Zelena tranzicija ima i svoju negativnu stranu. To se moglo čuti na jednoj tribini u Berlinu na kojoj su glavne teme bile fabrika Tesle pored glavnog grada Nemačke i planovi za eksploataciju litijuma u Srbiji, prenosi „Dojče vele„.
Što je zajedničko mestu Grinhajde pored Berlina i dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji? Ta dva toponima postali su simboli borbe protiv eksploatacije prirode i čoveka, a sve to u ime zelene transformacije. To se moglo čuti na tribini koja je održana u Berlinu pod nazivom „Tesla u Grinhajdeu – eksploatacija litijuma u Srbiji i mitovi zelenog kapitalizma“. Učesnici su bili složni u jednom: elektromobilnost je prevara.
Matje Hansen, aktivista čiji je film „Autosorsing: Uvoz resursa, izvoz zagađenja“ (Outsourcing: Import Resources, export pollution) o planovima iskopavanja litijuma u Srbiji prikazan na tribini u Berlinu već duže vreme ukazuje na ulepšanu sliku o elektromobilnosti koja vlada narativom zelene transformacije i borbe protiv klimatskih promena.
Hansen, Luksemburžanin s berlinskom adresom, dolazi iz pokreta koji se bori za jačanje prava biciklista, ukazuje na pogrešnu i ulepšanu sliku koja se širi, i to iz smera ekoloških organizacija, kada se govori o električnim automobilima.
„Njima možda nije potrebna nafta, ali su im potrebne kritične sirovine, poput litijuma. Trebalo bi imati na umu da je takvoj jednoj električnoj limuzini potrebno i po sedam kilograma litijuma. Jedan mobilni telefon samo nekoliko grama“, kaže Hansen.
Ljudi u Srbiji su ljuti na Nemačku i njenu automobilsku industriju
On je u svom filmu prikazao i negativne posledice rudarenja na drugom kraju Srbije, u rudnicima bakra u okolini Bora. Razgovarao je s mnogim lokalnim aktivistima i smatra da, uprkos trenutnom primarnom interesovanju medija za studentske proteste, tema Jadar i litijum nije zaboravljena, i da je itekeko prisutna.
„Pre nego što sam otišao u Srbiju imao sam samo jedan kontakt, ali vrlo brzo sam došao do brojnih zanimljivih sagovornika. I ono što sam primetio jeste da su ljudi veoma srećni kad neko sasluša njihove probleme“, kaže Hansen.
Tokom boravka u Srbiji uverio se i u to da su ljudi veoma ljuti na svoju vladu, na Nemačku, na nemačku automobilsku industriju i na kraju, na Evropsku uniju – posebno nakon prošlonedeljne odluke Evropske komisije da projekat eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar stavi na listu strateški ključnih projekta kad su u pitanju kritične sirovine.
Hansen planira da snimi seriju filmova o sličnim lokacijama u Evropi, pa je tako posetio i Cinvald u nemačkoj pokrajini Saksoniji, gde se takođe dugoročno planira eksploatacija litijuma. „Ljudi u Saksoniji reaguju slično, iako taj projekat nije na listi kritičkih strateških projekata Komisije. Ali i u Saksoniji su ljuti oni ljudi koji ne žele da se tu kopa. Oni koji kažu da je to dobro zbog radnih mesta su u manjini.“
Projekat na uštrb lokalnog stanovništva
Još jedno mesto na kojem zelena tranzicija pokazuje svoje tamno lice jeste i Grinhajde pored Berlina, gde je 2020. najbogatiji čovek na svetu, Ilon Mask, počeo da gradi svoju prvu „gigafabiruku“ (Gigafactory) za proizvodnju „zelenih“ električnih automobila marke Tesla. I od početka se suočio sa otporom lokalnog stanovništva.
„Ja bih sa svojih 72 godine mogla da kažem: Baš me briga. Ali ne bih mogla da pogledam u ogledalo. Jednostavno, ne mogu da dozvolim da nas do te mere smatraju glupim s onim što pokušavaju da nam prodaju. Tu se radi i o ljudskom dostojanstvu“, kaže u razgovoru za DW Hajdemari Šreder, autorka knjige „Gigafabrika u Grinhajdeu“. Radi se o preciznoj dokumentaciji višegodišnje bobe te stanovnice mesta Grinhajde protiv kompanije Tesla, njenog vlasnika Maska i čitavog niza lokalnih i saveznih političara koji su omogućili izgradnju ogromnog postrojenja za proizvodnju automobila marke Tesla i pritom kršili mnoge propise o zaštiti životne sredine.
To je cena koju je politika bila spremna da plati za obećanih 40.000 radnih mesta. Ali, šta je na kraju ostalo od tog obećanja: trenutno u „gigafabrici“ radi oko 10.000 radnika.
„To nisu kvalitetna radna mesta. Ljudi su pod pritiskom i često na bolovanju, a zapošljavaju se ljudi slabijeg obrazovanja iz prekarnih slojeva stanovništva Berlina. Lokalno stanovništvo od toga nema ništa“, tvrdi aktivistkinja Šreder.
Sličnu situaciju za planirano otvaranje rudnika litija u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji predviđa i Hansen. „Većina eksploatacionih procesa u Jadru biće automatizovana. Ono malo radnih mesta za lokalne radnike biće povezano s visokim zdravstvenim rizicima“, smatra on.
Elektromobilnost je prevara
„Eksploatacija je nekada bila daleko, u Africi, Latinskoj Americi. Ali, taj duh je sada stigao i u Evropu. Tu je, u Srbiji i u Saksoniji. Uništavanje šuma nadomak Berlina u vodozaštićenom području samo da bi Mask tamo sagradio fabriku ili pripreme za eksploataciju litijuma u Srbiji sa svim mogućim problemima za okolinu i vodu – svim tim događajima je poveznica elektromobilnost ili prevara zvana elektromobilnost“, govori Šreder, dugogodišnja aktivistkinja koja je i u vreme kada je živela u Istočnoj Nemačkoj vlastima često bila trn u oku.
Njoj pre svega smeta to što se sada, kada se, kako kaže, pokazalo pravo lice zelen tranzicije, političari prave kao da su iznenađeni. „Tesla i Rio Tinto su ekstremni primeri koji su svima poznati i zato sam ljuta na političare koji pokušavaju da nam prodaju nešto što nije istina. Gde god se Rio Tinto pojavio bilo uništavanja životne sredine, a spisak stvari koje su se događale oko ’gigafabrike’ toliko je dugačak i poznat, da niko ne može da kaže da nije znao“, upozorava Hajdemari Šreder.
Povezanost aktivista
Sve bolju povezanost aktera koji deluju protiv projekata zloupotrebe zelene tranzicije u razgovoru za DW je potvrdila i Svjetlana Nenadović iz platforme Zbor, koja je nedavno u Nemačkoj predstavila nekoliko glavnih projekata koje ti aktivisti prate.
„Nama su prišli aktivisti iz Nemačke i upitali nas kako mogu da pomognu. A i inače se kod raznih projekata udružujemo sa sličnim platformama iz čitave Evrope. Ljudi traže načine da se organizuju, jer su postali svesni da je borba koju vodimo jedna“, kaže Nenadović.
„I Grinhajde i Jadar su povezani, kao i druga mesta u Evropi koja se povezuju s tom zelenom tranzicijom. Najgore od svega je to što nam se električni automobil prodaje kao rešenje za klimatske probleme. Ali to je samo pomeranje problema koje imamo. Zagađenje i emisije koje sada nastaju zbog motora s unutrašnjim sagorevanjem samo se pomeraju negde drugde i nestaju možda iz centara gradova, ali nastaju ponovno tamo gde se eksploatišu sirovine ili gde nastaju gigafabrike“, zaključuje aktivista Matje Hansen.
