Početak je godine, vreme kada se na sajmu potrošačke elektronike (CES) u Las Vegasu otkrivaju noviteti koji će uskoro da nam promene život. Prošle godine sve je zanimalo kakvi su planovi za veštačku inteligenciju, dobra ili loša vest je da su u dobroj meri realizovani i da će naši kućni uređaji u budućnosti direktnije komunicirati sa nama.
Ali, mnogo veće promene događaju se sa televizorima, ako se ta sprava i dalje može tako zvati. Pojavili su se kvalitetniji ekrani, koji manje reflektuju spoljno svetlo i samim tim daju kvalitetniju sliku. Zatim projektori koji svaku zgodnu površinu mogu da pretvore u ekran, čak i sa mogućnošću komandi dodirom tog “ekrana”. Najinteresantniji i najuticajniji mogli bi da budu transparentni, mikro led ekrani. Kao što i sama reč kaže, to su ekrani koji izgledaju kao obično staklo, debelo jedan inč odnosno dva i po santimetra, ali koje može da emituje sliku. Ta slika može da bude televizijski program, odnosno klasičan video, ali može da bude i nešto drugo, recimo, akvarijum sa digitalnim ribicama kroz koji možete da vidite i drugi kraj sobe, kao što je slučaj sa svakim akvarijumom. Pa, dobro, čemu to služi (a još i odlično radi)?
Ako ćete ekran (televizor) da držite na zidu, kao sliku, onda njegova transparentnost nema previše smisla, osim što može da bude zabavna dekoracija kada ne gledate neki program, digitalna jelka, na primer. S druge strane, otvaraju se nove mogućnosti za smeštanje ekrana u prostor. Prva ideja je da se koristi u dvoranama ili stadionima gde bi se kroz ekran posmatrao događaj (sportski, muzički itd.) dok bi se na ekranu diskretno prikazivala statistika ili neke dodatne informacije, na primer koja pesma se izvodi ili njen tekst, ako ga ima. Takvi monitori ne bi ometali praćenje, a donosili bi potrebne informacije i mogli bi još da ubacuju reklame, kada je zgodno.
Mnogo zanimljivije će biti korišćenje u kući ili kancelariji, gde će ekran moći da deli prostor. U budućnosti bi, možda, mogao da prikazuje i različitu sliku na različitim stranama, s tim da ostaje da se reši pitanje zvuka koji ne može da se izoluje na isti način. Providni ekrani mogli bi, vremenom, da nađu primenu u automobilima, mobinim telefonima, prenosnim računarima, ali i u prodavnicama, autobuskim stanicama i sličnim mestima gde nam neko isporučuje vizuelne informacije. Sve je to samo pitanje cene koja će u narednih desetak godina verovatno biti visoka, kao i kod svake nove tehnologije.
Drugi interesantan novitet su projektori koji su sve bolji i mogu na nekoj površini da prikažu sliku koja nije daleko od 4K ili 8K slike koju postižu OLED ekrani. Ovo je, takođe, od značaja za budućnost svakodnevnog života. Kod mlađih generacija sve je češća pojava da se televizor ne poseduje, a kada je potreban veći ekran, zbog filma ili utakmice, koristi se upravo projektor. Novost na CES-u je kvalitet, ali i mogućnost da dodirivanjem projektovane slike upravljate prikazom.
Konačno, Samsung je predstavio OLED televizore sa matiranim ekranom koji minimalno reflektuje svetlo koje na njega pada, što će odlično poslužiti tamo gde su ekrani izloženi jakom suncu ili sobnom svetlu koje ometa gledanje. Ništa više ne sme biti prepreka “vizuelnoj buci” koja je sledeći veliki izazov s kojim ćemo se suočiti. Ako mislite da već jesmo, loše mislite.
Policija Kosova upala je u filijale Centra za socijalni rad pri sistemu Vlade Srbije u tri opštine na severu Kosova, zatvarajući ih i iznoseći dokumentaciju. Akcija je usledila nakon ranijeg hapšenja četiri službenice u Zubinom Potoku, koje su osumnjičene da su uticale na birače pred izbore
Status kvo je na srednji rok neodrživ – sadašnji državni model rasta se iscrpljuje, a visoka korupcija i nizak nivo vladavine prava će i dalje gušiti domaći privatni sektor i povremeno dovoditi do kolapsa kakav je bio onaj u EPS-u ili tragedija u Novom Sadu. Stoga su eventualni, prolazni ekonomski troškovi ovih protesta zanemarljivi u odnosu na ekonomski prosperitet koji bi se ispunjenjem njihovih zahteva omogućio
Mnogi se slažu da je Vučić sateran uza zid, ali ima on još aduta. Recimo, mogla bi SNS većina u Skupštini da izglasa i predloži ga za Nobela za najavljeni obojeni besteler ili da se to uradi aklamacijom na nekom stranačkom mitingu. I to bi, kao i sve u vezi sa njim, bilo prvi put u istoriji
Nije da nema opcija, ali su one za srpsku opoziciju prilično sužene i ne previše atraktivne. A kada ih malo svedemo i sistematizujemo, dolazimo do sledećeg. ILI “borba kroz institucije”, što će reći ulazak u Skupštinu i učešće u raspravi u nekom obliku, ma koliko to u ovom trenutku možda nepopularno delovalo. ILI neizvesna strategija političke radikalizacije i građanske neposlušnosti, na tragu najava Miloša Jovanovića o “blokadi aerodroma” i drugih strateških objekata
U parku na Zvezdari (na slici) plaćena je stavka “Zasnivanje travnjaka na površini nasutog humusa za nivelisanje terena oko igrališta. U cenu uračunati nabavku, sejanje trave i valjanje posle zasejavanja”, tričavih 912.000 dinara. Odete u park i skapirate da zelene površine jedva da ima
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
