“Da bismo zavredeli ponovo podršku Beograđana, mi moramo da uradimo naš domaći zadatak: da se izborimo za bolje izborne uslove, motivišemo ih da izađu na izbore i da glasaju protiv štetočinske vlasti. Sve to moramo da uradimo u neravnopravnim uslovima kako bismo nakon izbora vratili poverenje u demokratiju i demokratske institucije ove zemlje”
U trenutku dok pišem ovaj tekst, vlast je saopštila da odustaje od namere da ponovljene beogradske izbore održi 28. aprila, već se novi izbori zakazuju za 2. jun 2024. godine. Prema zakonskim rokovima, to je poslednji datum kada mogu biti održani. Ovo je nesumnjivo još jedna u nizu pobeda opozicije i jasan pokazatelj da uzurpator vlasti više nema kapacitet da diktira poteze isključivo u skladu sa svojim interesima. Izbori održani 17. decembra prošle godine su pokazali da Beograđani ne žele aktuelni režim na vlasti. Čak i na pokradenim izborima, opozicija je imala više glasova od vladajuće koalicije. Jednostavnim odlaskom na internet stranicu Republičke izborne komisije može se utvrditi da su za stanovnike glavnog grada Srbije naprednjaci i socijalisti prošlost i da je došlo vreme za druge ljude i drugu politiku u glavnom gradu. Ali ta promena se neće desiti sama od sebe; do nje se stiže borbom.
PLAN DELOVANJA
Režim je uhvaćen u krađi glasova jer smo aktivno učestvovali u izborima, imali svoje kontrolore na svim biračkim mestima, aktiviste na terenu (mobilne timove) i podršku građana. Zatim smo pritiskom na institucije i jakom kampanjom ka međunarodnim partnerima doveli do toga da naprednjacima i socijalistima ni izborna krađa nije bila dovoljna da ponovo formiraju vlast u Beogradu. I pored toga što smo naterali vlast da se povuče i na neki način prizna izborne manipulacije, te ponovi izbore u Beogradu, svesni smo da oni neće odustati od svog manira odnosno nepoštenog načina političke borbe i da će na ponovljenim izborima učiniti sve da zadrže vlast. Zbog toga moramo spremno da dočekamo predstojeće izbore i da ponovo pobedimo. Građani su nam pokazali da podržavaju ujedinjenje opozicije, da žele promenu u Beogradu i Srbiji i spremni smo da to poverenje opravdamo još jačom borbom.
Mi smo postizbornim aktivnostima ogolili režim i državne institucije koje su direktno radile u korist vladajućih stranaka iscrpljujući sve pravne mehanizme ove države iako smo unapred znali da naše žalbe neće dovesti do rezultata. Ali time smo pokazali domaćoj i međunarodnoj javnosti da su pravosudne, policijske i birokratske institucije direktno u službi SNS i SPS.
Da bismo zavredeli ponovo podršku Beograđana, mi moramo da uradimo naš domaći zadatak: da se izborimo za bolje izborne uslove, motivišemo ih da izađu na izbore i da glasaju protiv štetočinske vlasti. Sve to moramo da uradimo u neravnopravnim uslovima kako bismo nakon izbora vratili poverenje u demokratiju i demokratske institucije ove zemlje.
Neću otkriti toplu vodu – svi politički akteri već znaju sve metode političkih kampanja od direktne komunikacije sa biračima na terenu do medijskih i internet kampanja. Ono što građani treba da znaju jeste da opozicija neće ustuknuti pred nasiljem. Moraćemo da organizujemo mobilne timove koji su obučeni da deluju u svim situacijama, kontrolore koji će znati na biračkim mestima da prepoznaju izborne nepravilnosti i da reaguju u skladu sa tim. Pravni timovi su već pokazali da znaju da deluju u realnom vremenu i oni ponovo moraju biti na visini zadatka.
Opozicija je na prošlim izborima pokazala i dokazala svoju snagu. Ne zaboravimo da je ovo najbolji rezultat pro EU opozicionog bloka od kada je Srpska napredna stranka na vlasti. Jasno je da smo veliki deo puta prešli pa verujem da sada ne treba trošiti energiju i resurse na masovne skupove. Prestao bih i sa praksom događaja u zatvorenom gde se uglavnom obraćamo sebi i stranačkim aktivistima. Treba pokriti svaki metar grada. Potrebno je što više mini događaja, gde je fokus na direktnoj komunikaciji sa građanima, idealno bi bilo jedan na jedan. Važno je posvetiti posebnu pažnju prigradskim opštinama gde ima prostora za naš bolji rezultat. Naši programi i poruke teže dolaze do ljudi koji tamo žive zbog nedostupnosti nacionalne TV frekvencije gde se i naš glas čuje.
Udružena opozicija je podržala zahteve ProGlasa o poboljšanju izbornih uslova i to će biti platforma na kojoj ćemo insistirati. Ključni zahtevi, koji će dovesti do iole fer izbora, jesu otvaranje i revizija biračkog spiska, primena svih preporuka iz Izveštaja ODIHR i održavanje svih lokalnih i gradskih izbora u isto vreme.
BIRANJE KONKRETNE POLITIKE
Zakazivanje izbora za 2. jun ostavlja dovoljan vremenski prostor da se svi zahtevi sprovedu. Pritisak je urodio plodom i sada treba nastaviti u tom pravcu. SNS i SPS neće sedeti skrštenih ruku: pokazali su se kao vrlo kreativni kada su izborne mahinacije u pitanju. Mala Krsna je pokazna vežba i pokazatelj da migracija birača neće prestati. Moramo biti budni. Na svaki pokušaj prekrajanja volje građana i građanki – imaćemo odgovor. Kontrolisaćemo svake nedelje koliko je novih prijava prebivališta na teritoriji Beograda. Pokret slobodnih građana je odmah nakon priloga na televiziji N1 o prijavi prebivališta ljudi koji ne žive u Beogradu na teritoriju opštine Voždovac, podneo zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za pristup informacijama od javnog značaja da bismo imali uvid koliko je novih stanovnika na ovoj opštini od 1. januara 2024. godine. To ćemo uraditi za svaku opštinu i zahtev će stići u svaku policijsku stanicu. Ukoliko institucije budu ćutale, i to je odgovor. Sva kršenja zakona ostaju zabeležena i zabluda je da će ostati nekažnjena.
Vlast ovo čini jer ne veruje u vladavinu prava. Oni nisu za evropske vrednosti i ne shvataju srž demokratije, a to su slobodni i fer izbori. To se vidi iz njihovih reči i dela. SNS i SPS se samo deklarativno zalažu za ulazak u Evropsku uniju. Prva pregovaračka poglavlja otvorena su pre deset godina, a danas smo udaljeniji od EU više nego na početku. Svi relevantni podaci pokazuju da smo nazadovali na svim poljima kada je reč o demokratiji, slobodi medija, slobodnim i fer izborima.
Zbog svega navedenog, naredni izbori su biranje konkretne politike. Uzalud vlast pokušava da to prebaci na teren nacionalizma i time prekrije nemar i nesposobnost da vode glavni grad. Beograd mora postati prestonica u kojoj se gaje prave vrednosti i gde su svi slobodni bez obzira na svoju etničku, versku, seksualnu i svaku drugu pripadnost. Bitno je da postane transparentan grad, da se zna ko, kako i zašto troši naš novac. Pozivam građane da nam se priključe u ovoj borbi, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Posla je mnogo, ali znamo kako se dolazi do cilja.
Autor je predsednik Beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
