Početak je godine, vreme kada se na sajmu potrošačke elektronike (CES) u Las Vegasu otkrivaju noviteti koji će uskoro da nam promene život. Prošle godine sve je zanimalo kakvi su planovi za veštačku inteligenciju, dobra ili loša vest je da su u dobroj meri realizovani i da će naši kućni uređaji u budućnosti direktnije komunicirati sa nama.
Ali, mnogo veće promene događaju se sa televizorima, ako se ta sprava i dalje može tako zvati. Pojavili su se kvalitetniji ekrani, koji manje reflektuju spoljno svetlo i samim tim daju kvalitetniju sliku. Zatim projektori koji svaku zgodnu površinu mogu da pretvore u ekran, čak i sa mogućnošću komandi dodirom tog “ekrana”. Najinteresantniji i najuticajniji mogli bi da budu transparentni, mikro led ekrani. Kao što i sama reč kaže, to su ekrani koji izgledaju kao obično staklo, debelo jedan inč odnosno dva i po santimetra, ali koje može da emituje sliku. Ta slika može da bude televizijski program, odnosno klasičan video, ali može da bude i nešto drugo, recimo, akvarijum sa digitalnim ribicama kroz koji možete da vidite i drugi kraj sobe, kao što je slučaj sa svakim akvarijumom. Pa, dobro, čemu to služi (a još i odlično radi)?
Ako ćete ekran (televizor) da držite na zidu, kao sliku, onda njegova transparentnost nema previše smisla, osim što može da bude zabavna dekoracija kada ne gledate neki program, digitalna jelka, na primer. S druge strane, otvaraju se nove mogućnosti za smeštanje ekrana u prostor. Prva ideja je da se koristi u dvoranama ili stadionima gde bi se kroz ekran posmatrao događaj (sportski, muzički itd.) dok bi se na ekranu diskretno prikazivala statistika ili neke dodatne informacije, na primer koja pesma se izvodi ili njen tekst, ako ga ima. Takvi monitori ne bi ometali praćenje, a donosili bi potrebne informacije i mogli bi još da ubacuju reklame, kada je zgodno.
Mnogo zanimljivije će biti korišćenje u kući ili kancelariji, gde će ekran moći da deli prostor. U budućnosti bi, možda, mogao da prikazuje i različitu sliku na različitim stranama, s tim da ostaje da se reši pitanje zvuka koji ne može da se izoluje na isti način. Providni ekrani mogli bi, vremenom, da nađu primenu u automobilima, mobinim telefonima, prenosnim računarima, ali i u prodavnicama, autobuskim stanicama i sličnim mestima gde nam neko isporučuje vizuelne informacije. Sve je to samo pitanje cene koja će u narednih desetak godina verovatno biti visoka, kao i kod svake nove tehnologije.
Drugi interesantan novitet su projektori koji su sve bolji i mogu na nekoj površini da prikažu sliku koja nije daleko od 4K ili 8K slike koju postižu OLED ekrani. Ovo je, takođe, od značaja za budućnost svakodnevnog života. Kod mlađih generacija sve je češća pojava da se televizor ne poseduje, a kada je potreban veći ekran, zbog filma ili utakmice, koristi se upravo projektor. Novost na CES-u je kvalitet, ali i mogućnost da dodirivanjem projektovane slike upravljate prikazom.
Konačno, Samsung je predstavio OLED televizore sa matiranim ekranom koji minimalno reflektuje svetlo koje na njega pada, što će odlično poslužiti tamo gde su ekrani izloženi jakom suncu ili sobnom svetlu koje ometa gledanje. Ništa više ne sme biti prepreka “vizuelnoj buci” koja je sledeći veliki izazov s kojim ćemo se suočiti. Ako mislite da već jesmo, loše mislite.
Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
