Početak je godine, vreme kada se na sajmu potrošačke elektronike (CES) u Las Vegasu otkrivaju noviteti koji će uskoro da nam promene život. Prošle godine sve je zanimalo kakvi su planovi za veštačku inteligenciju, dobra ili loša vest je da su u dobroj meri realizovani i da će naši kućni uređaji u budućnosti direktnije komunicirati sa nama.
Ali, mnogo veće promene događaju se sa televizorima, ako se ta sprava i dalje može tako zvati. Pojavili su se kvalitetniji ekrani, koji manje reflektuju spoljno svetlo i samim tim daju kvalitetniju sliku. Zatim projektori koji svaku zgodnu površinu mogu da pretvore u ekran, čak i sa mogućnošću komandi dodirom tog “ekrana”. Najinteresantniji i najuticajniji mogli bi da budu transparentni, mikro led ekrani. Kao što i sama reč kaže, to su ekrani koji izgledaju kao obično staklo, debelo jedan inč odnosno dva i po santimetra, ali koje može da emituje sliku. Ta slika može da bude televizijski program, odnosno klasičan video, ali može da bude i nešto drugo, recimo, akvarijum sa digitalnim ribicama kroz koji možete da vidite i drugi kraj sobe, kao što je slučaj sa svakim akvarijumom. Pa, dobro, čemu to služi (a još i odlično radi)?
Ako ćete ekran (televizor) da držite na zidu, kao sliku, onda njegova transparentnost nema previše smisla, osim što može da bude zabavna dekoracija kada ne gledate neki program, digitalna jelka, na primer. S druge strane, otvaraju se nove mogućnosti za smeštanje ekrana u prostor. Prva ideja je da se koristi u dvoranama ili stadionima gde bi se kroz ekran posmatrao događaj (sportski, muzički itd.) dok bi se na ekranu diskretno prikazivala statistika ili neke dodatne informacije, na primer koja pesma se izvodi ili njen tekst, ako ga ima. Takvi monitori ne bi ometali praćenje, a donosili bi potrebne informacije i mogli bi još da ubacuju reklame, kada je zgodno.
Mnogo zanimljivije će biti korišćenje u kući ili kancelariji, gde će ekran moći da deli prostor. U budućnosti bi, možda, mogao da prikazuje i različitu sliku na različitim stranama, s tim da ostaje da se reši pitanje zvuka koji ne može da se izoluje na isti način. Providni ekrani mogli bi, vremenom, da nađu primenu u automobilima, mobinim telefonima, prenosnim računarima, ali i u prodavnicama, autobuskim stanicama i sličnim mestima gde nam neko isporučuje vizuelne informacije. Sve je to samo pitanje cene koja će u narednih desetak godina verovatno biti visoka, kao i kod svake nove tehnologije.
Drugi interesantan novitet su projektori koji su sve bolji i mogu na nekoj površini da prikažu sliku koja nije daleko od 4K ili 8K slike koju postižu OLED ekrani. Ovo je, takođe, od značaja za budućnost svakodnevnog života. Kod mlađih generacija sve je češća pojava da se televizor ne poseduje, a kada je potreban veći ekran, zbog filma ili utakmice, koristi se upravo projektor. Novost na CES-u je kvalitet, ali i mogućnost da dodirivanjem projektovane slike upravljate prikazom.
Konačno, Samsung je predstavio OLED televizore sa matiranim ekranom koji minimalno reflektuje svetlo koje na njega pada, što će odlično poslužiti tamo gde su ekrani izloženi jakom suncu ili sobnom svetlu koje ometa gledanje. Ništa više ne sme biti prepreka “vizuelnoj buci” koja je sledeći veliki izazov s kojim ćemo se suočiti. Ako mislite da već jesmo, loše mislite.
Zbog čega je Vučić ponižavao svoju disfunkcionalnu ministarsku porodicu, izazvavši mučninu koju je osetila čitava Srbija? Zašto mu zimovanje u Davosu nije leglo kao božićno veselje pod “Informerovom” šatrom? Hoće li ga javnost u direktnom TV prenosu gledati kako drži šetalicu sa natpisom “Raspiši izbore, kukavico”? I da li je kao šahista svestan da je u iznudici, gde nema dobrog poteza
Kako godine prolaze, potrebno je sve češće ukazivanje Vođe koji u svojim obraćanjima postaje ne samo agresivniji, već i ličniji. Umesto značajnih tema, u obraćanjima se pojavljuju lične fantazije, opservacije, razmišljanja i postulati koji važe poput zakona
Velike i trajne patnje pa, usudiću se da kažem, i mentalni poremećaji često su posledica iskustava i osećanja koja nosimo u sebi i ne umemo da ih se otarasimo, tako važnih da sve u nama počne da gravitira oko njih ili čak u njih bude usisano. I osećamo strašnu sputanost, ili fanatičnost, čistunstvo, zabranu, krivicu, koji su počeli tako rano da nam sad deluju kao nešto naše, “druga priroda”, neodvojivo od toga kako doživljavamo sebe. Mnogi se ljudi onda, razočarani što nisu dovoljno jaki da nešto prevaziđu, povuku od sveta, odaju porocima, piju lekove, a problem bi sve vreme mogao biti u tome da u sebi nose tuđu muku
Naša prijava da postoji zagađenje životne sredine ne svodi se samo na pravu žalbu – to je znak da nam je stalo. I to nije malo. Jer samo kad progovorimo, možemo nešto i da promenimo
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
