Ovogodišnji pojam godine, po izboru Oksfordskog rečnika je brain rot, u prevodu – truljenje mozga. Pojam opisuje propadanje ljudskog mozga koji je duže vreme izložen trivijalnim, neinspirativnim i neizazovnim sadržajima. To je ono kada dangubimo gledajući sadržaje na Tik-toku, rilsove i uopšte sadržaje na Instagramu koji nas se uopšte ne tiču, ali su šareni i skreću nam pažnju sa onoga čime bi u tom trenutku trebalo da se bavimo.
Izraz truljenje nije slučajan. Mi bismo možda radnije rekli da se nekim sadržajem zaglupljujemo, ali to je kudikamo povoljnija aktivnost. Zaglupljivanje je slično gojaznosti i fizičkoj zapuštenosti. Kada čovek odluči da se trgne, on može fizičkim vežbanjem i promenom ishrane da se vrati u koliko-toliko pristojno stanje. Isto je i sa mozgom – ako se ne koristi neko vreme, odnosno ako samo “blejimo”, nešto može da nas pokrene da ponovo počnemo da koristimo mozak i vratimo ga u dobru formu.
Kod truljenja nema povratka, to je poruka. To nije mozak koji nije korišćen, naprotiv, mozak je tokom konzumiranja tih trivijalnih sadržaja stalno aktivan, treba savladati sve te promene boja i ritma, ali u tome nema neke dublje i izazovnije moždane aktivnosti. Prekomerno izlaganje trivijalnom onlajn sadržaju, kažu, može dovesti do smanjenja pažnje, mentalnog zamora i opadanja sposobnosti za kritičko razmišljanje.
Inače, pojam nije nedavno skovan, postoji već 170 godina, prvi put ga je Henri Dejvid Toro upotrebio u svom delu Valden kako bi kritikovao opadanje intelektualnih standarda u društvu. Ali morao je da sačeka 2024. godinu da bude proglašen za ključni pojam, barem u odlazećoj godini.
Ne postoji saglasnost stručnjaka za mozak, neurologa pre svega, oko toga da li nam mozak baš truli od internet bezvezarija. Ima onih koji misle da to ne utiče toliko loše na mozak, možda je čak i stimulativno, ali nema dobru primenu u nedigitalnom životu. Jer je kod onih koji se pretovaruju brzim internet sadržajima primetan nedostatak koncentracije i strpljenja, stalna potreba za nekim novim podsticajem. Ali su zato izuzetno dobri u multitaskingu i filtriranju informacija. Reklo bi se da brejnroteri brže pronalaze iglu u plastu sena, ali nemaju previše ideja šta s tom iglom da rade dok ne pronađu uputstvo na Jutjubu.
To je sledeća stvar; čak i oni koji se groze tik-tok trivijalnosti reći će da se na internetu može vrlo korisno i inspirativno potrošiti vreme ako posećujete kvalitetne onlajn kurseve ili predavanja, to jest ako rešavate kvizove ili igrate šah. Iako će napomenuti da je bolje da to radite u društvu živih ljudi jer to doprinosi socijalizaciji, takođe važnoj za razvoj mozga.
Ozbiljan problem predstavljaju miš i tastatura, odnosno tačskrin jer od nas traže vrlo primitivne umesto finih pokreta koje pravimo kada pišemo ili crtamo olovkom, perom ili četkicom. Razvoj te precizne motorike utiče i na razvoj naših kognitivnih sposobnosti, koje mogu biti ugrožene ako se predamo kucanju po tastaturi, pa još dvoprstom.
Konačno, mogu li se milion godina evolucije koje smo prevalili da bismo imali ovakav mozak poništiti samo u jednoj generaciji, a zapravo samo za poslednjih desetak godina? Naravno da ne mogu, ali se mogu protraćiti, kao što se porodična imovina stvarana vekovima prokocka. Zato bi brain waste odnosno traćenje mozga možda bio mnogo bolji termin, samo je lišen dramatičnosti neophodne da se ukaže na opasnu stranputicu, ne toliku za čovečanstvo koliko za svakog od nas pojedinačno. Jer trulež može da bude vrlo plodna za one koji umeju da je iskoriste.
Odbrana univerziteta zaista jeste odbrana države i nacionalnih interesa. Svi prepoznajemo šta su studenti postigli. Sad je došlo vreme da studenti prepoznaju da je trenutak za zajedništvo i izgradnju međusobnog poverenja. Razlike među nama su beznačajne u odnosu na našu različitost od nosilaca autokratske vlasti
Telegrame zvaničnicima pratim od pionirskih dana. Tokom tih gotovo pedeset godina, najlepši je onaj koji je ministarka Sofronijević poslala Vučiću poželevši mu oporavak, pa da onda ponovo “zajedno obilaze neke nove koridore”
Dvoje potpunih stranaca upušta se u dijalog koji bi mogao voditi najvećem stepenu poverenja ikada stečenom, novootkrivenom osećanju pripadanja, prihvaćenosti i podrške, naposletku i prestanku tegoba zbog kojih smo inicijalno došli na terapiju. I tokom svih tih razgovora, za neke ljude najintimnijih koje će ikada imati, nastaje nešto što nije prijateljstvo, nije porodica, nije zaljubljenost, nije saradnja, ali može, za oba učesnika, sadržati tragove svega toga
Slavni arhitekta Frenk Geri (96) i dalje čeka otvaranje svog remek-dela, muzeja Gugenhajm Abu Dabi, koje je sada pomereno na 2026. Dok ga ne dočeka, ako ste u glavnom gradu UAE, možete da posetite dve druge impresivne građevine – Veliku džamiju šeika Zajeda i Luvr Abu Dabi
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
