Početak je godine, vreme kada se na sajmu potrošačke elektronike (CES) u Las Vegasu otkrivaju noviteti koji će uskoro da nam promene život. Prošle godine sve je zanimalo kakvi su planovi za veštačku inteligenciju, dobra ili loša vest je da su u dobroj meri realizovani i da će naši kućni uređaji u budućnosti direktnije komunicirati sa nama.
Ali, mnogo veće promene događaju se sa televizorima, ako se ta sprava i dalje može tako zvati. Pojavili su se kvalitetniji ekrani, koji manje reflektuju spoljno svetlo i samim tim daju kvalitetniju sliku. Zatim projektori koji svaku zgodnu površinu mogu da pretvore u ekran, čak i sa mogućnošću komandi dodirom tog “ekrana”. Najinteresantniji i najuticajniji mogli bi da budu transparentni, mikro led ekrani. Kao što i sama reč kaže, to su ekrani koji izgledaju kao obično staklo, debelo jedan inč odnosno dva i po santimetra, ali koje može da emituje sliku. Ta slika može da bude televizijski program, odnosno klasičan video, ali može da bude i nešto drugo, recimo, akvarijum sa digitalnim ribicama kroz koji možete da vidite i drugi kraj sobe, kao što je slučaj sa svakim akvarijumom. Pa, dobro, čemu to služi (a još i odlično radi)?
Ako ćete ekran (televizor) da držite na zidu, kao sliku, onda njegova transparentnost nema previše smisla, osim što može da bude zabavna dekoracija kada ne gledate neki program, digitalna jelka, na primer. S druge strane, otvaraju se nove mogućnosti za smeštanje ekrana u prostor. Prva ideja je da se koristi u dvoranama ili stadionima gde bi se kroz ekran posmatrao događaj (sportski, muzički itd.) dok bi se na ekranu diskretno prikazivala statistika ili neke dodatne informacije, na primer koja pesma se izvodi ili njen tekst, ako ga ima. Takvi monitori ne bi ometali praćenje, a donosili bi potrebne informacije i mogli bi još da ubacuju reklame, kada je zgodno.
Mnogo zanimljivije će biti korišćenje u kući ili kancelariji, gde će ekran moći da deli prostor. U budućnosti bi, možda, mogao da prikazuje i različitu sliku na različitim stranama, s tim da ostaje da se reši pitanje zvuka koji ne može da se izoluje na isti način. Providni ekrani mogli bi, vremenom, da nađu primenu u automobilima, mobinim telefonima, prenosnim računarima, ali i u prodavnicama, autobuskim stanicama i sličnim mestima gde nam neko isporučuje vizuelne informacije. Sve je to samo pitanje cene koja će u narednih desetak godina verovatno biti visoka, kao i kod svake nove tehnologije.
Drugi interesantan novitet su projektori koji su sve bolji i mogu na nekoj površini da prikažu sliku koja nije daleko od 4K ili 8K slike koju postižu OLED ekrani. Ovo je, takođe, od značaja za budućnost svakodnevnog života. Kod mlađih generacija sve je češća pojava da se televizor ne poseduje, a kada je potreban veći ekran, zbog filma ili utakmice, koristi se upravo projektor. Novost na CES-u je kvalitet, ali i mogućnost da dodirivanjem projektovane slike upravljate prikazom.
Konačno, Samsung je predstavio OLED televizore sa matiranim ekranom koji minimalno reflektuje svetlo koje na njega pada, što će odlično poslužiti tamo gde su ekrani izloženi jakom suncu ili sobnom svetlu koje ometa gledanje. Ništa više ne sme biti prepreka “vizuelnoj buci” koja je sledeći veliki izazov s kojim ćemo se suočiti. Ako mislite da već jesmo, loše mislite.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
