Veruje se da je napad pejdžerima izvela izraelska obaveštajna služba, što nije zvanično potvrđeno, preko pejdžera i toki-vokija u koje je prethodno, fabrički, ugrađen eksploziv
...Zoran Stanojević
Ima tih situacija kada se usred smeha zagrcnete. Tako smo se sprdali sa gazda Jezdom kada je govorio o “herc mašini” koja snagom od 106 herca razara telefonsku slušalicu i bubne opne onoga koji se javlja na telefon izazivajući izliv krvi u mozak i sledstveno, smrt. Verovatno su se najglasnije smejali fizičari i patolozi, jer teško da bi tadašnji telefoni (bananice, na primer) mogli da dovedu do takvih posledica samo od zvuka koji dolazi iz slušalice, niti bi bubne opne bile prve na udaru. Ali, možda bismo se Jezdi smejali i da je tvrdio da pejdžer može da eksplodira, pa sada to više nije smešno.
Prošlonedeljni napad na šiitsku paravojnu i političku organizaciju u Libanu Hezbolah, imao je sve elemente filma o Džejmsu Bondu. Veruje se da ga je izvela izraelska obaveštajna služba, što nije zvanično potvrđeno, a izveden je preko pejdžera i toki-vokija u koje je prethodno, fabrički, ugrađen eksploziv. Aktiviran je posle prijema određene poruke, a uzimajući u obzir aktivnosti korisnika pejdžera, svi su istu poruku dobili istovremeno. Zato nije bilo moguće upozoriti ih da ih ne upotrebljavaju, ko je kliknuo da pročita, stradao je.
Prethodno je lider Hezbolaha svojim saborcima naredio da se oslobode mobilnih telefona, ne samo oni već i svi u njihovoj porodici, jer te sprave mogu da ih prisluškuju. Vaše žene su špijuni, vaša deca su špijuni, poručio im je objašnjavajući kolika je to opasnost. Prešli su na pejdžere koji su obični prijemnici poruka i niko ne može da utvrdi gde se nalaze, niti šta emituju, za razliku od mobilnog telefona koji razmenjuje informacije sa mrežom i obavezno ima mikrofon, a najčešće i kameru. Nije potrebno da vam služba to podmeće u luster i pepeljaru, dobrovoljno nosite prislušna sredstva i tamo gde car ide peške.
I to nas je zgodno podsetilo na dobra vremena pre pametnih telefona kada se, navodno, telefonsko prisluškivanje izbegavalo vađenjem baterije iz aparata. Mada je i tada bilo onih koji su tvrdili da aparati imaju još jednu bateriju (kondenzator) koja održava sistem i može obezbediti struju za slušanje, a ne može se izvaditi jer je integrisana u ploču.
S jedne strane, čovek koji ne nosi telefon ili bilo kakvu drugu komunikacionu tehnologiju mogao bi da se zaštiti od prisluškivanja i špijunaže, ne samo one koju sprovode neke obaveštajne službe već i one za koju se sumnja da je koriste društvene mreže u marketinške svrhe. Ali to bi ga obeležilo u društvu gde mobilni telefon odavno nije statusni simbol već sredstvo za normalan život, plaćanje parkinga, prevoza. Osoba bez telefona već je sumnjiva, kamoli cela porodica, a da nisu amiši u pitanju.
S druge strane, ideja da se eksploziv ugradi u aparat, a onda kutija takvih aparata nekako podmetne bezbednosno interesantnom korisniku napravila je novi, opasan presedan i dala ideje mnogima koji bi da seju strah. Naročito ako mobilni telefon ne kupujete nov i u ovlašćenoj prodavnici, gde je najskuplji. Dovoljno je da se nekoliko nasumično raspoređenih komada detonira i straha će biti na sve strane, kao i zahteva da se sve što radimo i smatramo normalnim preispita. Kao u slučaju avio-saobraćaja posle 11. septembra. Ma, dovoljno je da neko samo objavi da je takve telefone podmetnuo.
Sve što je bilo potrebno je dokaz da “herc mašina” postoji i radi. Sada tih dokaza imamo napretek.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od svega je verovatno najpogubnije totalno odbacivanje vladavine prava. Bez vladavine prava, ultimativne obaveznosti i neupitne neprikosnovenosti zakona, ne može se govoriti o demokratskom društvu slobodnih i samosvesnih pojedinaca. Presudnu ulogu i nezaobilaznu vladavinu pravila putem kojih se regulišu društveni procesi i odgovarajući razvoj, veoma dobro su shvatili još mudri stari Rimljani. Veličanstvena je rimska poslovica koja kaže: “Svi smo robovi zakona da bismo mogli biti slobodni”
Pošto su svi roditelji opsednuti time da bi deca morala da jedu brokoli, a ona, prirodno, mrze njegov ukus, roditelji znaju da je neophodno da glume kako je on magično ukusan i deca će ga samo zbog toga prihvatiti, pa možda i zavoleti. Pa sad probajte da zamislite koliko takvih ”brokolija” svako od nas nosi u sebi i koliko oni ometaju prepoznavanje toga šta mi sami nalazimo za ukusno. I isto primenite na škole, ideologije, crkve, vršnjačke grupe i sve one milione ljudi čiji je posao da vas ubede u to kako ste celog života iz dubine duše sanjali baš o tome da kupite njihovu kremu za lice
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
