Što si se naljutio…

Studentski protesti u Srbiji u kombinaciji sa protestima prosvetnih radnika, poljoprivrednika i advokata doveli su do veoma specifičnog medijskog odgovora televizija koje kontroliše vlast. Predsednik se građanima obraća ponekad i dva puta dnevno, tako da su njegovi nastupi izgubili svaku vrstu ekskluzivnosti i praktično postaju sve irelevantniji, ali i sve komičniji. Shvatio sam da je za razumevanje ove salate od reči važno shvatiti sa kim u određenom trenutku Predsednik polemiše. Naravno, nikada tu nema sagovornika ili ne dao bog oponenta, već iz konteksta morate odrediti ko je zamišljeni protivnik. Možda će sve ovo u prvom trenutku izgledati neobično, ali videćete, lako je ako se samo malo potrudite.

STUDENTI: Predsednik se najčešće svađao sa studentima. Prvo ih je nazivao plaćenicima, pa šačicom loših studenata, zatim ih je delio na lidere koji rade za strane službe i većinu koja nije svesna da je instrumentalizovana. Zahteve je prvo ismevao, zatim kategorički odbacivao, da bi ih jedan po jedan “ispunjavao”. Zapravo je kupovao vreme nadajući se da će se broj studenata u blokadama smanjivati i energija osipati. Kada je shvatio da je đavo odneo šalu, ton se promenio. Posebno je napeto delovao kada se medijima obratio iz Predsedništva, uz zaglušujuću buku studenata. Tu grešku više nije ponovio, pa su sledeća obraćanja studentima bila na društvenim mrežama, iz BIA , ili u 8 sati izjutra u sigurnom okruženju RTS-a, ili Informera kasno noću. Pitanja su postavljali ili koleginica Čkonjević ili DJB, nadahnuto i sa razumevanjem. Te noći pojavili su se famozni krediti čije učešće je u 24 časa sa 2250 palo na 750 evra. Studentski plenumi ignorišu Vučića i obraćaju se institucijama, čime se praktično on postavlja u svoj Ustavom definisan format predsednika Republike Srbije. Ovaj princip oživljavanja institucija uz plenumsko odlučivanje i izbegavanje liderske demagogije je najveći doprinos ovdašnjoj demokratiji.

GRAĐANI: Predsednik je zatim pokušao da prikaže rudnike litijuma u Nemačkoj, pre opoziva kancelara Šolca. Nije ih bilo. Pokušao je da uplaši građane sankcijama koje je Bajdenova administracija u odlasku uvela NIS-u. Nažalost, to niti je novost, niti iznenađenje. Građane je plašio delovanjem stranih službi, koje iz Zagreba i Prištine podržavaju studentske proteste. Severinu i Topalka za sada nije pominjao. Održao je sastanak u BIA jer nam prete strane sile, ali se pokazalo da se dotična BIA poglavito bavi špijuniranjem ekoloških aktivista i prisluškivanjem njihovih telefona. Pukla je bruka, a ako ste zaboravili, našim bezbednjacima je, recimo, promakla mnogo ozbiljnija grupa džihadista koja je samostrelom u po bela dana u centru Beograda napala ambasadu i ranila žandarma. Da li BIA brine o bezbednosti građana i države ili se isključivo bavi političkim neistomišljenicima?

VLADA: U sklopu zamišljenog dijaloga, Vučić je samog sebe pozvao na sednicu Vlade na kojoj je održao monolog. Govorio je o štrajku i blokadama škola, čitao delove Zakona o obrazovanju, ali i objasnio problem sa manjkom regruta u Vojsci Srbije. Naročito je vidljiv pad borbene gotovosti kada vojnicima od 9 uveče do 6 ujutru zabranite upotrebu mobilnih telefona. Ova razmažena derišta ne mogu bez društvenih mreža, samo nije lepo da neprijatelju otkrivamo slabosti našeg sistema odbrane ovako javno. Vučić je prozivao ministre, više nisam siguran koje je brojno stanje, konstatujući da je Tanja Miščević bolesna, ali kao da će tražiti lekarsko uverenje, pritiskajući Sinišu Malog da obezbedi još manje učešće za imaginarne kredite. Po mom planu, onih 1000 evra od Dinkića iz 2012. sada treba proslediti Vučiću za učešće, samo uz kusur od 250 evrića. Jedini ministar koji se usudio da nešto bekne je partijski bič SNS Glišić, koji je govorio nešto o asfaltiranju lokalnog puta trećeg prioriteta, mašala.

Što se Vučevića tiče, on je primio delegaciju SKONUS-a, predvođenu novom zvezdom u usponu Margaretom Smiljanić, sa još dva dečka, jedan se, o ironije, zove Čedomir, a drugi, bucko, ostade nem i bezimen, zasada. Oni predstavljaju studente koji hoće da uče, u najboljoj tradiciji ranijih studentskih protesta, od Nemanje Đorđevića, preko Vladimira Zagrađanina do Aleksandra Nikačevića.

ŠEŠELJ: Ovde se ne radi o polemici, mada ste mogli da u glavi povežete razgovor ako ste videli Šešelja na TV Prva i Vučića na svim drugim kanalima. Šešelj je zamerio Vučiću što policija ne pendreči studente i građane, uz podsećanje kako je on vitlao pištoljem pred demonstrantima. Čak je opisao kako hrabro probija blokade, bez fantomke, iako ga je neka baba mlatnula kišobranom po karoseriji. On joj je obećao da će joj polomiti veštačku vilicu sledeći put, dok je voditeljka coktala ne reagujući na njegove baljezgarije i jezik mržnje u javnom prostoru, sa nacionalnom frekvencijom, bez REM-a. Šešelj, dakle, opet kolje zarđalim kašikama, po televizijama, za potrebe vlasti.

Ukratko, bez trunke želje da predviđam političku budućnost Aleksandra Vučića, mogu samo da primetim ogromnu potrebu za prisustvom u medijima, iz čega je moguće izvesti logičan zaključak da Predsednik svoj politički život percipira isključivo kroz medije. Izostanak medijskog prisustva znači simbolički, ali i politički kraj pa zato u nedostatku realnih aktivnosti i rezultata možemo očekivati još veću minutažu. Dva pojavljivanja dnevno odavno prevazilaze bilo kakvu političku praksu u Evropi, a Predsednik je na sednici Vlade upozorio ministre da ignorišu opoziciju jer je cilj opozicije da okupira pažnju vlasti. Valjda ga zato ljute studenti koji ga ignorišu.