Razgovor Donalda Trampa i Ilona Maska na Iksu, to jest Tviteru, u ponedeljak uveče nije krenuo dobro. Ne zbog toga što su se sagovornici posvađali ili je Mask Trampa pitao nešto provokativno što bi uzburkalo “zlu krv”, nego razgovor uopšte nije počeo u najavljenih 20 časova po istočno-američkom vremenu. Takozvani spejs je kasnio celih 40 minuta iz tehničkih razloga, a Mask je objasnio da su bili pod DDOS napadima.
Za one koji to još ne znaju, ovi napadi znače da u istom trenutku ima previše zahteva za pristup, što server ne može da opsluži pa se blokira. Za razliku od realne situacije, gde bi zaista veliki broj živih i realnih korisnika pokušalo da pristupi, ovde kompjuteri kreiraju zahteve za pristup i to u meri odnosno broju koji će sigurno blokirati i najbrže servere.
Mask je izjavio da su oni sistem testirali za osam miliona istovremenih prijava, dok je na kraju oko milion korisnika pratilo razgovor. Po Maskovim rečima, ovo je dokaz da je Tramp i dalje meta, pa i na internetu. S druge strane, eksperti za mreže sumnjaju u napade jer je problem bio samo sa lajv strimom razgovora dok je sve ostalo na ovoj mreži dobro funkcionisalo, što se ne dešava kod DDOS napada. To bi moglo da znači ili da je servis tehnički podbacio na mnogo nižim brojevima nego što Mask tvrdi ili je namerno blokiran kako bi se malo podigla prašina. A izgleda da je prašina svima potrebna na ovim izborima.
Prema istraživanjima u SAD (Pew Research Center), Iks ili Tviter je ključna mreža za političke razgovore i reklo bi se da nije svejedno što je njen vlasnik otvoreno podržao Donalda Trampa uključujući pomenuti razgovor. Međutim, demokrate se zbog toga nisu posebno nasekirale jer se pokazalo da je Tviter najčešće izbor republikanskih glasača. U poslednje tri godine broj republikanaca koji Tviter vide kao dobru platformu se utrostručio sa 17 na 59 odsto, dok se kod demokrata spustio sa 50 na 39. Inače, čak 59 odsto korisnika na Tviter ide zbog politike, dok je kod Tiktoka to 36 odsto, a kod Fejsbuka i Instagrama tek 26.
Ovo istraživanje objavljeno je u junu ove godine, pre nego što je vlasnik Iksa (Tvitera) Mask otvoreno stao na Trampovu stranu te se može očekivati da je sada situacija još gora. Ipak, niko ne odustaje od Tvitera jer, kao što se vidi, tamo su oni koje politika zanima. Zato se Tramp od ponedeljka zvanično vratio na tu mrežu s koje je proteran u januaru 2021, pa ga je novi vlasnik pomilovao krajem 2022, ali sve do razgovora sa Maskom Tramp nije želeo da tvituje, jer je razvijao sopstvenu mrežu Truth (Istina). Biće da je blizina izbora presudila da se vrati tamo gde je bio najveća zvezda iako nije baš jasno da li prisustvo na Tviteru doprinosi ili ne. Za svaki slučaj, i Kamala Haris redovno postuje na toj mreži.
Korisnici Fejsbuka i Instagrama su mnogo brojniji od tviteraša, ali njih politika ne interesuje previše. Dok 74 odsto tviteraša primećuju političke sadržaje i čak 14 odsto je spremno da ih šeruje, kod Fejsbuka je taj odnos 52 prema 11, kod Tiktoka 45 prema 7, a kod Instagrama 36 prema 8. Imajući u vidu da je broj korisnika, recimo Fejsbuka, deset puta veći od onih na Tviteru, reklo bi se da političari tamo treba da se ušanče. Odgovor je da im se tamo previše ne raduju, za razliku od Tvitera gde korisnici zbog politike i dolaze.
Pitanje koje se sad nametnulo i sve je glasnije što su američki izbori bliže jeste sme li se resurs poput Tvitera prepustiti jednom čoveku i to još politički opredeljenom. Poruka je da i biznismeni moraju biti društveno (politički) odgovorni ili će društvo naći način da ih tome privede, a ta poruka Masku stiže iz Brisela. Ilon Mask je zauzvrat odmah pozvao Kamalu Haris u svoj spejs. To bi bio zanimljiv razgovor, za razliku od ovog s Trampom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Novi Sad nije toliko mali grad, ali se u njemu izgleda sve zna. I da je Miloš Vučević optužio Mariju Vasić, koja je bila u zatvoru mesecima, da je ona napisala grafit. I da je Vasić obrazovala njegovog sina, ali i da je zbog istog sina posredno postao bivši premijer zemlje
Zvanična biografija mu je, malo je reći, fe-no-me-nal-na, a kad u nju uđu nove biografske jedinice, koje ispisuje u radno vreme i prekovremeno, ima da pobedi sve u svetu
Valjda postojeće oružje nije dovoljno, ni vojska, ni policija, ni paravojske, ni ćaciji, već rešenje stiže sa Pinka. Željko Mitrović na svoj način pokušava da reši problem, jer ako ga sada neko iznervira, on će ga dezintegrisati laserom, pardon, fotonskim snopom
To što je granica moralne pretenzije studenata zgusnuta u proceduralnim sloganima nije loš istorijski ukus nego nemoć protiv hegemone epohalne svesti koja je u Evropi lišena socijalne alternative. U ovom nepovoljnom sklopu možda se od generacijskog proboja studenata previše očekivalo. U protestu jeste snažno markirana neregulisana nezasitost vlasti, ali ne i nezasitost sticanja profita. Iako se tesno prožimaju, ove druge stigme nema u studentskim sloganima. Moralni kompas je pomeren udesno, ka proceduri. Za to studenti nisu odgovorni. U svetu se klatno pomerilo udesno
Pomama za moći, te potpuno odricanje od nje, oblici ponašanja koje je lako opaziti u autoritarnim društvima, nisu posledica samo pohlepe ili nezadovoljstva sobom, već imaju duboke korene u našoj evolucionoj istoriji. Svaki autokrata i diktator, makar u našem dobu, radi sve isto što su naši preci radili poslednjih trista miliona godina, a brojne životinjske vrste rade i danas. I nije nimalo smešno što Trump, Vučić i Erdogan čine sve isto što i neki gušteri, laste, divlji psi ili babuni. Ako su ti instinkti tako duboko ukorenjeni u nama, ima li uopšte leka za opsednutost moći
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!