Ovogodišnji pojam godine, po izboru Oksfordskog rečnika je brain rot, u prevodu – truljenje mozga. Pojam opisuje propadanje ljudskog mozga koji je duže vreme izložen trivijalnim, neinspirativnim i neizazovnim sadržajima. To je ono kada dangubimo gledajući sadržaje na Tik-toku, rilsove i uopšte sadržaje na Instagramu koji nas se uopšte ne tiču, ali su šareni i skreću nam pažnju sa onoga čime bi u tom trenutku trebalo da se bavimo.
Izraz truljenje nije slučajan. Mi bismo možda radnije rekli da se nekim sadržajem zaglupljujemo, ali to je kudikamo povoljnija aktivnost. Zaglupljivanje je slično gojaznosti i fizičkoj zapuštenosti. Kada čovek odluči da se trgne, on može fizičkim vežbanjem i promenom ishrane da se vrati u koliko-toliko pristojno stanje. Isto je i sa mozgom – ako se ne koristi neko vreme, odnosno ako samo “blejimo”, nešto može da nas pokrene da ponovo počnemo da koristimo mozak i vratimo ga u dobru formu.
Kod truljenja nema povratka, to je poruka. To nije mozak koji nije korišćen, naprotiv, mozak je tokom konzumiranja tih trivijalnih sadržaja stalno aktivan, treba savladati sve te promene boja i ritma, ali u tome nema neke dublje i izazovnije moždane aktivnosti. Prekomerno izlaganje trivijalnom onlajn sadržaju, kažu, može dovesti do smanjenja pažnje, mentalnog zamora i opadanja sposobnosti za kritičko razmišljanje.
Inače, pojam nije nedavno skovan, postoji već 170 godina, prvi put ga je Henri Dejvid Toro upotrebio u svom delu Valden kako bi kritikovao opadanje intelektualnih standarda u društvu. Ali morao je da sačeka 2024. godinu da bude proglašen za ključni pojam, barem u odlazećoj godini.
Ne postoji saglasnost stručnjaka za mozak, neurologa pre svega, oko toga da li nam mozak baš truli od internet bezvezarija. Ima onih koji misle da to ne utiče toliko loše na mozak, možda je čak i stimulativno, ali nema dobru primenu u nedigitalnom životu. Jer je kod onih koji se pretovaruju brzim internet sadržajima primetan nedostatak koncentracije i strpljenja, stalna potreba za nekim novim podsticajem. Ali su zato izuzetno dobri u multitaskingu i filtriranju informacija. Reklo bi se da brejnroteri brže pronalaze iglu u plastu sena, ali nemaju previše ideja šta s tom iglom da rade dok ne pronađu uputstvo na Jutjubu.
To je sledeća stvar; čak i oni koji se groze tik-tok trivijalnosti reći će da se na internetu može vrlo korisno i inspirativno potrošiti vreme ako posećujete kvalitetne onlajn kurseve ili predavanja, to jest ako rešavate kvizove ili igrate šah. Iako će napomenuti da je bolje da to radite u društvu živih ljudi jer to doprinosi socijalizaciji, takođe važnoj za razvoj mozga.
Ozbiljan problem predstavljaju miš i tastatura, odnosno tačskrin jer od nas traže vrlo primitivne umesto finih pokreta koje pravimo kada pišemo ili crtamo olovkom, perom ili četkicom. Razvoj te precizne motorike utiče i na razvoj naših kognitivnih sposobnosti, koje mogu biti ugrožene ako se predamo kucanju po tastaturi, pa još dvoprstom.
Konačno, mogu li se milion godina evolucije koje smo prevalili da bismo imali ovakav mozak poništiti samo u jednoj generaciji, a zapravo samo za poslednjih desetak godina? Naravno da ne mogu, ali se mogu protraćiti, kao što se porodična imovina stvarana vekovima prokocka. Zato bi brain waste odnosno traćenje mozga možda bio mnogo bolji termin, samo je lišen dramatičnosti neophodne da se ukaže na opasnu stranputicu, ne toliku za čovečanstvo koliko za svakog od nas pojedinačno. Jer trulež može da bude vrlo plodna za one koji umeju da je iskoriste.
Dok se polemiše o tome da li je zaista podneo ostavku ili ne, Miloš Vučević kaže da je i dalje predsednik Vlade, ali da je pitanje dana kada će njegova ostavka biti konstatovana u Narodnoj skupštini
Interaktivna mapa Kuda na protest omogućava korisnicima da vide gde, kada i kakav će protest biti održan
Tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je istragu o mogućoj korupciji tokom rekonstrukcije nadstrešnice Železničke stanice, a predistražni postupak se vodi u saradnji sa Upravom kriminalističke policije
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Uspeh protesta valja odmeravati ne prema onome šta bismo sve želeli da se kroz njih postigne nego prema onome što su već postigli. A to što je postignuto ogromno je. Sve i kad bi protesti bili smesta obustavljeni, njihov trag ne bi se izgubio nego bi, naprotiv, delovao kao važna činjenica naše političke budućnosti i ovoj bi vlasti zasigurno skratio životni vek. Protesti mogu da dođu i prođu, ali njihov trag i učinak ostaje kao trajno političko dostignuće
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
