Naoružani napadači na motociklima oteli su više od 280 učenika u gradu Kuriga na severozapadu Nigerije. Svedoci pričaju da su se okomili na decu staru od osam do 15 godina kada su se ujutro oko 8.30 časova okupila ispred škole
Guverner države Kaduna Uba Sani potvrdio je incident i rekao da je oteto 187 učenika srednje škole i 125 učenika osnovne škole, ali da se 25 njih u međuvremenu vratilo. Jedan svedok otmice je rekao da su naoružani napadači upucali jedno dete koje je kasnije prevezeno u bolnicu, piše BBC.
Jedan učitelj koji je uspeo da pobegne kaže da su lokalni stanovnici pokušali da spasu decu, ali bez uspeha. Jedan od njih je ubijen.
Još uvek se ne zna ko je odgovoran za ovu najnoviju otmicu dece.
Česte otmice dece
Otmice su česta pojava u Nigeriji, naročito u centranom delu i na severozapadu zemlje. Veoma često su žrtve deca i žene.
Tek u sredu, 6. marta, je misija UN-a u Nigeriji saopštila da je 29. februara u saveznoj državi Borno oteto najmanje 200 ljudi, uglavnom žene i deca, koji žive u izbegličkim logorima na granici sa Čadom. Napadnuti su dok su skupljali drva u obližnjoj šumi. U toj oblasti su aktivne radikalne islamističke grupe.
Otmičari uglavnom traže otkup za kidnapovane, ali to nije uvek slučaj. Pažnju svetske javnosti je 2014. godine bila privukla otmica više od 200 devojčica iz Čiboke u regiji Borno
U Nigeriji je 2022. donet kontroverzan zakon kako bi se okončao rastući broj otmica, prema kojem je plaćanje otkupnine kažnjivo. Za to je predviđena zatvorska kazna od najmanje 15 godina, ali niko do sada zbog toga nije uhapšen.
Zbog čega je Vučić ponižavao svoju disfunkcionalnu ministarsku porodicu, izazvavši mučninu koju je osetila čitava Srbija? Zašto mu zimovanje u Davosu nije leglo kao božićno veselje pod “Informerovom” šatrom? Hoće li ga javnost u direktnom TV prenosu gledati kako drži šetalicu sa natpisom “Raspiši izbore, kukavico”? I da li je kao šahista svestan da je u iznudici, gde nema dobrog poteza
Kako godine prolaze, potrebno je sve češće ukazivanje Vođe koji u svojim obraćanjima postaje ne samo agresivniji, već i ličniji. Umesto značajnih tema, u obraćanjima se pojavljuju lične fantazije, opservacije, razmišljanja i postulati koji važe poput zakona
Velike i trajne patnje pa, usudiću se da kažem, i mentalni poremećaji često su posledica iskustava i osećanja koja nosimo u sebi i ne umemo da ih se otarasimo, tako važnih da sve u nama počne da gravitira oko njih ili čak u njih bude usisano. I osećamo strašnu sputanost, ili fanatičnost, čistunstvo, zabranu, krivicu, koji su počeli tako rano da nam sad deluju kao nešto naše, “druga priroda”, neodvojivo od toga kako doživljavamo sebe. Mnogi se ljudi onda, razočarani što nisu dovoljno jaki da nešto prevaziđu, povuku od sveta, odaju porocima, piju lekove, a problem bi sve vreme mogao biti u tome da u sebi nose tuđu muku
Naša prijava da postoji zagađenje životne sredine ne svodi se samo na pravu žalbu – to je znak da nam je stalo. I to nije malo. Jer samo kad progovorimo, možemo nešto i da promenimo
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
