Razgovor Donalda Trampa i Ilona Maska na Iksu, to jest Tviteru, u ponedeljak uveče nije krenuo dobro. Ne zbog toga što su se sagovornici posvađali ili je Mask Trampa pitao nešto provokativno što bi uzburkalo “zlu krv”, nego razgovor uopšte nije počeo u najavljenih 20 časova po istočno-američkom vremenu. Takozvani spejs je kasnio celih 40 minuta iz tehničkih razloga, a Mask je objasnio da su bili pod DDOS napadima.
Za one koji to još ne znaju, ovi napadi znače da u istom trenutku ima previše zahteva za pristup, što server ne može da opsluži pa se blokira. Za razliku od realne situacije, gde bi zaista veliki broj živih i realnih korisnika pokušalo da pristupi, ovde kompjuteri kreiraju zahteve za pristup i to u meri odnosno broju koji će sigurno blokirati i najbrže servere.
Mask je izjavio da su oni sistem testirali za osam miliona istovremenih prijava, dok je na kraju oko milion korisnika pratilo razgovor. Po Maskovim rečima, ovo je dokaz da je Tramp i dalje meta, pa i na internetu. S druge strane, eksperti za mreže sumnjaju u napade jer je problem bio samo sa lajv strimom razgovora dok je sve ostalo na ovoj mreži dobro funkcionisalo, što se ne dešava kod DDOS napada. To bi moglo da znači ili da je servis tehnički podbacio na mnogo nižim brojevima nego što Mask tvrdi ili je namerno blokiran kako bi se malo podigla prašina. A izgleda da je prašina svima potrebna na ovim izborima.
Prema istraživanjima u SAD (Pew Research Center), Iks ili Tviter je ključna mreža za političke razgovore i reklo bi se da nije svejedno što je njen vlasnik otvoreno podržao Donalda Trampa uključujući pomenuti razgovor. Međutim, demokrate se zbog toga nisu posebno nasekirale jer se pokazalo da je Tviter najčešće izbor republikanskih glasača. U poslednje tri godine broj republikanaca koji Tviter vide kao dobru platformu se utrostručio sa 17 na 59 odsto, dok se kod demokrata spustio sa 50 na 39. Inače, čak 59 odsto korisnika na Tviter ide zbog politike, dok je kod Tiktoka to 36 odsto, a kod Fejsbuka i Instagrama tek 26.
Ovo istraživanje objavljeno je u junu ove godine, pre nego što je vlasnik Iksa (Tvitera) Mask otvoreno stao na Trampovu stranu te se može očekivati da je sada situacija još gora. Ipak, niko ne odustaje od Tvitera jer, kao što se vidi, tamo su oni koje politika zanima. Zato se Tramp od ponedeljka zvanično vratio na tu mrežu s koje je proteran u januaru 2021, pa ga je novi vlasnik pomilovao krajem 2022, ali sve do razgovora sa Maskom Tramp nije želeo da tvituje, jer je razvijao sopstvenu mrežu Truth (Istina). Biće da je blizina izbora presudila da se vrati tamo gde je bio najveća zvezda iako nije baš jasno da li prisustvo na Tviteru doprinosi ili ne. Za svaki slučaj, i Kamala Haris redovno postuje na toj mreži.
Korisnici Fejsbuka i Instagrama su mnogo brojniji od tviteraša, ali njih politika ne interesuje previše. Dok 74 odsto tviteraša primećuju političke sadržaje i čak 14 odsto je spremno da ih šeruje, kod Fejsbuka je taj odnos 52 prema 11, kod Tiktoka 45 prema 7, a kod Instagrama 36 prema 8. Imajući u vidu da je broj korisnika, recimo Fejsbuka, deset puta veći od onih na Tviteru, reklo bi se da političari tamo treba da se ušanče. Odgovor je da im se tamo previše ne raduju, za razliku od Tvitera gde korisnici zbog politike i dolaze.
Pitanje koje se sad nametnulo i sve je glasnije što su američki izbori bliže jeste sme li se resurs poput Tvitera prepustiti jednom čoveku i to još politički opredeljenom. Poruka je da i biznismeni moraju biti društveno (politički) odgovorni ili će društvo naći način da ih tome privede, a ta poruka Masku stiže iz Brisela. Ilon Mask je zauzvrat odmah pozvao Kamalu Haris u svoj spejs. To bi bio zanimljiv razgovor, za razliku od ovog s Trampom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nakon saslušanja pred Crkvenim sudom, teolog Vukašin Milićević iznosi tvrdnje da nije prekršio crkvene zakone, već da je svojim javnim nastupima branio duh Jevanđelja. SPC, smatra on, pokušava da ga ućutka jer je ukazivao na zloupotrebe u njenim redovima
Povodom 30. godišnjice vojne operacije Oluja, pet organizacija za ljudska prava organizuje u ponedeljak, 4. avgusta, antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu
Ponovna registracija birača i upis u birački spisak jedini je način na koji građani Srbije mogu povratiti poverenje u izborni proces. Takva registracija, uz dodatna dva koraka, može brzo i efikasno biti obavljena u roku ne dužem od tri meseca ukoliko je svim političkim činiocima, uključujući i vlast i opoziciju, ali i Evropsku uniju, cilj smirivanje situacije i stvaranje uslova za minimum regularnosti izbora
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
