Iako je mandat kandidatima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) istekao još u novembru, rasprava o njihovom izboru događa se tek dva i po meseca kasnije.
U Skupštini su u toku razgovori sa kandidatima, a pojedina udruženja građana, novinari i mediji zabrinuti su oko dosadašnjeg procesa izbora članova tog tela i zahtevaju od Narodne skupštine da izabere kandidate koji ispunjavaju kriterijume, ukazujući da izbor kandidata nije dobar.
Na kašnjenje u proceduri i kompetentnost predloženih kandidata ukazuje i Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji.
„Činjenica je da je nadležni odbor za kulturu i informisanje zaista propustio priliku da ovu proceduru organizuje prema zakonu. Prvo je to učinio time što je sa ogromnim zakašnjenjem započeo proceduru koja je trebalo da počne pre najmanje pet, šest meseci i onda mi sada puna tri meseca nemamo Savet REM-a koji je jedini nadležan da donosi odluke, a gotovo svakoga dana imamo primere da treba reagovati. Međutim, Savet nije reagovao ni onda kada je trebalo”, kaže Veljanovski za „Vreme“.
Kada je o kandidatima reč, sagovornik „Vremena“ objašnjava da je jasno da većina predloženih kandidata ne odgovara uslovima propisanim u zakonu, odnosno da ne zadovoljava kriterijume koji su vrlo precizno navedeni.
„To što je neko negde nešto radio u vezi sa medijima, pogotovo u vezi sa štampanim medijima ili je držao predavanje, bavio se ljudskim pravima, to sve njega ne čini kompetentnim kandidatom. Oni svi moraju imati fakultetsku diplomu, deset godina iskustva rada u elektronski medijima, radiju i televiziji, na novinarskim i uredničkim poslovima ili da su pravnici, ekonomisti ili politikolozi, ali ponovo u elektronskim medijima ili u vezi sa elektronskim medijima, ili da su ljudi koji se bave dramaturgijom, scenarijom, muzikom, ali opet u elektronskim medijima”, kaže Veljanovski.
Neki od kandidata, kaže, ni po kom osnovu ne ispunjavaju ove kriterijume.
Jasno je, objašnjava da je „i ovoga puta vlast učinila sve da potpuno suspenduje duh zakona, ne bi li obezbedila za kandidate one ljude koji će nastaviti u potpunosti da se ponašaju isto kao što se ponašao Savet REM-a do sada”.
„Postoje potpuno nedopustive stvari koje nemaju smisla, da je jedan od predloženih kandidata i do sada bio član Saveta REM-a i da je čak bio i potpredsednik, a da je predložen i čovek iz stručne službe REM-a.”
Nije očekivano da će, objašnjava Veljanovski, epilog cele procedure biti pozitivan i po zakonu i javnom interesu.
Reakcija novinarskih udruženja
U toku su javni razgovori sa kandidatima za članove REM-a, a Nezavisno udruženje novinara Srbije, ukazujući na upitnost legitimnosti kandidata, saopštilo je da proces za izbor članova iz oblasti udruženja izdavača elektronskih medija mora da bude ponovljen kako bi se osigurala transparentnost i zakonitost.
Bez tih koraka, navode, integritet Saveta REM-a u ove dve kategorije predlagača biće ozbiljno doveden u pitanje.
„Analiza procesa nominacija u oblasti novinarskih udruženja pokazala je ozbiljne proceduralne nepravilnosti, sukobe interesa i političke pritiske koji ugrožavaju nezavisnost i integritet budućeg Saveta REM. Samo jedno udruženje, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), ispunjava sve zakonske kriterijume, dok ostali predlagači spadaju u korpus nelegitimnih predlagača – tzv. vladinih nevladinih (GONGO) organizacija, povezanih sa državnim strukturama bez dovoljnog broja članova sa plaćenom godišnjom članarinom, što predstavlja elementarno kršenje Zakona o elektronskim medijima”, navodi se u sopštenju NUNS-a.
Kako se dodaje u sopštenju, „kandidati poput Dejana Vuka Stankovića i Petra Kočića, koje su predložila nelegitimna udruženja, imaju jasne veze s državnim strukturama, što nije u skladu sa zakonskim principom nezavisnosti kandidata“, navodi se u saopštenju.
Četvrta grana vlasti
Regulatorno telo za elektronske medije je samostalan i nezavisan organ koji je osnovan Zakonom o elektronskim medijima.
REM je nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosa očuvanju, zaštite i razvoja slobode mišljenja i izražavanja i slobodnog protoka informacija, navedeno je u zakonu.
Savet REM-a je regulator, a to znači da je on vlast, kaže profesor Veljanovski.
„Savet REM-a je ono što se u savremenom svetu zove četvrta vlast. Nije ni izvršna, ni zakonodavna, ni sudska, on je četvrta vlast u oblasti medija i daje dozvolu ko može da bude u etru i daje dozvolu ostalim medijima za emitovanje i distribuciju programa”, kaže Veljanovski za „Vreme”.
Savet REM-a, kako pojašnjava, kontroliše rad medija i obezbeđuje medijski pluralizam, „osnivački, vlasnički, a pre svega pluralizam sadržaja, da kroz te medije može da se čuje slobodno izražavanje mišljenja i slobodna informacija i da se ta informacija zaštiti od spinovanja, laži”.
„Oni treba da izriču sankcije onima koji se o to ogreše, a oni to ne rade. S obizirom na to da imamo nezanemarljivi aspekt da su mediji deo privrede, oni moraju da vode računa i o tome ko je na tržištu i da li radeći na tržištu zadovoljava javne interese”, smatra Veljanovski.
„Svedeno na našu situaciju, moraju da vode računa o tome da mediji ne budu bilo čija propagandna glasila, nego da rade u javnom interesu, da obezbede mogućnost kritičkog mišljenja, da se čuju obe strane, da se čuje objektivna informacija, a to je naš najveći problem”, kaže Veljanovski.
Ako predloženi kandidati budu izabrani, nije očekivan bilo kakav boljitak u ponašanju elektronskih medija, komercijalnih i javnih servisa, smatra sagovornik „Vremena”.
„Ja ne očekujem od ovakvog Saveta da će bilo šta promeniti u odnosu na to kako se mediji ponašaju, a neki mediji se ponašaju loše, nezakonito, ignorišu javni interes i daju jako mnogo razloga za primenu sankcija”, zaključuje Veljanovski.
Ko su kandidati za članove Saveta REM-a?
Među 14 kandidata za članove novog Saveta REM-a su medijski stručnjak Saša Mirković, politički analitičar Dejan Vuk Stanković i dramaturg Željko Hubač.
Na sastanku predstavnika zaštitnika građana, poverenika za zaštitu ravnopravnosti i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za kandidate su utvrđeni Saša Mirković i Stevica Smederevac.
Predstavnici crkava i verskih zajednica dogovorom su utvrdili kandidate Sanju Anđelković i Mevluda Dudića, dok su predstavnici udruženja izdavača elektronskih medija za kandidate utvrdili Tanju Vojvodić-Mitrović i Jovanu Vitez.
Predstavnici udruženja novinara glasanjem su utvrdili Dejana Vuka Stankovića i Petra Kočića za kandidate, a predstavnici akreditovanih univerziteta su za kandidate utvrdili Milorada Vukašinovića i Zorana Jevtovića.
Predstavnici udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora su utvrdili kandidate Željka Hubača i Leontinu Pat, dok su predstavnici udruženja čiji su ciljevi zaštita dece utvrdili Dušana Aleksića i Aleksandru Krstić za kandidate.
Ranije je poznato da su ispred udruženja čija je oblast delovanja sloboda izražavanja predloženi Dubravka Valić Nedeljković i Rodoljub Šabić, dok su nacionalni saveti nacionalnih manjina kandidovali Ištvana Bodžonija i Muhedina Fijuljanina.
Javni razgovor sa kandidatima u formi javnog slušanja su u toku, a na njih su, u svrhu postizanja pune transparentnosti procesa izbora, pozvani predstavnici svih organizacija koje su učestvovale u predlaganju.
Kako se biraju članovi Saveta REM-a
Članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, navedeno je u zakonu.
Član Saveta je izabran ako je za njegov izbor glasala većina ukupnog broja narodnih poslanika.
U slučaju da nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak predlaganja kandidata se ponavlja.
Ko sve može da predlaže članove Saveta REM-a?
Savet REM-a ima devet članova koji se biraju „iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora”.
Mogućnost da predlažu po dva člana Saveta imaju: Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji; udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji, udruženja novinara sa najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, zatim udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji.
Jedan od novih predlagača prema izmenjenom Zakonu o elektronskim medijima su udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine. Tu su i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, koja su postojala u prethodnom zakonu, kao i nacionalni saveti nacionalnih manjina, crkve i verske zajednice.
