Naoružani napadači na motociklima oteli su više od 280 učenika u gradu Kuriga na severozapadu Nigerije. Svedoci pričaju da su se okomili na decu staru od osam do 15 godina kada su se ujutro oko 8.30 časova okupila ispred škole
Guverner države Kaduna Uba Sani potvrdio je incident i rekao da je oteto 187 učenika srednje škole i 125 učenika osnovne škole, ali da se 25 njih u međuvremenu vratilo. Jedan svedok otmice je rekao da su naoružani napadači upucali jedno dete koje je kasnije prevezeno u bolnicu, piše BBC.
Jedan učitelj koji je uspeo da pobegne kaže da su lokalni stanovnici pokušali da spasu decu, ali bez uspeha. Jedan od njih je ubijen.
Još uvek se ne zna ko je odgovoran za ovu najnoviju otmicu dece.
Česte otmice dece
Otmice su česta pojava u Nigeriji, naročito u centranom delu i na severozapadu zemlje. Veoma često su žrtve deca i žene.
Tek u sredu, 6. marta, je misija UN-a u Nigeriji saopštila da je 29. februara u saveznoj državi Borno oteto najmanje 200 ljudi, uglavnom žene i deca, koji žive u izbegličkim logorima na granici sa Čadom. Napadnuti su dok su skupljali drva u obližnjoj šumi. U toj oblasti su aktivne radikalne islamističke grupe.
Otmičari uglavnom traže otkup za kidnapovane, ali to nije uvek slučaj. Pažnju svetske javnosti je 2014. godine bila privukla otmica više od 200 devojčica iz Čiboke u regiji Borno
U Nigeriji je 2022. donet kontroverzan zakon kako bi se okončao rastući broj otmica, prema kojem je plaćanje otkupnine kažnjivo. Za to je predviđena zatvorska kazna od najmanje 15 godina, ali niko do sada zbog toga nije uhapšen.
Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
