Razgovor Donalda Trampa i Ilona Maska na Iksu, to jest Tviteru, u ponedeljak uveče nije krenuo dobro. Ne zbog toga što su se sagovornici posvađali ili je Mask Trampa pitao nešto provokativno što bi uzburkalo “zlu krv”, nego razgovor uopšte nije počeo u najavljenih 20 časova po istočno-američkom vremenu. Takozvani spejs je kasnio celih 40 minuta iz tehničkih razloga, a Mask je objasnio da su bili pod DDOS napadima.
Za one koji to još ne znaju, ovi napadi znače da u istom trenutku ima previše zahteva za pristup, što server ne može da opsluži pa se blokira. Za razliku od realne situacije, gde bi zaista veliki broj živih i realnih korisnika pokušalo da pristupi, ovde kompjuteri kreiraju zahteve za pristup i to u meri odnosno broju koji će sigurno blokirati i najbrže servere.
Mask je izjavio da su oni sistem testirali za osam miliona istovremenih prijava, dok je na kraju oko milion korisnika pratilo razgovor. Po Maskovim rečima, ovo je dokaz da je Tramp i dalje meta, pa i na internetu. S druge strane, eksperti za mreže sumnjaju u napade jer je problem bio samo sa lajv strimom razgovora dok je sve ostalo na ovoj mreži dobro funkcionisalo, što se ne dešava kod DDOS napada. To bi moglo da znači ili da je servis tehnički podbacio na mnogo nižim brojevima nego što Mask tvrdi ili je namerno blokiran kako bi se malo podigla prašina. A izgleda da je prašina svima potrebna na ovim izborima.
Prema istraživanjima u SAD (Pew Research Center), Iks ili Tviter je ključna mreža za političke razgovore i reklo bi se da nije svejedno što je njen vlasnik otvoreno podržao Donalda Trampa uključujući pomenuti razgovor. Međutim, demokrate se zbog toga nisu posebno nasekirale jer se pokazalo da je Tviter najčešće izbor republikanskih glasača. U poslednje tri godine broj republikanaca koji Tviter vide kao dobru platformu se utrostručio sa 17 na 59 odsto, dok se kod demokrata spustio sa 50 na 39. Inače, čak 59 odsto korisnika na Tviter ide zbog politike, dok je kod Tiktoka to 36 odsto, a kod Fejsbuka i Instagrama tek 26.
Ovo istraživanje objavljeno je u junu ove godine, pre nego što je vlasnik Iksa (Tvitera) Mask otvoreno stao na Trampovu stranu te se može očekivati da je sada situacija još gora. Ipak, niko ne odustaje od Tvitera jer, kao što se vidi, tamo su oni koje politika zanima. Zato se Tramp od ponedeljka zvanično vratio na tu mrežu s koje je proteran u januaru 2021, pa ga je novi vlasnik pomilovao krajem 2022, ali sve do razgovora sa Maskom Tramp nije želeo da tvituje, jer je razvijao sopstvenu mrežu Truth (Istina). Biće da je blizina izbora presudila da se vrati tamo gde je bio najveća zvezda iako nije baš jasno da li prisustvo na Tviteru doprinosi ili ne. Za svaki slučaj, i Kamala Haris redovno postuje na toj mreži.
Korisnici Fejsbuka i Instagrama su mnogo brojniji od tviteraša, ali njih politika ne interesuje previše. Dok 74 odsto tviteraša primećuju političke sadržaje i čak 14 odsto je spremno da ih šeruje, kod Fejsbuka je taj odnos 52 prema 11, kod Tiktoka 45 prema 7, a kod Instagrama 36 prema 8. Imajući u vidu da je broj korisnika, recimo Fejsbuka, deset puta veći od onih na Tviteru, reklo bi se da političari tamo treba da se ušanče. Odgovor je da im se tamo previše ne raduju, za razliku od Tvitera gde korisnici zbog politike i dolaze.
Pitanje koje se sad nametnulo i sve je glasnije što su američki izbori bliže jeste sme li se resurs poput Tvitera prepustiti jednom čoveku i to još politički opredeljenom. Poruka je da i biznismeni moraju biti društveno (politički) odgovorni ili će društvo naći način da ih tome privede, a ta poruka Masku stiže iz Brisela. Ilon Mask je zauzvrat odmah pozvao Kamalu Haris u svoj spejs. To bi bio zanimljiv razgovor, za razliku od ovog s Trampom.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da bi eventualna nacionalizacija Naftne industrije Srbije, koja se pominje u kontekstu američkih sankcija, bila u suprotnosti sa međuvladinim sporazumom o energetskoj saradnji Srbije i Rusije iz 2008. godine
Prema izmenama i dopunama Prostornog plana za Beograd na vodi, čiju je izradu odobrila Vlada Srbije, smanjuje se zelena površina zbog novih stanova, kaže Sanja Solarević
Rekapitulacija jedne teške godine, uz izbor reči godine, događaja godine, tu je i osvrt na sva važna, a nedavna dešavanja u zemlji i svetu.
Kakav je Vučićev plan za opstanak na vlasti? Zbog čega mu ne može upaliti? Na koji je način Srbija postala međunarodna parija? Kako su studenti prošli sa zastavama kroz narod i postali imuni na napade? Zašto je 2026. izborna godina i početak početka normalizacije Srbije
Dva različita rezultata psiholoških istraživanja kažu: uz upotrebu nagrade postižete ono što ste hteli, a uz upotrebu kazne ne. Dakle, ako hoćete da vaše dete promeni svoje ponašanje, “dajte mu poklon” kad god uradi nešto dobro; ako ga budete kažnjavali za nepoželjno, dogodiće se samo to da će početi da krije od vas šta je uradilo. Drugo, ako neko ima “unutrašnju motivaciju” za bavljenje nekom aktivnošću i počne da dobija previše pohvala ili poklona kao nagradu (“spoljašnju motivaciju”), ovo može početi da umanjuje ili čak potpuno uništiti to inicijalno uživanje i želju da se nečim bavi
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
