u tome leži velika opasnost štrajkova glađu – da možda pokušavate da utičete na savest tamo gde savesti i samilosti nema... A lako bi se moglo ispostaviti i da ti nemilosrdni što se sada smeju, pevaju i smišljaju politikantske ujdurme u sebi nose neku paklenu prazninu i glad, tako duboku i sveobuhvatnu da je baš ništa, nikakva gramzivost, vlastoljubivost, moć, bogatstvo, slava, nikad neće zasititi
Naslov emisije nije samo simboličan. On govori o toj preciznosti analize, nasuprot svakodnevnoj, višedecenijskoj izvitoperenosti društva u tranziciji
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
